Zid koji je delio Evropu skoro 30 godina

Zid koji je decenijama delio dve Nemačke

 

 

BBC News na srpskom

danas 07:15

Berlinski zid

BBC

 

Berlinski zid je delio Evropu i nemački grad na dva dela skoro 30 godina.

 

Podignut je preko noći 134. avgusta 1961. godine na iznenađenje ljudi sa obe strane zida, sprečavajući ih da se kreću iz jednog dela grada u drugi.

 

Srušen je 1989. godine.

 

Bio je to uvod ka ponovnom ujedinjenju dve Nemačke, četiri decenije posle Drugog svetskog rata.

 

Zašto je sagrađen Berlinski zid?

Drugi svetski rat završen je predajom Nemačke zapadnim saveznicima, koje su predvodile Amerika i Velika Britanija, kao i Sovjetskom Savezu.

 

Saveznici su odlučili da između sebe podele kontrolu nad Nemačkom i tako preuzmu odgovornost nad različitim delovima zemlje.

 

Velika Britanija, Amerika i Francuska su preuzele područja na zapadu Nemačke, a SSSR je kontrolisao istok.

 

Berlin je bio u sovjetskoj zoni, ali s obzirom da je bio glavni grad Nemačke, odlučeno je da će biti podeljen na četiri oblasti od kojih će svaku kontrolisati po jedna saveznička sila.

 

Pogledajte video o Berlinskom zidu

 

Napetosti i podele

berlinski zid

BBC

Uskoro je postalo jasno da je Sovjetski Savez imao drugačije ideje od ostalih zemalja o tome kako njihova oblast treba da se vodi.

 

Do 1949. godine, Nemačka je podeljena na dve države – Federalna Republika Nemačka (Zapadna Nemačka), kojom su upravljale Britanija, Amerika i Francuska, i na Nemačku Demokratsku Republiku (Istočna Nemačka), koja je bila deo Istočnog bloka.

 

Ljudima u Zapadnoj Nemačkoj bilo je dozvoljeno slobodno kretanje, mogli su da slušaju muziku koju žele i slobodno da izražavaju mišljenje.

 

Istočna Nemačka je bila mnogo zatvorenija i imala je stroga pravila o tome kako ljudi treba da se ponašaju, kao i policiju koja je nadzirala ono što su ljudi radili.

 

Kako su godine prolazile, hiljade ljudi dnevno je bežalo iz Istočne Nemačke na Zapad i to je bio glavni razlog zbog kojeg je sagrađen Berlinski zid.

 

Gvozdena zavesa, metafora koja je podelila Istok i Zapad

Pet najvećih mitova o Hladnom ratu

„Presecanje Gvozdene zavese“: Nemački piknik ka slobodi

Kako je zid sagrađen?

Nikita Hruščov, nekadašnji sovjetski premijer, naredio je 1961. godine da se između Istočnog i Zapadnog Berlina izgradi zid koji će sprečiti ljude da odlaze sa istoka.

 

Podignut je veoma brzo, preko noći 13. avgusta, pa su se mnogi ljudi probudili shvativši da su zarobljeni na jednoj strani, mnogi od njih odvojeni od prijatelja i porodice na Zapadu.

 

Zid je pokrivao tlo duž cele linije između Istočnog i Zapadnog Berlina, pa nije bilo mesta gde bi ljudi mogli da pređu.

 

Prvobitno je bio izgrađen kao ograda od bodljikave žice dužine 155 kilometara, ali je kasnije prepravljen, jer su ljudi uspevali da se popnu i prelaze preko njega.

 

berlinski zid, kuda je išao berlinski zid, gde se protezao berlinski zid

BBC

Koliko je bio veliki?

Konačna verzija zida izgrađena je od betonskog dela visine 3,6 metara visine i više od 300 osmatračnica sa stražarima.

 

Zid je postao simbol podele Evrope između istoka i zapada, a dobio je naziv „gvozdena zavesa“.

 

Lideri Sovjetskog Saveza su rekli da je zid bio zaštita, ali su ga Britanija, Amerika i Francuska videli kao „zatvor koji sprečavao ljude da napuste istok“.

 

berlinski zid, izgradnja berlinskog zida, kako je izgledao berlinski zid

BBC

Kako je izgledao život u podeljenom gradu?

Oko 5.000 ljudi je pobeglo preko zida, ali je bilo veoma teško i opasno.

 

Smatra se da je tokom 29 godina postojanja, između 1961. i 1989., ubijeno oko 100 ljudi koji su pokušavali da pređu Berlinski zid.

 

Za ljude u Istočnom Berlinu, život je bio težak.

 

Oni koji su prethodno radili u Zapadnom Berlinu izgubili su poslove.

 

Bili su razdvojeni od porodice i prijatelja.

