U „Zvezdanim stazama“ je moguć: Da li „varp pogonom“ možemo kroz svemir

 

 

SCITECH Autor: Srna 14. maj 202413:07 3 komentara

 

 

Naučno je moguć "varp pogon" iz serije "Zvezdane staze", koji pokreće letelice kroz svemir savijanjem "tkanine" prostora-vremena, tvrdi fizičar Džared Fuks sa američkog Univerziteta Alabama.

 

Pročitaj više

https://n1info.rs/magazin/scitech/u-zvezdanim-stazama-je-moguc-da-li-varp-pogonom-mozemo-kroz-svemir/

 

 

***

Komentar

***

 

 

“Sa fabrikom misli / Je kao sa tkačkim remek-delom /

 Gde jedan pritisak nogom hiljadu niti kreće, / čunkovi jure tamo i ovamo, /

 Nîti nevidljivo teku, / Jedan potez stvara hiljade veza.”

- Kod Getea, u “Faustu I” (stihovi: 1922-27).

 

Zašto nema novih baznih teorija? Geniji (stvaraju nove bazne teorije) su ljudi sinteze - tu se delovi slažu u nove sadržaje. Oni su do najsitnijih detalja upoznati (i) sa delima svojih prethodnika. Međutim, trenutak stvaranja pri izumevanju novih baznih teorija jednak je činu stvaranja u umetnosti, on je neponovljiv, on se ne može naučiti. Epistemologije koje se bave "mišljenjem", iako su različite, ipak sugerišu da se te "siteza" pojavljuju samo u "sudaru" raznorodnih struktura. Suština inteligencije ne leži u pojedinačno naučenim odgovorima (u jednoj disciplini)  ili izolovanim sećanjima, već u - njenoj "nevidljivoj" organizaciji.  Njutu je (u fizici) "sinulo" jer je poznavao sve prirodne nauke, filozofiju, mitologiju, alhemiju, teologiju, grčki,..., latinski, pravne nauke, astrtologiju,..., tehnologiju, metalurgiju. Samo u "sudaru" različitih ideja (iz različitih skupova) moguća je ta nevidljiva - slučajna - "sinteza" koja nam je potrebna za zaista nove bazne teorije.

 

*

 

Uprkos vekovnoj slici o nauci kao nečem što je lišeno interesa, već krajem 19. veka postaje očigledno da su i naučne profesije slične onima u drugim društvenim organizacijama, te da moramo dobiti jedan novi epistemički autoportret nauke predstavljene na tri ravni, od kojih je prva intelektualna - sa svojom „disciplinarnom matricom ponašanja“, koja definiše pravila ponašanja i delanja, tj. određuje „opšte dobro“ te profesije; druga ravan je institucionalna - tj. taj esnaf ima profesionalne institucije sa svojim specifičnim ciljevima; i treća je individualna - imamo pojedinačne naučnike, njihove živote i sposobnosti, strahove i nade, njihove snove i njihov duh, njihove porodice... Naučne inovacije su rezultat uzajamnog delovanja sve te tri ravni istovremeno i ako ne pokušamo da shvatimo njihovo isprepletano delovanje, nećemo moći da shvatimo ni nastanak novih izuma i teorija. Unutrašnja organizacija naučnih profesija sadrži u sebi isto ono polje političkog delovanja kao i bilo koja druga društvena aktivnost: složene fluidne procese lobiranja, glasanja, izbora, proceduralnog manevrisanja. Postoje „referentne grupe“ koje vedre i oblače, tj. određuju šta je u datom trenutku relevantno, a šta irelevantno. Istorija nauke je prepuna primera kako su u datom trenutku neke „referentne grupe“, čak i kada su radile savesno i u skladu sa svojim najboljim saznanjima, uticale na nastanak ili na smrtnu presudu nekoj hipotezi ili teoriji, ili kako su pospešile ili uništile neku pojedinačnu naučnu karijeru, ili doprinele bujanju ili gašenju neke naučne laboratorije ili institucije. Njihove preporuke i stipendije, recenziranje časopisa i knjiga, organizacija kongresa i seminara, vođenje fakulteta i laboratorija, predsedavanje akademijama i patentnim zavodima, privatnim korporacijama (sa svim njihovim ekonomskim logikama profita) - puno puta su doveli do pospešivanja ili sprečavanja pojave neke nove naučne istine.

 

Zoran Stokić

15.05.2024.