Sretenje  2025.

 

 

Zašto je Titova YU ličila na državu? Zato što je u njoj  još postojao "zaostali impuls" u društvu od pre 1945. 

Od Save Tekelije ("neznanje je koren i izvor svakoga zla"), Dositeja,..., Dvornikovića, S.Jovanovića, M.Kašanina do 1945., postojao je impuls da se nadoknade vekove atavizma kroz saocijalizaciju našeg naroda u ključu građanske kulture, gde bi učenje na greškam i intelektalni napredak, omogućili "moralni napredak"! Kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi.

Naravno da je u vreme kraljevine i Pašića to bila lažna demokratija ali to je svetlosnim godinama udaljeno od - despotskog sistema - vizantisko, osmansko, komunističkog. Kod Pašića tri grane vlasti su bile takođe nerazdvojene, ali mediji kao četvrta grana su bili slobodni. Ali i sve ostale institucije, na primer, Univerzitet, SANU,..., Lekarska komora, Narodno pozorište, Matica Srpska, SKZ su imale autonomiju. Šta će da štampa Geza Kon, njegova stvar, nije određivao Pašić (i njegova radiklna stranka); da li će dr Kostić da bude dekan Medicinskog fakulteta nije određivao Pašić već struka. 

Ukratko za Tekeliju patriotizam je bio - put u građansku kulturu – izgradnja karaktera naroda pomoću vrlina, razuma, empirije, tolerancije, učenja na greškama, sardanje, gradnje  - kao antipod našeg boravka u živom despotskom blatu "Proklete avlije" – i karaktera građenog na mržnji, inatu, ošljarenju, nesaranji, razgradnji, nepoštovanju bilo kakvih pravila i zakona.

 

Komunisti su 1945., zlupotrebili antifašizam da bi zgrabili vlast (useli su se u tuđe vile na Dedinju i &), oko sebe su širili ideologuju da nastupaju u ime "naučnog socijalizma". Tu nije bilo ni "N" od nauke, bila je to vulgarna paranauka (poput astrologije i &) koja se zasnivala na odsustvu kritike – a odsustvo kritike vodi - suženju perspektive – nefleksibilnosti, iluzijama i samoobanama. Kada je kritika zabranjena (ili kada kritika vlasti ne znači ništa), kad ne učite i ne popravljate greške, relativno brzo, kada se potroši impuls struka i ljudskih resursa koji su nastali u društvu pre komunizma  vi završavate u društvu apsolutne neodgovnosti i haosu. Vrlo brzo je bilo jasno da je komunizam bio povratak u vizantisko/osmansku despotsku formu života – gde je vlast (večna vlast) IZNAD ZAKONA – bez obzira na rezultate svog vladanja.  

 

Kada je pao berlinski zid 1989., uplašili su se da bi ulazak konfederalne YU (po ustavu iz 1974.) u EU značio lustraciju od 1945., zato su se brže bolje komunisti u Srbiji "prerušili" u nacionaliste; ali taj njihov lažni patriotizam nije ništa drugo nego - ratna ideologija - čija je svrha očivanje vlasti - po bilo koju cenu (čak i rat sa NATO). I dokle su nas doveli posle 35 godina? Do apsolutnog haosa, gde na svakom mestu i svakog trenutka možeš biti kolateralna šteta nečije – mržnje, inata, ošljarenja, razgradnje, nepoštovanju bilo kakvih pravila i zakona.

 

Zoran Stokić

15.02.2025.