Kad je Šibenik bio svetski energetski pionir
BBC News na srpskom
danas 28.08.2025. 11:06
Vjekoslav Majhsner, Ante Šupuk i saradnici u Hidroelektrani Krka
HEP
Vjekoslav Majhsner (dole desno), Ante Šupuk (drugi sleva) i saradnici u Hidroelektrani Krka
„Stigla je munjava u Šibenik“, začulo se na telefonskoj liniji centra grada u Dalmaciji i hidrocentrale na slapovima reke Krke.
Vest je putovala oko 11 kilometara, izgovorio ju je gradski inženjer Vjekoslav Majhsner i tog 28. avgusta 1895, makar na kratko, učinila je grad na Jadranskom moru jednim od pionira Druge industrijske revolucije, pokrenute pronalaskom naizmenične struje Nikole Tesle krajem 19. veka.
Samo tri dana posle Adamsove hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima u Americi, prve koja je radila po Teslinom patentu, otvorena je Hidroelektrana „Krka“.
Postala je „najstarija hidroelektrana naizmenične struje u ovom delu Evrope“, kažu iz Hrvatske Elektroprivrede (HEP) za BBC na srpskom.
Majhsner je uz pomoć Anta Šupuka, tadašnjeg gradonačelnika i uspešnog preduzetnika, izgradio i dalekovod sa revolucionarnim sistemom transformatora, koji su električnu energiju doveli do centra Šibenika i uključili ulične svetiljke.
Više od decenije pre toga gradovi poput Pariza i rumunskog Temišvara, imali su uličnu rasvetu uz pomoć jednosmerne struje, ali ona nije bila pogodna za prenos na veliku udaljenost.
„Pradeda je shvatio da mu struja koju će dobiti na Krki ne treba na Krki, već u Šibeniku, 11 kilometara dalje, i da tu jednosmernu struju ne može da prebaci tako daleko“, priča Siniša Majhsner, Vjekoslavov praunuk, za BBC na srpskom.
„Tako je došao na ideju da koristi Teslinu naizmeničnu struju“, dodaje, takođe preko telefonske linije, 130 godina od početka rada HE Krka.
Sistem „Krka-Šibenik“ jedan je od „prvih celovitih višefaznih elektroenergetskih sistema u svetu“.
Funkcionisao je godinu pre nego što je naizmenična struja sa Nijagare dostavljena do američkog grada Bafalo, pišu u naučnom radu Ninoslav Holjevac i Igor Kuzle, profesori Fakulteta elektrotehnike i računarstva iz Zagreba.
Dan otvaranja Hidroelektrane Krka danas se proslavlja kao Dan Hrvatske elektroprivrede.
Međunarodni institut inženjera elektronike i elektrotehnike uvrstio ga je 2013. na listu najvažnijih događaja za globalni tehnološki razvoj (IEEE Milestones).
Nikola Tesla: Čovek koji je izumeo budućnost
Nikola Tesla kao ikona popularne kulture
Da li je ovako izgledao „pravi“ Tesla
Dva vizionara
Gotovo pola veka pre nego što su ulične svetiljke zasijale u Šibeniku, tada u Austrougarskoj monarhiji, u Monci nadomak Milana 1847. rodio se Vjekoslav Luiđi Alojz Majhsner.
Posle školovanja u austrijskom Insbruku, zaposlio se u Rijeci 1869. kao inženjer na izgradnji pruge, a nekoliko godina kasnije seli se u Šibenik.
Tamo upoznaje Anta Šupuka, koji ga zapošljava kao „gradskog inženjera i geometra“, što bi danas bio gradski arhitekta ili urbanista, kaže Vjekoslavov praunuk Siniša.
„Šupuk je bio vrlo napredan gradonačelnik za to vreme, vizionar koji je shvatao da su mu potrebni ljudi koji će mu pomoći da razvija Šibenik“, priča on.
