Psihološkinja: Dobre vesti skoro da nikoga više ne zanimaju, to je poražavajuće za društvo

 

 

VESTI Autor: S. M. S. 04. maj 202410:07 36 komentara

 

 

Izveštavanju o majskim tragedijama se olako prišlo i pisalo se kako je kome na pamet palo, a uopšte se nije vodilo računa o tome koliku odgovornost mediji imaju, smatra psihološkinja Ana Mirković.

„Sve je trebalo da bude bolje. Mislim da niko nije vodio računa o roditeljima koji su izgubili decu, niko nije vodio računa o deci koja su izgubila drugare i deci koja žive u Srbiji. Pitala sam cerku, koja je treća godina srednje skole, da li se nešto promenilo posle 3. maja? Ona kaže ne, sve je stalo“, navodi Mirković.

Kako smatra, posledice će biti vidiljive tek u godinama koje dolaze.

„Sa ovakvim društvom koje imamo mi nećemo krenuti dalje“, navodi.

O tome da li je bilo potrebno da vidimo državnike koji bi nam poslali poruke koje će uliti osećaj sigurnost, Mirković kaže:

„Desilo se nešto što je meni potpuno nerazumljivo kada govorimo o državi i o sistemu. Desio se jedan mehanizam odbrane koji Frojd naziva poricanje i negacija.  Mogla sam da razumem da su oni bili uplašeni, nikad se ranije kod nas nije desilo. Tragedija se kod njih reflektovala na način da oni misle da je to njima slika u ogledalu koju uopšte nisu želeli da vide i desilo se da o tome uopšte nisu govorili na racionalnom nivou.“

Kako kaže, u aprilu je govorila na jednoj tribini u Kraljevu gde je bilo 50 srednjoškolaca.

„Pričali smo o agresiji u društvu i koliko je normalivana. Desetoro dece se raspalo na komade govoreći o 3. maju. Oni su plakali jer se boje svakog neuobičajnog zvuka u školi. Shvatila sam da ne žele da negiraju, nego da se suoče sa tim trenutkom“, ističe.

Ne možemo medije da izopštimo iz života

Mirković smatra da medije ne možemo da izopštimo iz života.

„Ne mislim da smo sami pristali da budemo žrtve psihološkog i emocioalnog nasilja koje prepoznajemo kao verbalno nasilje. Mi nažalost nemamo kapacitet da ga tako lako prepoznamo. Medijska pismenost je najvažnija veština 21. veka i mi spadamo u medijski nepismenu naciju. Naši ljudi konzumiraju sadržaj bez ikakvog kritičkog razmišljanja, logičkog propitivanja“, smatra.

Prema njenim rečima, svakodnevno smo žrtve vrlo agresivnih poruka koje su upućene da smo izdajice, hijene, krvopije ove države.

„Ljudi nemaju kapaciteta da misle dobro. Dobre vesti, uspesi, skoro da nikoga više ne zanimaju – to je poražavajuće za ovo društvo“, zaključuje.

 

*

 

„Država mogla da spreči, a nije“: Dr Plavšić o žrtvama „drugog reda“ iz Dubone i Malog Orašja

 

VESTI Autor: Sara Sekulić 04. maj 202408:56 52 komentara...

 

***

Komentar

***

 

Bravo Ana Mirković. U oba ova dva masovna ubistva zakazali su i roditelji i sve ostale društvene institucije. Antička mitologija nam je ostavila (i) poučnu priču o vaspitanju – šta se dogodi kada popustite nerealnim zahtevima svog deteta. Bog sunca Helios popustio je pred zahtevima svog sina Fajetona. Helios je sa istoka, svako jutro, izlazio sa zlatnim kočijama u kojima su bila upregnuta četiri krilata konja, i u njima je putovao preko nebeskog svoda. Svojim zracima je obasjavao zemlju i davao joj svetlo, toplotu i život. Voleli su ga svi bogovi, ljudi, životinje i biljke. Zevsov sin bio je ljubomoran na blistavo lepog  Fajetona, poslužio se  lažima da bi mu napakostio. Da bi se spasao tih laži, Fajeton od Heliosa traži da da i on vozi te zlatne nebeske kočije. Otac - kršeći zakone neba - ipak sinu dozvoli da ih jednom proveze nebom, premda u tome - nema dovoljno iskustva. Konji primete amatera za uzdama i počinju bitno da skreću sa kursa kratanja, na Zemlji počinje katastrofa, da bi sprečila da se Zemlja vrati u stanje haosa boginja Geja od Zevsa traži pomoć. Zevs odašilje munju koja sprži nebeske kočije, ubije - konje i Fajetona - i spase Zemlju.

 

*

 

Od ove vlasti koja je nastala na pseudonačnoj  ideologiji marksizma od 1945., - na ideologiji MRŽNJE - nema se šta očekivati, zašto? Zato što oni ne - žive u našem stvarnom svetu - već žive u svom virtuelnom svetu; taj "njihov virtuelni svet" - "postoji samo u njihovim  glavama". 

Mrze uspešne i ne žele od njih da uče; druže se sa neuspešnima, i uče od neuspešnih, otuda ta tolika enormna mržnja.

 

Zoran Stokić

4.05.2024.