Dvesta godina
Betovenove Devete simfonije
KULTURA Autor: DW 07. maj 202414:16 REUTERS/Fabrizio Bensch
TPX IMAGES OF THE DAY
Svojom Devetom simfonijom Ludvig van Betoven je 1824. godine
stvorio delo za večnost. Ali, kako je to postigao?
Uoči premijere svoje Devete simfonije 7. maja 1824. Ludvig
van Betoven imao je pune ruke posla. U Beču se s nestrpljenjem očekivalo novo
delo majstora. Prepisivači su radili punom parom na ručno pisanom materijalu za
izvođenje. Betoven ne samo da je nadgledao njihov rad, već se brinuo i o
odabiru odgovarajućeg pozorišta, muzičara i pevača.
„Publika često na Betovena gleda kao na usamljenog genija
koji sam stvara grandiozna dela, ali on je zapravo radio s velikim timom“, kaže
Beate Angelika Kraus, muzikološkinja iz Betovenovog arhiva, istraživačkog
odeljenja Betovenove kuće u Bonu. Ludvig van Betoven je tamo rođen u decembru
1770. godine.
Betoven kao timski igrač i menadžer
„Moramo da zamislimo i Betovena kao menadžera koji je svoj
profesionalni život organizovao s mrežom saradnika“, kaže Kraus, koja je
njegovu Devetu simfoniju objavila u okviru naučno-kritičkog izdanja Betovenovog
kompletnog dela i intenzivno se bavila radnim procesima u Betovenovoj kući.
Na sceni je bilo i nekoliko ljudi koji su dirigovali horom i
orkestrom. Glavni dirigent je stajao pored Betovena i određivao tempo. Pored
koncertnog majstora na prvoj violini, odgovornost je preuzeo i pijanista. „To
je tada bilo uobičajeno. Kada bi se koristio hor, klavir je mogao da pruži
podršku ako je bilo potrebno“, kaže Kraus.
Svetska zvezda sa Devetom simfonijom
REUTERS/Fabrizio Bensch
Kao prekretnica u istoriji muzike i „simbol kulture i
čovečanstva“, Deveta simfonija je od 2001. godine deo Svetskog dokumentarnog
nasleđa Uneska. U svojoj poslednjoj završenoj simfoniji, Betoven je po prvi put
upotrebio hor. Nikada ranije to nije urađeno u nekom simfonijskom delu. Pored
toga, Deveta simfonija je izuzetno duga, traje skoro 70 minuta. Betoven je
otvorio put mnogim kompozitorima.
Čuveni završni hor sa „Odom radosti“ simbolizuje mir i
međunarodno razumevanje. Instrumentalna verzija postala je himna Saveta Evrope
1972. godine i zvanična je himna Evropske unije od 1985. godine.
Melodija za tekst „Radosti, divna iskro bogova“ danas je
poznata širom sveta. Zato se ovo delo smatra doprinosom „međunarodnom kulturnom
dijalogu“, navodi se u obrazloženju Uneska.
Ukrajinska dirigentkinja Oksana Liniv dirigovala je Devetom
simfonijom dan nakon ruskog napada na Kijev i Harkov u februaru 2022. godine.
Za nju su posebno dirljivi stihovi koje je napisao pesnik Fridrih Šiler. Na
primer, „svi će ljudi braća biti“.
„Svi širom sveta treba da razviju tu empatiju. Ona je tada
zarazila publiku, čak su bacali šešire u vazduh“, kaže ona u intervjuu za Dojče
vele.
Nije samo jedna Deveta
Deveta simfonija planirana je mnogo unapred. Prva skica
datira iz 1815. godine. Tokom života kompozitora, bilo je dvanaest izvođenja
njegove Devete. Stvorio je više od jedne verzije. „Možemo reći da je u periodu
od 12 godina Betoven više puta slao u svet različite verzije koje je
autorizovao“, kaže Beate Angelika Kraus.
Verzija Devete simfonije koja je premijerno izvedena bila je
rana verzija i drugačija je od one koju je poslao svom izdavaču i drugačija od
partiture za pruskog kralja, kome je Betoven na kraju posvetio simfoniju.
„Deveta nije, kao što se obično misli, fiksno delo“, kaže Krausova, „već neka
vrsta rada koji je u toku“.
