1989., 1990., smo propustili "sinhronu tranziciju" to je to!

*

Kritiči empirizam versus dodole

“Prema neurosimboličkom tropizmu zvanom folklorna misao: kao što bogovi mišlju stvaraju svoje svetove, tako i ljudi oblikuju svoje. Vračanjem i molitvama, koncentracijom duha i volje, oni mogu izavati kiše, promeniti hod sunca na nabu, izlečiti bolesnog, potući svog neprijatelja, učiniti da žito raste,...”

Dzems  Henri  Breasted

Naše su dodole upotrebile suviše svoje magiske moći, oko tri decenije u Srbiji se zbog njihovog iracionalnog širenja teorija zavere do u beskonačnost i ratovanja ništa od infrastrukture nije održavlo. To sve naravno onda vodi ka “bibliskim poplavama” i sličnim događajima. Evo malo brojeva i konparacije, onomad nam je iz šina iskočio teretni voz, zašto?  Železnički pragovi istrulili lokomotiva se prevrnula! Za poređenje se mogu uzimati samo dva slična skupa: Srbija i Austrija, na primer. Da bi železnica u Austriji funkcionisala na civilizovan način (tekuće održavanje, investicija u nove sisteme,...) izdvaja se 4 milijarde evra svake godine. Naše su dodole sve stavile na ratnu kartu a cena tako nerazumne politike?  Nije bilo dovoljno novca za bilo kakve državne sisteme tipa železnice, vodoprivrede, zdravstva, prosvete,..., osim za ratnu mašinu i birokratske dzepove. Tako smo mi na nivou jedne godine umesto 4 milijarde evra ulagali u našu železnicu oko 200-300 milona evra, što nije dovoljno ni za puko bilo-kakvo normalno funcionisanje. Tako je već oko tri decenije sa svim sistemima! Dokle će se to događati? Dok se ne izvrši “tranzicija”!

Šta je uopšte trebala da bude “tranzicija”? 

Ispravljanje epohalne zablude komunista da je moguća alternativa građanskom društvu i proizvodnji zasnovanoj na privatnim interesima jedinke!  ”Tranzicija” je u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj,.., bila sinonim za sinhronu restauraciju građanskog društva i mreže propisa na svim nivoima koji su prevodili komunističku privredu u kapitalističku. 

U SSSR i Srbiji “asinhrona tranzicija” je pak društvo i državu odvela u privredni, moralni i politički glib u pustoš! Zašto se to dogodilo? Pre svega zato što se naša političko-birokratska elita prepustila inerciji despotske tradicije negativne selekcije kadrova. Takvi sega-mega-kadrovi nisu u stanju da se nose sa baznim elementima bilo čega pa ni sinhronom tranzicijom real socijalizma u kapitalizam. Kapitalistički sistem, koji je kao celina pokazao svoje pozitivne efekte u praksi, uspešno funkcioniše samo pod pretpostavkom sinhronog sadejstva čitave mreže institucija – kulturnih, prosvetnih, pravnih, privrednih i političkih. U protivnom, ako se dopusti razvoj samo jednog segmenta, a zanemare drugi, proizvod je nužno haos, potpuna neravnoteža u moći, što je u Rusiji i Srbiji dovelo čak do pogoršanja položaja života većine stanovništva. Zbog svoje dugovečnosti Karl Poper je bio svedok urušavanja real socijalima (jer ono što je principski pogrešno postavljeno nužno mora propasti) te je kroz svoju epistemološku prizmu pokušao da objasni i te fenomene. Odmah je kritikovao elemente “instant tranzicije” u SSSR “zamislite pokušaj da se uspostavi ono što se zove kapitalizam bez pravnog sistema, to nužno završava u korupciji i pljački....mislim da će proći godine i godine pre nego što se u bivšem Sovjetskom Savezu uspostavi pravni sistem i nešto poput slobodnog tržišta. Mora postojati razlika između kupovine/prodaje i pljačke. To može uspostaviti samo država uz pomoć pravnog sistema. Bez građanskog pravnog sistema može se razviti samo haos – to je moja glavna teza”! Bez sihrone restauracije građanskog društva, građanskog morala i kapitalizma nije moguće postojanje bilo kakvih moralnih standarda u pogledu toga šta je dopušteno a šta ne.

Kritiči empirizam nas uči da se oslobaćamo tabua tradicija koje nisu u stanju da se prilagođavaju stvarnosti i promenama.  Ljudska vrsta, poput ostalih vrsta, nastoji da uz pomoć oskudnih resursa kojima raspolaže obezbedi i poboljša svoje izglede za opstanak. S obzirom da svako društvo nužno dolazi u položaj da bude suočeno i sa prirodnim katastrofama pojavljuje se pitanje – pomoću kakvih normi i pravila – adekvatno prilagoditi delovanje članova zajednice tako da se uveća šansa za njen opstanak? Izbor društvenih normi i pravila može se u izvenoj meri,  kako je to predložio Poper, porediti sa biološkom selekcijom među vrstama: opstaju samo ona pravila postupanja koja u datom trenutku omogućavaju grupi da se na bolji način prilagodi novonastalim okolnostima. Kao što u prirodi opstaju samo one vrste koje su se bolje genetski opremile da se suoče sa  novonastalim okolnostima, tako u socijanoj evoluciji ostaju one norme, pravila i tradicije koje uspešno prolazile kroz empirijiske provere.  Ovi Poperovi zaključci, “učenja na greškama” koji važe za ceo živi svet od amebe do čovečijeg čulnog sistema koje takođe važe za funkcionisanje liberalne demokratije, međutim ne važe u despotskim sistemima kao i hibridnim sistemima koji se oslanjaju na despotsku tradiciju. Tu ne postoji evolucija sistema nego je sve podređeno autoritetu i on - autoritet - se štiti po bilo koju cenu; pa makar to bila i cena opstanka zajednice. Tu antievolutivnu sociološku ideju su najasnije izrekli sveštenici u Vizantiji: “ako se dozvoli priznanje bilo čije greške u despotskoj mašini to je isto kao kada bi iz državne zgrade izvukli makar jedan kamen, ona - država - će se urušiti”. Znači grešeke ne popravljati, važnije od popravljanja grešaka i opstanka zajednice je očuvanje autoriteta vlasti!

Zoran Stokić

12.06.2014

*

8.02.2025.