Majhsner je projektovao gradsku bolnicu i sud, rekonstruisao luku i izgradio vodovod, koji će posredno uticati na nastanak Hidroelektrane „Krka“.
„Vodovod je građen na slapovima Krke i u podnožju je izgradio prvu crpnu stanicu za vodu sa turbinom, koja je u tom trenutku bila inovativna mašina.
„Shvatio je da ona može da se upotrebi za hidroelektranu“, kaže Živko Lazinica, mašinski inženjer i autor knjige Šibenska industrija u 20. veku, za BBC na srpskom.
Hidroelektrana Krka
HEP
Hidroelektrana Krka puštena je u rad 28. avgusta 1895. godine, samo tri dana posle prve centrale tog tipa na Nijagari
Majhsner je ideju o gradnji hidrocentrale imao i ranije, ali je nisu prihvatili u drugim gradovima Dalmacije, poput Zadra, Trogira i Dubrovnika.
Kada je 1892. odlučio da je sagradi na reci Krki nadomak Šibenika, konačno je našao saveznika u gradonačelniku Šupuku.
Nedaleko od mesta gde će nastati HE „Krka“, porodica Šupuk je imala mlinove za žitarice.
„U to doba bilo je teško ubediti ljude da prihvate novi sistem naizmenične struje, ali je Anta je bio vizionar, odmah je prihvatio“, kaže njegov čukununuk, 74-godišnji Klaudio Šupuk za BBC na srpskom.
Gradnja je započeta u martu 1894. i trajala je 16 meseci, što se u tadašnje doba smatralo uspešnim poduhvatom, piše na sajtu Mladih evropskih inženjera Hrvatske.
Majhsner je projektovao hidroelektranu, a sa Šupukom podigao kredit kako bi je isplatio, ali im je bila potrebna pomoć iz inostranstva.
„Majhsner se obratio inženjerima iz mađarskog Ganca i utanačuje šta mu sve treba za hidroelektranu“, kaže Živko Lazinica.
Priznanje od IEEE
HEP
Kako je zasijao Šibenik
U saradnji sa mađarskim stručnjacima, Mahjsner i Šupuk uspeli su ono što je dugo mučilo inovatore na Nijagari.
Iako je tamo nastala prva hidroelektrana naizmenične struje na svetu, energija koju je proizvodila nije mogla lako da se dovede do obližnjeg Bafala, jer bi na 32 kilometra dugačkom putu struja gubila snagu.
Mađarski inženjeri su na Krki postavili prototipove električnih generatora sa mrežom od šest transformatora raspoređenih po gradu.
„Napravljen je, za današnje vreme, mali dalekovod do Šibenika, ali bio je to prvenac na ovom prostoru“, kaže Nikola Rajaković, bivši profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
„Iz Mađarske su stigli naizmenični transformatori koji su podizali napon na nivo koji je bio potreban da dalekovod funkcioniše od Krke do Šibenika, jer samo sa naponom generatora ona ne bi imala dovoljnu snagu“, objašnjava stručnjak.
Vjekoslav Majhsner
Sinisa Majhsner/Privatna arhiva
Vjekoslav Majhsner poticao je iz austrougarske plemenske porodice, a otac mu je rođen u današnjem Karlovcu
Tako je 28. avgusta 1895. energija bila spremna za put od 11 kilometara od elektrane na slapovima Krke.
„Ogromni željezni rotori vrte se velikom brzinom, a da se u toj ogromnoj zgradi ne osjeti nijedan trzaj.
„Rekao bih da je to najjednostavnija stvar na svetu: upravitelj stroja telefonski razgovara sa Šibenikom, viče: ‘Strojevi rade odlično!’ i pita: ‘Kako je s rasvetom u gradu?’„, pisala je lokalna štampa narednog dana, navodi se na sajtu hrvatskog Međunarodnog saveta za velike elektroenergetske sisteme (CIGRE).
Majhsner iz njegove kuće u centru grada, koja je bila i kontrolni centar cele operacije, odgovara: „Fantastično! Nije zakasnila!“.