Naručeno iz Londona
Simfoniju je naručilo Londonsko filharmonijsko društvo. Zato
je premijera trebalo da bude u Engleskoj. Međutim, pojavilo se pismo od 30
ljubitelja umetnosti u kojem su od Betovena tražili da se njegova najnovija
dela prvo izvedu u Beču.
„Dugo smo znali za to pismo iz februara 1824, ali ga sada
vidimo iz druge perspektive. Mnogi od potpisnika tog pisma bili su u bliskom
kontaktu sa Betovenom“, kaže Krausova.
Stoga se postavlja pitanje da li je Betoven u to bio umešan.
To mu je svakako dobro došlo kao izgovor za premijeru u Beču.
Program premijere
Ludvig van Betoven je svoja nova dela predstavljao javnosti
na koncertima, takozvanim „akademijama“. Na Akademiji 7. maja 1824. godine u
bečkom Kerntnertor teatru, više od 2.000 posetilaca čulo je premijeru Devete
simfonije op. 125 i druga dela kompozitora. Među njima su bila tri dela „Mise
solemnis“ op 123 i uvertira „Posvećenje kuće“ op. 124.
„Niko tada ne bi otišao na koncert koji traje samo sat
vremena ili koji sadrži samo Devetu simfoniju kao jedino delo“, kaže Beate
Angelika Kraus.
U vreme premijere, Betoven je uveliko patio od gubitka
sluha. Više nije mogao da čuje visoke tonove, poput tonova flaute. „Pored toga,
imao je i tinitus“. Što znači da su mu glasni zvuci, uprkos gubitku sluha,
izazivali bol“, kaže muzikološkinja. Ipak, bio je na sceni i određivao je
tempo. Niske frekvencije, na primer timpane i bas, je i dalje mogao da oseti.
Novi zvuk Devete
Povodom 200. godišnjice Devete simfonije, Betovenova kuća u
Bonu rekonstruisala je „Akademiju” iz 1824. što je moguće vernije originalu.
Premijerno izvođenje će biti 7. maja 2024. godine u predivnoj dvorani Štathale
u Vupertalu, budući da originalno mesto premijere, bečki Kerntnertor teatar,
više ne postoji.
Pod dirigentskom palicom Martina Haselbeka, orkestar Bečke
akademije sviraće na originalnim instrumentima. Hor radija WDR pevaće s
poznatim solistima. Kao i na premijeri, hor neće stajati iza, već ispred
orkestra i stoga će se, kako je novinarima rekao dirigent Haselbek, direktnije
obratiti publici.
I Misa Solemnis i Betovenova Deveta simfonija apeluju na
ideju mira, koja je prema mišljenju organizatora relevantnija nego ikada.
Koncert će direktno prenositi Dojče vele na Jutjub-kanalu „DW Classical Music“.
***
Komentar
***
Upali ste u zamku - propagande - da
je IX simfonija nebeska. Ima toliko boljih i orginalnijih od nje - iz tog
perioda! Ta je propaganda povezana sa time što je Nemačka izgubila I i II
svetski rat; pa su delovi elita iz ostalih nacija u Evropi to prihvatili, da Nemci
ne bi klonuli duhom - o izuzetnosti: Betovena, Mocarta i J.S.Baha. A o najvećem
inovatoru, čoveku koji je stvorio zreli barok, bez koga nema Vivaldija, Hendla,.,
J.S.Baha - Aleksandru Skarlatiju (i đaku
Duranteu) ne postoji knjige, studije o tome, a o pomenutim nemcima tone studija.
Stvorena je lažana istorija da se muzički svet okretao i zavisio od J.S.B, A.M,
L.B; činjenice pokazuju da su oni za - svoje savremenike - bili tretirani kao
"druga liga". IX je kopirala, najviše, F.J.Gossec – "Hymne sur
la translation du corps de Voltaire au Panthéon", Čeha G. Bendu: "
Romeo und Julie", III čin: Final. Auf! Auf unter Reuezahren (Tutti),
"... Zvietracht abzuschvoren" (!) Bendino finale - taktovi Betovenove
ode radosti.
Zoran Stokić
7.05.2024.
Нема коментара:
Постави коментар