Dekan čeka instrukcije o bezbednosti, okupljeni ispred Filozofskog uzvikuju: "Uprava napolje"

(BLOG)

Autor:

author

N1 Beograd

|

26. avg. 2025. 19:19

> 

22:05

|

VESTI

|

71

komentar

Studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu ušli su u zgradu Filozofskog odakle je dekan Milivoj Alanović jutros izbacio studente u blokadi. Na fakultet su potom, na poziv dekana, stigli pripadnici Interventne jedinice i tri marice, javila je reporterka N1. Ubrzo nakon toga došla je i Žandarmerija.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/studenti-pravnog-fakulteta-usli-na-filozofski-u-novom-sadu-nezvanicno-dekan-pozvao-policiju/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

 

Život homosapijensa se održavao pomoću "tehnika". Da bi preživeo koristio je, na primer, vatru i tsl ali te faze u razvoju čoveka, tu tehniku korišćenja vatre, sa dobrim razlozima, ne zovemo "naukom". Nažalost "politika", "sociologija" nisu imale svoga Kopernika to se jasno vidi po tome što "filozofiju vladanja" društvom / državom ("tehniku  vladanja") kroz istoriju Homosapijensa  zovu "politika". Neviđeni anhronizam. Kao kada bi astologiju, alhemiju zvali "naukom".  Iako su svih 10 predhodih civilizacija (Sumer, Egipat, Indija, Kina,....) bili predpolitčka društva – politikolozi/sociolozi ih opisuju kao "politička" društva! Zato nije za čuđenje što taj anahroni, atavistički predpolitički model vladanja državom - despotski (ideokratski – gde je vlast iznad Zakona) preživeo i evo ga i u 21 veku u oko 80% država na Zemlji u variranoj formi – postoje partije i parlament ali nema demokratije, nema političkog društva jer tri grane vlasti i mediji kao četvrta grana vlasti nisu međusobno razdvojene – pa je vlast opet iznad Zakona.

Dok Okamova britva ne ukloni ovo neviđeno duhovno smeće netačnog korišćenja baznih pojmova u poltičkim naukama, homosapijens  se nema čemu dobrom nadati.

*

Severnokorejci za BBC: Šalju nas da radimo ‘kao robovi’ u Rusiji

BBC News na srpskom

25.08.2025. 10:45

 0 komentara

 0

Ilustracija radnika iz Severne Koreje

BBC

Više od 50.000 Severnokorejaca biće poslato na rad u Rusiju, prema saznanjima BBC-ja

Hiljade Severnokorejaca biće poslato na rad u Rusiju, gde su uslovi slični ropstvu, kako bi popunili ogroman nedostatak radne snage, sve izraženiji od početka ruske invazije na Ukrajinu, saznaje BBC.

 

Moskva je više puta od Pjongjanga tražila pomoć u vojnim operacijama, koristeći severnokorejske rakete, granate i vojnike.

 

Sada kada je Rusija ostala bez mnogo muškaraca – poginuli, poslati na front ili pobegli iz zemlje – sve više oslanja se na severnokorejske radnike, kažu zvaničnici južnokorejske obaveštajne službe za BBC.

 

Razgovarali smo sa šest severnokorejskih radnika koji su od početka rata pobegli iz Rusije, kao i sa državnim zvaničnicima, istraživačima i ljudima koji pomažu radnicima da pobegnu.

 

Detaljno su opisali „užasne“ radne uslove i kako severnokorejske vlasti pojačavaju kontrolu nad radnicima u pokušaju da spreče njihovo bekstvo.

 

Đin, jedan od radnika, kaže da ga je sa aerodroma do gradilišta, po sletanju na daleki istok Rusije, sproveo službenik severnokorejske službe bezbednosti.

 

Naredio mu je da ni sa kim ne razgovara, niti da bilo šta gleda.

 

„Spoljni svet je naš neprijatelj“, rekao mu je agent.

 

Đin kaže da je odmah upućen na gradilište višespratnica, gde radi 18 sati dnevno.

 

Svih šest radnika sa kojima smo razgovarali dali su isti opis mučnih uslova rada – buđenje u šest ujutro i prinudan rad na gradilištu do dva sata posle ponoći.

 

I samo dva slobodna dana godišnje.

 

Imena radnika su promenjena zbog zaštite identiteta.

 

Kim Džong Un i Vladimir Putin

Getty Images

Lideri Severne Koreje i Rusije – Kim Džong Un i Vladimir Putin

„Bilo je zastrašujuće probuditi se i shvatiti da moraš ponovo da proživiš isti dan“, kaže Tae, drugi građevinski radnik, koji je 2024. uspeo da pobegne iz Rusije.