Zasijale su ulične svetiljke u Šibeniku.
„Nije to bila jaka svetlost kakvu danas poznajemo, ali je tada bilo revolucionarno, ljude je oduševilo i grad je izgledao mnogo bolje“, kaže Klaudio Šupuk.
Ante Šupuk
Privatna arhiva
Ante Šupuk bio je gradonačelnik Šibenika više od tri decenije krajem 19. i početkom 20. veka
Osim rasvete na ulicama, struja je napajala i jednu kuću – Majhsnerovu.
„U početku je bio jedini koji je odmah uveo struju u kuću, niko drugi to nije hteo, jer su se ljudi u to vreme plašili struje“, kaže inženjer Živko Lazinica.
Postoje tvrdnje da je Hidroelektrana Krka mogla da prestigne i onu na Nijagari.
„Navodno je postojao plan da se otvori na Antin rođendan.
„Ali u to doba jedan mali Šibenik nije mogao da bude ispred Tesline elektrane, pa se govorilo da je odloženo zbog toga što se moj čukundeda razboleo“, priča Klaudio Šupuk.
Slavoljub Penkala – Zagrepčanin „ispred vremena“ čiji izumi žive više od veka
Sremski berberin Nikola Bizumić, misteriozni pronalazač mašinice za šišanje
Pronalazak Higsovog bozona: Šta nam je otkrila „božanska čestica“
Druga industrijska revolucija Balkana
Prema današnjim standardima, novootvorena elektrana nije imala veliku snagu.
U početku je radio samo jedan generator, za napajanje gradskog osvetljenja, a kasnije mu je pridodat drugi, koji je snabdevao skromnu lokalnu industriju.
„Tadašnja snaga elektrane bila je oko 300 kilovata, što bi danas bilo dovoljno za snabdevanje oko 100 domaćinstava.
„Ondašnje prilike su bile drugačije – niko nije imao frižider, veš mašinu ili mašinu za sudove, pa je jedina potrošnja u domaćinstvima bilo osvetljenje, a u industriji pokretanje elektromotora“, objašnjava profesor Nikola Rajaković.
Potom je izgrađena nova hidroelektrana, Jaruga 2, „20 puta jačeg kapaciteta“ od prvobitne Krke, koja je kasnije nazivana i Jaruga 1.
Uticaj nove tehnologije širio se Balkanom.
Srbija je 1900. dobil prvu malu hidroelektranu ‘Pod Gradom‘ u Užicu.
„Krka je bila izuzetno značajna za razvoj energetike na Balkanu, ona je bila inicijacija“, kaže Rajaković.
Hidroelektrana Krka
HEP
Hidroelektrana Krka imala je dva generatora: jedan je proizvodio struju za uličnu rasvetu, a drugi za potrebe industrije
Rat, simbol i zaborav
Početkom Prvog svetskog rata originalna Hidroelektrana „Krka“ prestaje da postoji.
„Iskorišćena je za potrebe austrougarske vojske.
„Nažalost, od Krke nije ostalo ništa osim temelja, koji su danas zaštićeni“, kaže Živko Lazinica.
Gotovo dve decenije ranije ništa nije ostalo ni od „tandema Šupuk-Majhsner“, koji Lazinica naziva „najboljim“ u istoriji Šibenika.
Još 1897. Majhsner je prodao udeo u zajedničkoj kompaniji Šupukovom sinu Marku, pa tako nastaje firma Šupuk i sin, koja je upravljala sistemom Krka-Šibenik.
„Majhsner je bio inženjer i entuzijasta i kada je posao završen, on nije našao zadovoljstvo u tome da skuplja novac od firme, već je zajedno sa Gancom predlagao da se prave elektrane i na drugim lokacijama“, kaže Siniša Majshner.
„Tikva je pukla“, kako kaže, kada je navodno njegov pradeda namerio da izgradi hidroelektranu na suprotnoj obali Krke, za imućnu porodicu koja je Šupuku bila „konkurencija“.
