Proglašen dobitnik nagrade Gonkurov izbor studenata Srbije

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 08. maj 202418:30 Francuska ambasada/Filip Olcan

 

U okviru književnog festivala Molijerovi dani,u Ambasadi Francuske danas je održano završno većanje članova žirija - studenata francuskog jezika i književnosti univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, nakon čega je usledilo svečano proglašenje dobitnika književne nagrade Gonkurov izbor studenata Srbije, a to je Triste tigre (Tužni tigar), Než Sino.

Većanju i proglašenju prisustvovao je francuski pisac Andrej Makin, član Francuske akademije, dobitnik Gonkurove nagrade 1995. za roman Francusko zaveštanje, kao i frankofoni ambasadori u Srbiji i mnogi predstavnici knijiževnog života Srbije.

U konkurenciji za nagradu našla su se četiri romana koje je prošle godine u Francuskoj kao najbolje izdvojila Akademija Gonkur.

To su: Veiller sur elle (Bdeti nad njom), Žan-Batist Andrea (Jean-Baptiste Andrea), Iconoclaste, 2023, Humus (Humus), Gaspar Kenig (Gaspard Kœnig), L’Observatoire, 2023, Sarah, Susanne et l’écrivain (Sara, Suzan i pisac), Erik Renar (Éric Reinhardt), Gallimard, 2023.

Pobedu je odneo roman : Triste tigre (Tužni tigar), autorke Než Sino (Neige Sinno), P.O.L, 2023

Roman je zasnovan na istinitoj priči autorke, koja je u najranijem detinjstvu bila žrtva incesta i nasilničkog ponašanja svog očuha. Knjiga predstavlja njeno razmišljanje o zlu. Očekuje se da će roman biti preveden i objavljen na srpski sledeće godine.

Molijerovi dani nastavljaju se književnim susretima sa francuskim piscima Andrejem Makinom (8. i 10. maja u Beogradu, 9. maja u Novom Sadu), Majlis Besri (9. maja u Beogradu, 10. maja u Kragujevcu ) i strip autorom Kristijanom Laksom (10. maja u Beogradu, 11. maja u Novom Sadu).

 

***

Komentar

***

 

https://www.youtube.com/watch?v=fjbYv5kM_S0

Jean Baptiste Lully (1632-1687) - Phaéton (1683) LWV 61, (Christophe Rousset, 2019)

Molijer i Lili verne uzdanice Luja XIV. Vladari koji su imali apsolutnu moć, koji su bili iznad zakona, kao što su to bili despoti, faraoni, sultati – nikako nisu  dozvoljavali da neko ugrozi tu njihovu poziciju, da se uzdigne blizu njihovog trona. U Evropi najbliži apsolutnoj moći despota bio je Luj XIV. Ostao je upamćen (i) po obračunu sa Nikolasom Fuke-om - mislio je da mu ovaj radi o glavi. Ovaj obračun je iskoristio da pomoću umenosti pošanje - alegorisku (propagandnu) poruku - potencijalnim budućim Fukeima da će proći kao – antički mitski Fajeton. Da će svako ko se drzne da se u Fransuskoj uzdigne toliko visoko (kao Nikolas Fuke) da misli da može da zaseni Kralja Sunca biće bačen na Zemlju (kao Fajeton). Naime Lili  je komponovao "Tragedie Faeton" na libreto Filipa Kinoa, 1683. u Versaju. Delo se toliko dopalo Luju XIV da je odmah odigrano 10 prestava (Luj XIV je na svima bio u publici) – nazvana je "narodnom operom" jer je bila popularna u celoj Francuskoj. "Pad Fajetona " je često prikazivan u umetnosti, na primer od strane Rubensa,..,Mikelanđela; kao upozorenje - protiv bahatosti i precenjivanja sebe - može se naći i u enterjerima - kneževskim sobama i balskim salama više klase; jedna od najlepših je Plafonska slika Georga Penca u dvorani Hirschvogel u Nirnbergu 1534., smatra se ranim primerom (plafonskih slika) u nemačkoj umetnosti.

Zoran Stokić

9.05.2024