Hanibal u Torinu

1771.

 

 

Milan Kundera ("Sporost", 1995): "Način na koji se pripoveda moderna istorija podseća na veliki koncert gde se svih 138 Betovenovih opusa izvodi u nizu, ali se sviraju - samo prvih osam taktova - svakog dela. Kada se stvari dešavaju /tako/ prebrzo, niko ne može biti siguran ni u šta".

 

Kundera je pogodio pravu u centar, jedan primer iz istorije muzike i slikarstva. Paizjelova opera "Hanibal u Torinu" i slika Paola Boroni-ja "Genije rata vodi Hanibala u Italiju".

 

https://www.youtube.com/watch?v=AwWK0ByUHBk

G. Paisiello - Annibale in Torino (Dantone, 2007)

 

 

 

*

 

 

 

Torino, Teatro Ređo (nastao 40 g pre Milanse Skale), karnevalska sezona 1770-71: Izvodi se "Annibale u Torinu", opera kojom grad, kraljevska prestonica četrdeset godina, proslavio  svoju slavu, počevši od epizode kojom je kralj – ili bolje rečeno, njegov daleki predak Taurasije – debitovao na istorijskoj sceni, odupirući se Hanibalovom napadu. Jakopo Durandi je bio zaslužan za razvoj libreta opere - događaja "bez krvi" - a već uveliko poznat  tridesetogodišnji Đovani Paizijelo je pozvan iz Napulja da komponuje muziku. Inočente Kolomba bio je zadužen za scenografiju. Zajednički rad ova tri umetnika u saradnji sa vrhunskim izvođačima završio sa velikim uspehom uz brojne laskave izjave. Danas  se  samo spominje da su u publici operu pomno pratili Leopold i Amadeus Mocart, te da je u pismu supruzi Leopld napisao da je to bila "divna opera"! Ova operska predstava ide u paru sa slikarskim konkursom koji je iste godine održala Akademija likovnih umetnosti u Parmi, na temu "Hanibal posmatra Italiju sa Alpa". Konkurs je osvojio sada zaboravljeni umetnik -  Paolo Boroni  - koji je pobedio mladog aragonskog kolegu koji je tada bio u Italiji: Franciska Goju. Što god tražite na ovu  temu nailazite  samo na Gojinu sluku, tog pobednika konkursa niko ne spominje.  Čak i ako znate da je pobednik bio Paolo Boroni, teško ćete uspeti da naćete čak i naziv te slike, a ako i saznate naziv slike, teško ćete je bilo gde videti.

 

Godine 1771, Paolo Boroni – „Il genio della guerra conduce Annibele in Italia“ („Genije rata vodi Hanibala u Italiju“) – osvojio je nagradu na Akademiji u Parmi, takmičeći se protiv jedanaest učesnika, uključujući Fransiska de Goju, koji je osvojio drugo mesto sa svojom slikom "Hanibal Pobednik prvi put posmatra Italiju iz Alpa".

 

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Il_genio_della_guerra_guida_Annibale_attraverso_le_Alpi_-_Paolo_Borroni.jpg

 

 

Ova istorija Kunderinih "osam prvih taktova"  nije u 20, 21 vek prenela stvarnu  sliku zbivanja u muzici i slikarstvu 18 veka – umesto da zvezde budu Paizjelo i Boroni, stvara se lažna slika da su to tada bili A.Mocart  i Goja. A u Torinu  u Teatro Ređo (kraljevska opera) nije u ta vremena izvedena nijedna Amadeusova opera; nisu su ga pozvali čak ni na vrhuncu slave da dođe i za njih uradi jednu operu.

 

*

 

 

 

Fondacija CRT i Akademska filharmonija – povodom proslava  dana kulture u Torinu – pozvala je stručnjake da pretraže i digatilzuju arhivu – tj. kolekciju rukopisa opera izvedenih u Teatru Ređo od 1740. do 1799. Proces je trajao 10 godina. Jedan od rezultata tog rada je (i) koncertno izvođenje Paizjelovog "Hanibala u Torinu" koje je održano na Konzervatorijumu u Torinu 25. 02. 2007., pod upravom Otavija Dantonea.

 

*

 

Sličajnost koja je doprinela razvoju opere. Teškoće u razumevanju teksta na italijanskom jeziku od strane ruske publike (kada je godinama radio za dvor u Sankt  Peterburgu) podstakle su Paizijela da napiše bogatiji muzički stil, posebno u potrazi za orkestarskim koloritom i izražajnošću melodija, na primer u "Seviljskom berberinu" 1782. Prolazeći kroz Beč 1784., Paizijelo je napisao operu koju je naručio car Josif, „Il re Teodoro u Veneciji“, koja je takođe tada izvedena kao i njegov "Seviljski berberin". U svojim memoarima  "Reminiscences", pevač Majkl Keli beleži (Amadeus upoznaje Paizjela 1784/5): "Mocart je poljubio Paizijelovu ruku u znak poštovanja i divljenja". Uticaji napolitanskog majstora su očigledni u "Figarovoj ženidbi" 1786. i "Don Žuanu" 1787.

 

 

Zoran Stokić

18.08.2025.