Nudio je struju i Zadru, Splitu i Trogiru, ali lokalne vlasti nisu prihvatile projekat.
„Šupuk je bio mudar i gledao je unapred. Drugi nisu bili kao on“, smatra Majhsner.
Njegov predak se preselio u Zadar, gde je radio kao arhitekta.
Šupuk je umro 1904, Majhsner 12 godina kasnije, a sahranjeni na groblju u Šibeniku „samo 50 metara jedan od drugog“, kaže Majhsnerov praunuk.
Njihovo najpoznatije zajedničko delo, HE Krka, više ne postoji, iako nadomak nje i dalje radi Jaruga 2, kao „jedna od najstarijih aktivnih elektrana u svetu“, kako kažu iz HEP-a.
Njena proizvodnja u hrvatskom energetskom sistemu „danas nije toliko značajna“, ako se meri po isporučenoj energiji, ali je „svakako bitna u kontekstu zelene energetske tranzicije HEP-a i Hrvatske“, dodaju.
Uspomenu na Anta Šupuka u Šibeniku čuva jedna ulica, a na Majhsnera kuća iz koje se proneo glas da je „stigla munjava u Šibenik“ očuvana je do danas.
Lazinica i njegov unuk Siniša pokrenuli su inicijativu da se na nju postavi spomen ploča.
„Šibenik je ostao dužan dvojici velikana“, smatra Lazinica.
„Mislim da je to naprosto zaborav i nemar prema sopstvenoj baštini“, zaključuje.
***
Komentar
***
Tekst je nepotrebno opterećen nistinama iz istorije tehnike i nauke. Stvaranje je složen kolektivni čin.
Naizmenična struja je već bila u upotrebi za osvetljenje ulica i fabričke pogone u Parizu 1878., Londonu 1878., Berlinu 1882.,..., Torino., Temišvaru 1884., Budimpešti 1885.
Prvi alternator koji je proizvodio naizmeničnu struju bio je električni generator zasnovan na principima Faradeja, koji je konstruisao Ipolit Piksi 1832., Gijom Dišen je bio prvi koji je tu - novu moć - praktično upotrebio; od 1855., počinje trka u tehničkim otkrićima (Galileo Feraris, Mihail Dobrovolski, Jonas Venstrem, Džon Hopkinson, Vilijam Stenli,...,Nikola Tesla) i stvaranju kompanija (u Belinu Allgemeine Elektricitäts-Gesellschaft (AEG),..., ASEA, Vestinhaus, Budipeštanski Ganz Works, ) koje će napraviti transmisiju naizmenične stuje ka potrošačima.
Simensov izum iz 1866., koji je generisao električnu energiju pomoću dinama, omogućio je rad električnih uređaja za osvetljenje. Stenli (za Vestinhaus) je 1885., usavršio Gibsov transforlator iz 1881., preteča industriskih transformatora. Indukcioni motor bez komutatora naizmenične struje izumeo je Feraris 1885.
Hidroelektrana Ejms, izgrađena 1890., bila je među prvim hidroelektranama naizmenične struje. Džon Hopkinson je izumeo i pantetirao 1882., trofazni sistem za distribuciju električne energije. Prvi trofazni sistem je uspostavljen 1891., u Frankfurtu; Tivoli/Rim 1892,..., Grengesberg 1893., u Švedskoj. Mihail Dobrovolski stvara trofazni električni generator i trofazni električni motor 1888. Trijumf trofaznog sistema prikazan je u Evropi na Međunarodnoj elektrotehničkoj izložbi u Frankfurtu 1891., gde je Dobrovolski koristio ovaj sistem za prenos električne energije na udaljenosti od 176 km sa efikasnošću od 75%. Godine 1889., takođe je stvorio trofazni transformator; projektovao je prvu trofaznu hidroelektranu na svetu 1891...
Zoran Stokić
28.08.2025.
