Trebješanin: Srbija dugo patila od naučene bespomoćnosti, studentski protesti promenili taj osećaj

Autor:

author

N1 Beograd

|

15. jun. 2026. 19:10

|

ZDRAVLJE

Izvor: N1 Beograd

Psiholog Žarko Trebješanin govorio je za N1 o najnovijim podacima koji se tiču mentalnog zdravlja u Srbiji i istakao da je ono zabrinjavajuće. Kako navodi, u Srbiji se godišnje potroši oko 17 miliona antidepresiva, dok se sa depresijom bori oko 400.000 ljudi, pokazuju nezvanične procene. Otežavajuća okolnost jeste i "zdravstveni sistem koji se raspada", a koji marginalizuje važnost problema mentalnog zdravlja, kako kaže psiholog.

 

Prema podacima Udruženja psihijatara Srbije, oko 250.000 ljudi u Srbiji živi sa depresijom. Trebješanin, međutim, smatra da je stvaran broj znatno veći.

 

"Sigurno je taj broj veći. Gledao sam podatke u kojima se pominje oko 400.000 ljudi, to je neka procena. Verovatno ih ima i više, jer je u Srbiji veliki problem to što ljudi ne žele da kažu da imaju poremećaj, pa nemate pouzdane zvanične podatke na koje možete da se oslonite“, navodi Trebješanin.

 

Na razmere problema, kaže, ukazuje i potrošnja lekova.

 

"Za godinu dana potroši se 17 miliona antidepresiva, pa vam je jasno da je mnogo više tih ljudi. Treba biti vrlo oprezan sa tim podacima, ali ih sigurno ima više. Imate dosta mladih ljudi koji se osećaju depresivno i anksiozno i koji su vrlo usamljeni. Nije više stvar u tome da nismo zadovoljni mentalnim stanjem, već je ono zabrinjavajuće“, kaže Trebješanin.

 

Trebješanin upozorava da je velikii problem i usamljenost koja sve više pogađa i mlade.

 

"Stariji ljudi jesu mnogo više usamljeni, negde oko dve trećine starijih ljudi oseća usamljenost. Ali je zanimljivo da su mladi ljudi česti posetioci tribina na kojima se govori o usamljenosti“, objašnjava Trebješanin.

 

Uzroke vidi, između ostalog, u kulturi takmičenja, pritisku uspeha i sve većem povlačenju u virtuelni svet.

 

"Naša kultura je u velikoj meri takmičarska kultura, već od osnovne škole, gledate da uradite što bolje maturski, da upišete bolju školu, kasnije imate surovo takmičenje oko toga ko će da se zaposli, pa druge ljude počinjete da gledate kao suparnike i konkurenciju. To razbija veze među ljudima“, kaže on.

 

"Mladi danas pretežno žive u virtuelnom, fiktivnom svetu"

Kako dodaje, mladi danas često imaju utisak da negde pripadaju, ali je to pripadanje najčešće prividno.

 

"Mladi danas pretežno žive u virtuelnom, fiktivnom svetu. Svi su članovi nekih velikih društvenih grupa i imate iluziju da negde pripadate. Čovek je društveno biće i jako mu je važno da negde pripada, da ima grupni identitet, ali to često stvara jednu pogrešnu sliku. Imate, recimo, prijatelje na Fejsbuku sa kojima nemate istinsku vezu. To su parasocijalne veze, a u suštini gotovo da nemaju pravog prijatelja“, navodi Trebješanin.

 

A za mentalno zdravlje, ističe, presudno je da čovek ima makar jednu osobu sa kojom može iskreno da razgovara.

 

"Vama je neophodno da imate makar jednog prijatelja sa kojim možete da vodite ozbiljne razgovore o važnim temama, da razmenite iskustvo i osetite da vas drugi prihvata. Ako to nemate, vi se osećate usamljeno i izopšteno, a to je teško da čovek podnese“, kaže on.

 

Naučena bespomoćnost

Na mentalno zdravlje građana, prema njegovim rečima, snažno utiču i društvene i političke okolnosti. Osećaj nemoći, nepravde i života u sistemu u kojem se građani ne osećaju uvaženo, ostavlja posledice, dodaje Trebješanin.