 

berlinski zid, kontrolni punkt

BBC

Kontrolni punkt ‘Bravo’ u istočnoj Nemačkoj

berlinski zid, berlin

BBC

Najpoznatiji kontrolni punkt između dve Nemačke bio je ovaj – ‘Čarli’ (fotografija je iz novembra 1989.)

berlin, berlinski zid

BBC

Jedan od punktova u nekada podeljenom Berlinu

berlinski zid, brežnjev i Erih Honeker

BBC/Predrag Vujić

‘Bratski poljubac’, jedan od najpoznatijih crteža na zidu u Berlinu na kojem su naslikani nekadašnji sovjetski vođa Leonid Brežnjev i predsednik Istočne Nemačke Erih Honeker

Šta se desilo sa zidom?

Tokom 1980-ih, u zemljama širom istočne Evrope pokrenute su revolucije protiv Sovjetskog Saveza.

 

Ljudi na istoku su hteli više slobode, da mogu da idu gde žele, da slušaju muziku koja im se sviđa i da slobodno izražavaju stavove.

 

Na tim protestima, ljudi u Istočnoj Nemačkoj su počeli da zahtevaju da im bude dozvoljeno da idu u inostranstvo.

 

Nakon što je više stotina građana Istočne Nemačke pobeglo preko susednih zemalja, kao što su Mađarska i Čehoslovačka, vladi u Istočnom Berlinu je postajalo sve teže da ingoriše zahteve građana da im se dozvoli prelazak u Zapadnu Nemačku.

 

Lider Istočne Nemačke je 9. novembra održao govor na televiziji i rekao da će granica između istoka i zapada biti momentalno otvorena.

 

Hiljade ljudi iz Istočne Nemačke je otišlo do zida, zahtevajući od stražara da otvore kapije.

 

Oko 22:45 sati, čuvari su to i uradili, a hiljade ljudi su prvi put u životu prešli u Zapadnu Nemačku.

 

Pogledajte video: Šta je dovelo do pada Berlinskog zida

 

Slavlje

Više stotina stanovnika Zapadne Nemačke je dočekalo sunarodnike sa istoka i zajedno su proslavili ovaj istorijski trenutak.

 

Neki su čak plesali na vrhu zida.

 

Smatra se da je datum „pada“ Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine, ali nije odmah u potpunosti srušen.

 

U narednim nedeljama, ljudi su počeli da ga ruše maljevima i uzimali delove zida jer je postao toliko simboličan.

 

Vlada je konačno uništila zid 1990. godine, ali su neki delovi ostavljeni kako bi ljudi danas mogli da ih vide.

 

Pregovori Istočne i Zapadne Nemačke o ponovnom ujedinjenju u jednu zemlju započeti su 1990. godine.

 Pogledati slike iz teksta:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/zid-koji-je-delio-evropu-skoro-30-godina/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Pošto je svetski kongres matematičara održan leta 1989., u Berlinu (Zapadnom) mi učesnici kongresa smo "uživo" videli ZID (još je postojala YU;  našu grupu od nas desetak iz YU je predvodio naš uvaženi prof Đura Kurepa – odlično je poznavao Berlin, pa nam je bio (i) turistički vodić). Takođe učesnicima kongresa je bila organizovana turistička tura obilaska znamenitosti Berlina (Istočnog). Ulazak u DDR je bio kao iz Orvelove distorpije "1984", učesnici kongresa su bili tretirani kao kriminalci, nekoliko sati su nas "pregledali" temljno, a BUS je bio rastavljen na sastavne delove.... Istočni Berlin se kupao u sivilu a na licima građana ste čitali zabrinutost, brigu, tugu...

 

*

 

Svaki oblik  života je u izvesnom smislu "svestan".  Bakterije, protoktisti, gljive, biljke i životinje, sve vrste, uče na greškama, svi smo deca simbioza, homeostaza, samoorganizacije i tsl. Slučajnost od pre 6000 g, kada je nastala prva civilizacija, a bila je ideokratska (despotska) – sa ideologijom održanja, ne života, nego vlasti;  prekršeni su zakoni biološkog održanja koji održavaju živi svet na Zemlji preko 3 milijardi god. Inercija ideokratskih sistema (u novom ruhu – postoji parlament, stranke, ali nema demokratije) prisutna je u 80% država i u 11-toj civilizaciji. Ali to nije zasluga samo inercije predhodnih civilizacija, nego i profesionalnih političara iz 20 % demokraskih država, koji se prave da 80% država nisu ideokratije - nego su demokratije (malo defektne, 30% i tsl).  Anticipirao Ortega i Gaset: "Biti levičar je, kao i biti desničar, jedan od beskonačnih načina na koje čovek može da izabere da bude imbecil: oba su, u stvari, oblici moralne hemiplegije..."Njegova namera ovim neologizmom je da kritikuje ljude koji, iako se politički identifikuju kao desničari ili levičari, nisu sposobni da razmišljaju u širem smislu - izvan svoje ideologije - slično osobi koja pati od motoričke paralize pola tela (hemiplegija). Ljudska bića, kaže on, ne bi trebalo da fokusiraju svoju viziju svojih života ili svojih postupaka iz perspektive politike (falsifikuje "stvarnost"), već iz perspektive filozofije, koja je zaista urođena čovečanstvu i koja je sa naukom u stanju da nas nauči da živimo u skladu sa zakonima biologije.

 

Zoran Stokić

14.08.2025.