 

Seća se da bi mu ruke ujutru bile ukočene, paralizovane od rada prethodnog dana.

 

„Neki bi napuštali radna mesto da bi spavali tokom dana ili bi zadremali stojeći, ali bi ih nadzornici pronalazili i tukli.

 

„Bilo je zaista kao da umiremo“, ispričao je Čan, još jedan od radnika.

 

„Uslovi su zaista užasni“, kaže Kang Dong-van, profesor na Univerzitetu Dong-A u Južnoj Koreji, koji je više puta putovao u Rusiju da razgovara sa severnokorejskim radnicima.

 

„Radnici su izloženi veoma opasnim situacijama – noću im gase svetla i oni rade u mraku, sa veoma malo zaštitne opreme“.

 

Radnici koji su uspeli da pobegnu su nam rekli da su praktično bili zatvoreni na gradilištima danju i noću.

 

I da su pod stalnim nadzorom agenata severnokorejske državne bezbednosti.

 

Spavaju u prljavim i prenatrpanim transportnim kontejnerima punim buba, ili na podu nedovršenih stambenih zgrada, gde najlonima pokrivaju otvore za vrata da se bar malo zaštite od hladnoće.

 

Radnik Nam ispričao je kako je na gradilištu pao sa četiri metra visine i „razbio“ lice, zbog čega nije mogao da radi.

 

Čak ni tada mu nadzornici nisu dozvolili da napusti gradilište i ode u bolnicu.

 

‘Severna Koreja me poslala u inostranstvo da radim u IT sektoru, zarada je išla režimu’

Kako Severna Koreja pokušava da privuče ruske turiste

Zašto se Srbija nije uskladila sa evropskim sankcijama Severnoj Koreji

U prošlosti je na desetine hiljada Severnokorejaca radilo u Rusiji.

 

Zarađivali su milione dolara za severnokorejskog lidera Kima Džong Una i njegov režim pun finansijskih problema.

 

A onda su 2019. godine Ujedinjene nacije (UN) zabranile zemljama da angažuju ove radnike, u pokušaju da prekinu dotok sredstava Kimu i spreče ga da razvija nuklearno oružje.

 

To je značilo da je većina radnika vraćeno kući.

 

Međutim, 2024. je više od 10.000 radnika poslato u Rusiju, rekao je za BBC zvaničnik južnokorejske obaveštajne službe, koji je tražio da mu se ne otkriva indentitet.

 

Dodao je da se ove godine očekuje dolazak još većeg broja radnika i da će Pjongjang ukupno poslati više od 50.000 radnika.

 

Ovaj nagli priliv znači da su severnokorejski radnici sada „svuda po Rusiji“, ističe.

 

Većina radi na velikim građevinskim projektima, a neki su raspoređeni u fabrike odeće i centre za informacione tehnologije (IT), što takođe predstavlja kršenje sankcija UN-a, kojima je zabranjeno angažovanje radne snage iz Severne Koreje.

 

Prema zvaničnoj statistici ruske vlade, tokom 2024. je u zemlju ušlo više od 13.000 Severnokorejaca, što je 12 puta više nego prethodne godine.

 

Skoro 8.000 njih je ušlo na studentske vize.

 

To je, prema rečima zvaničnika južnokorejske obaveštajne službe, taktika kojom Rusija pokušava da zaobiđe zabranu Ujedinjenih nacija.

 

U junu je Sergej Šojgu, zvaničnik iz vrha ruske države, prvi put priznao da će 5.000 Severnokorejaca biti poslato da rade na obnovi Kurska, ruske oblasti koju su prošle godine zauzele ukrajinske snage, ali su u međuvremenu potisnute.

 

Izvor iz južnokorejske obaveštajne službe nam je takođe rekao da će neki Severnokorejci „vrlo verovatno“ uskoro biti poslati da rade na projektima obnove na ukrajinskim teritorijama koje je okupirala Rusija.

 

„Rusija se trenutno suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, a Severnokorejci su savršeno rešenje.

 

„Oni su jeftini, vredni i ne prave probleme“, kaže Andrej Lankov, profesor na Univerzitetu Kukminu u Seulu i poznati stručnjak za odnose Severne Koreje i Rusije.

 

Cveće

KCNA

Ove cveće su Kimu Džongu Unu u aprilu poslale razne ruske građevinske kompanije, prema navodima severnokorejskih državnih medija

Građevinski poslovi u inostranstvu izuzetno su traženi u Severnoj Koreji, zato što nude bolju zaradu nego rad u domovini.