 

"Odnos vlasti prema građanima je takav da ih doživljavaju kao podanike. Bilo kakva kritika se doživljava kao nešto nepodobno i neprimereno, kao da su oni Bogom dani. Daleko smo od toga da se vlast shvata kao služba građanima, a veliki deo ljudi to ne shvata i prihvata podanički položaj“, kaže Trebješanin.

 

Trebješanin takođe dodaje da je Srbija dugo patila od naučene bespomoćnosti.

 

"Mi smo jako dugo patili od onoga što se zove naučena bespomoćnost. To nije deo nečijeg karaktera, nego je naučeno tako što su ljudi pokušavali da nešto promene, pa su udarali u zid, i na kraju su prihvatili da su nemoćni i da ne mogu da kontrolišu situaciju. To je neka vrsta fatalizma“, objašnjava on.

 

Ipak, smatra da su građanski i studentski protesti u poslednje vreme promenili taj osećaj.

 

"Podignuta je svest ljudi da nisu podanici vlasti"

"Mislim da je ono što se desilo kada su se građani i studenti pobunili podiglo svest o tome da nismo toliko bespomoćni. Ako vi uspete da neke stvari promenite, to je jako bitno, jer vam se javlja osećanje samopouzdanja. Više niste potonuli, već shvatate da možete da menjate stvari“, kaže Trebješanin.

 

Kao primer navodi i proteste protiv kopanja litijuma.

 

"Uspevali su da uzdrmaju vlast. Mislim da je podignuta svest ljudi da nisu podanici, već građani čija je obaveza da kritikuju vlast kada ona ne radi u javnom interesu“, ističe Trebješanin.

 

Kako navodi, Srbija je potpisnica međunarodnih konvencija koje podrazumevaju odgovornost društva i države za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja.

 

Problem je, međutim, što sistemska podrška nije dovoljno razvijena, naročito van velikih gradova, kaže psiholog.

 

"Stigmatizacija - obaveza društva"

"Počev od prevencije, mi nemamo dovoljno mogućnosti. U velikim gradovima imate službe, ali zamislite mala mesta u kojima nemate adekvatnu zdravstvenu službu. Zdravstveni sistem, koji se raspada, je poseban problem kada je reč o mentalnom zdravlju, jer je ono uvek na margini. To ne možete da izmerite tako lako, jer se ne manifestuje uvek jasno, pa neki ljudi kažu: ‘Ma, on to umišlja’“, objašnjava Trebješanin.

 

Uz nedovoljnu dostupnost stručne pomoći, problem ostaje i stigma. Mnogi ljudi se, kaže, plaše da priznaju da imaju psihičke teškoće, upravo zbog načina na koji ih okolina može obeležiti.

 

"Daleko smo od dobro organizovane zaštite mentalnog zdravlja, a kada su ljudi obeleženi, veliki je problem kako da izbegnu stigmatizaciju. To je opet obaveza društva, da ih zaštiti od diskriminacije“, zaključuje Trebješanin.

 

 

***

Komentar

***

 

Kad je svaka dinamika društva štetna, opasna, za očuvanje despotskog autoriteta, narodu za preživljavanje ostaje samo "trpljivost". 

Lekar Čehov je zapažanja o "trpljivosti" pretočio u književnost. Čehov je u provincijama Rusije zatekao - negativnim  emocijama - "uspavanu" intelektualnu elitu, samoparališuću, gde niko nikome ništa nije verovao, gde su se sve akcije ljudi završavale mirovanjem. Monolozi njegovih junaka ("Tri sestre", "Ujka Vanja, "Višljik"...) otkrivaju nam saznanja tih ljudi o "nemogućnosti da se u budućnosti dogodi bilo šta dobro" tj. na "osuđenost na besmislen način života", kao i "nemogućnost da se bilo šta promeni". 

Kao što nam je to kazao Dirkem "društvo misli kroz institucije"! Jedini način da se utekne iz despotskog matriksa jeste izgradnja veoma velikog broja neformalnih institucija ("izbor po srodnosti") u kojim bi se ljudi povezivali oko zacrtanih zajedničkih ciljeva i poslova.

 

Zoran Stokić

16.06.2026.