Feniks: Novi podcast na N1 o umetnosti, kulturi i pričama koje menjaju svet

Autor:

author

N1 Beograd

|

07. avg. 2025. 16:46

|

NAJAVE EMISIJA

Podkast

N1 Beograd

https://n1info.rs/najave-emisija/feniks-novi-podcast-na-n1-o-umetnosti-kulturi-i-pricama-koje-menjaju-svet/

 

 

U vremenu kada algoritmi diktiraju šta ćemo gledati, slušati i o čemu ćemo razmišljati, novi podcast Feniks sa Stevanom Filipovićem donosi sadržaj koji poziva na razmišljanje, selekciju i – kritički pogled. Da li i koliko umetnost i kultura mogu da menjaju svet?

 

Kroz razgovore sa uspešnim i intrigantnim sagovornicima iz različitih oblasti, reditelj Stevan Filipović istražuje kako su umetnička dela – filmovi, serije, knjige, muzika – ostavila trag, oblikovala poglede na svet i pomogla sagovornicima da razumeju sebe i društvo u kom žive.

 

Citirajući repliku iz „Gospodara prstenova“, autor najavljuje da želi da priča o pričama koje ostaju, koje su zaista velike i važne. I upravo takav će biti i podcast – jer „velike“ priče ponekad dolaze i kroz sitkome, jer humor ume da govori o politici jasnije od brojnih samozvanih analitičara, a najvredniji biseri često se kriju na zaboravljenim digitalnim policama.

 

Feniks će neretko obrađivati i društvene fenomene, ali nikada neće bežati od ličnog i intimnog, uz poseban fokus na celoživotno učenje, rast i razvoj. Format ostaje otvoren za teme koje su akutne i važne za društvo u kojem živimo – uz aktivno uvažavanje povratnih informacija publike, koje će oblikovati dalji razvoj sadržaja.

 

Prva epizoda: analiza serije "Star Wars: Andor", koja je upravo nominovana za 14 Emmy nagrada, sa Šonom Rodžersom (Sean Rogers), poznatijim kao Spaceman, koji je uradio nagrađivani video esej o toj seriji. Možda najrelevantnije štivo o revoluciji koje je stvoreno u poslednjih par decenija - koliko je povezano sa trenutkom koji mi proživljavamo?

 

Ne propustite premijerno izdanje podcasta Feniks u nedelju 10. avgusta u 22.30 na N1.

 

 

***

Komentar

***

 

Odlična ideja. Preporuka. Umesto "Ratova zvezda" nama trebaju serije o Senaheribu i Medeji. 

"Organski nagoni" (hrana, seksualnost, benigna agresija) su zajednički za Homo sapijens, ali "neorganski nagoni" (maligna agresija, sloboda, ljubav, narcisoidnost, sadizam) su proizvod matrica nekog  društva.  Prve civilizacije, ideokratske (despotske), predpolitička društva, u kojima je despotska mašina bili iznad zakona, a despot Bog na Zemlji, zasnivale su svoju ideologiju na emocijama Boga na Zemlji, a ta je nekontrolisana moć - proizvela malignu agresiju ( maligna  agresija ne nestaje sa nestankom uzroka) - kolektivnu destrukciju. Senaherib-u vladar Asirije je 689. pre Hrista UNIŠTIO  grad Vavilon; maligna agresija totalnog  uništenja – kao da tu nikada nije postojao grad. 

Politička društva koja su započela u grčkim polisima, su u umetnosti, filozofiji, politici pokušavali da ukažu na loše posledice vladavinom emocijama. Emocije, čak ni ljubav (koja je uvek personalna a ne apstaktna), ne mogu zameniti vladavinu institucija koje kontroliše razum. RAZUM (nasuprot vladavini emocijama) je jedina sila koja nas može sačuvati od haosa i nestajanja. Mržnja je dugotrajna intenzivna emocija usmerena protiv određenog objekta (pojednica, grupe,..., države), problem sa mržnjom je taj što značajno utiče na razmišljanje i ponašanje (osobe koja mrzi). Euripid, Seneka upozoravali su nas - u Medeji - Medeja se suočava sa izdajom muža Jasona; njen bol se pretvara u bol pa u bes - pa mržnju; u toj slepoj mržnji spaljuje sve mostove za sobom, hrani se patnajma svog muža; smišlja stalno nove načine kako da mu napakosti, to ide dotle da na kraju ubija njihovo troje dece.  

Dokle su nas, poput Medeje, doveli naši ideokrartski vladari mržnje prema građaskom društvu, demokratiji, strukama, znanju, civilizaciji 1989-2025?

 

Zoran Stokić

8.08.2025.