 

Većina radnika odlazi u nadi bega od siromaštva i da će po povratku kući moći da kupe kuću za porodicu ili pokrenu sopstveni posao.

 

Za rad u inostranstvu biraju samo najpouzdanije muškarce, koji moraju da prođu rigorozne provere.

 

Na put ne mogu da povedu njihove porodice.

 

Međutim, najveći deo njihove zarade ide direktno severnokorejskoj državi kao „naknada za lojalnost“.

 

Preostali deo, koji obično iznosi između 100 i 200 dolara mesečno, beleži se i radnici novac radnici dobijaju tek po povratku kući.

 

To je nova taktika kojom se sprečavaju bekstva, kažu stručnjaci.

 

Kada radnici iskuse izuzetno teške uslove rade i shvate da su im primanja mizerna, njihove nade su potpuno uništene.

 

Tae kaže da je bio „posramljen“ kada je saznao da su građevinski radnici iz centralne Azije plaćeni pet puta više od njega za trećinu posla koji on obavlja.

 

„Osećao sam se kao u radnom logoru, zatvoru bez rešetaka“, kaže on.

 

Radnik Đin se i danas naježi kada se seti kako su ih nazivali robovima.

 

„Vi niste ljudi, vi ste samo mašine koje umeju da govore“, rugali su im se.

 

U jednom trenutku, Đinov nadzornik mu je rekao da možda neće dobiti nikakav novac po povratku u Severnu Koreju, jer je potreban državi.

 

Tada je odlučio da rizikuje život i pokuša da pobegne.

 

Tae je odlučio da prebegne kad je na Jutjubu video snimke o zaradama radnika u Južnoj Koreji.

 

Jedne noći je spakovao stvari u kesu za smeće, stavio ćebe ispod pokrivača da izgleda kao da spava, i iskrao se sa gradilišta.

 

Uzeo je taksi i prešao hiljade kilometara da bi se sastao s advokatom koji mu je pomogao da organizuje put do Seula.

 

Poslednjih godina samo mali broj radnika je uspeo da organizuje bekstvo.

 

Koristili su polovne pametne telefone – inače zabranjene – a koje su uspeli da kupe štedeći dnevni džeparac za cigarete i alkohol.

 

Radnik iz Severne Koreje

BBC

Svega nekoliko radnika je uspelo da pobegne iz Rusije tokom rata u Ukrajini, i stigne do Seula

Da bi sprečile ovakva bekstva, severnokorejske vlasti, prema rečima više izvora, sada dodatno sužavaju ionako ograničenu slobodu radnika.

 

Jedan od načina na koji je režim prošle godine pokušao da pojača kontrolu, bilo je uvođenje dodatnih ideoloških obuka i časova samokritike, kaže profesor Kang sa Univerziteta Dong-A.

 

Radnici su tada primorani da izjavljuju lojalnost Kimu Džongu Unu i prijavljuju njihove nedostake i greške.

 

Uz to su im proređene ionako retke prilike da napuste gradilišta.

 

„Radnici su ranije izlazili u grupama jednom mesečno, ali su u poslednje vreme ti izlasci svedeni gotovo na nulu“, dodaje profesor Kang.

 

Kim Seung-čul, aktivista iz Seula koji pomaže severnokorejskim radnicima da pobegnu iz Rusije, kaže da su izlasci sada mnogo strože kontrolisani.

 

„Ranije im je bilo dozvoljeno da izlaze u parovima, ali od 2023. moraju da se kreću u grupama od petoro i pod strožim su nadzorom“.

 

U takvim uslovima, sve je manje onih koji uspevaju da pobegnu.

 

Južnokorejska vlada nam je rekla da se broj Severnokorejaca koji svake godine uspeju da pobegnu iz Rusije i stignu u Seul prepolovio od 2022.

 

Sa oko 20 na svega 10 godišnje.

 

Lankov, stručnjak za odnose Severne Koreje i Rusije, kaže da je uvođenje strožih mera kontrole bila priprema za dolazak mnogo više radnika.

 

„Ti radnici biće trajno nasleđe prijateljstva Kima i Putina tokom rata“, kaže on.

 

Radnici će nastaviti da pristižu dugo posle okončanja rata i prestanka slanje vojnika i oružja, ističe.

 

Dodatno izveštavanje: Džejk Kvon i Hosu Li

 

Zoran Stokić

26.08.2025.