„Budućnost stigla u Beogradsku filharmoniju“: Novi instrument
i počast Tasovcu
KULTURA Autor:N1 Beograd27. sep 202213:49 Izvor: Marko Đoković / BG
Filharmonija
Obeležavajući godinu dana od gubitka voljenog direktora, Beogradska
filharmonija, kako je saopštila, nastavlja viziju Ivana Tasovca i priređuje
poseban događaj u njegovu čast, 28. septembra (u Sali Filharmonije).
Specijalnom promocijom klavira poslednje generacije Stenvej Spirio r,
Filharmonija ostvaruje Tasovčevu želju da ova institucija bude prva u regionu
koja je vlasnik najekskluzivnijeg instrumenta današnjice.
„Niko kao Ivan Tasovac nije sanjao toliko veliko i smelo, inspirisan
idejama koje pomeraju granice. Tako je zahvaljujući njemu, budućnost stigla u
Beogradsku filharmoniju, kroz instrument koji predstavlja revolucionarni spoj
umetnosti i najsavremenije tehnologije, a koji instituciju još jače etablira na
poziciji lidera u inovacijama“, navela je Filharmonija.
Brend STEINWAY & SONS, nenadmašan je po svojoj izuzetnosti, ali uz
najnoviji model klavira SPIRIO r, uspostavlja kompleksan sistem neslućenih
kreativnih mogućnosti – uživo prenos izvođenja iz celog sveta u visokoj
rezoluciji, kao i istovremeno snimanje interpretacije i reprodukcije na samom
instrumentu. Na ovom klaviru, mogu se takođe slušati istorijska izvođenja
najvećih pijanista u istančanoj tehničkoj obradi visokog kvaliteta uz stvarno
pomeranje dirki.
Izvor : Marko Đokovvić / BG Filharmonija
„Iako ga, nažalost, Ivan Tasovac nije dočekao, SPIRIO r je simbol svega
što je on bio – jedinstven, inovativan, avangardan. Iz ljubavi i večne
zahvalnosti, kroz ovaj instrument budućnosti, Filharmonija slavi sve što joj je
Ivan ostavio u zalog. Zato klavir čiji je Beogradska filharmonija vlasnik, ima
ugraviran potpis Ivana Tasovca, koji je fabrika Stenvej specijalno ovim povodom
izradila. Prvi tonovi koji će se na promociji čuti će, na do sada neviđeni
način, biti posvećeni Tasovcu i tako će se prezentovati impresivne mogućnosti
ovog klavira“, dodaje se.
U programu koji sledi, prvi resital na novom instrumentu održaće
specijalni gost, zvezda svetskih koncertnih podijuma, Kiril Gerštajn, jedan od
najcenjenijih pijanista današnjice koji će, ekskluzivno ovim povodom, u
Beogradu nastupiti prvi put. Nasleđe vrhunskog pijaniste, predstavlja
kombinaciju tradicionalnog ruskog, američkog i srednjoevropskog muziciranja, i
nezasite radoznalosti. Gerštajnovo sviranje se odlikuje žestokom tehnikom i
proniclјivom inteligencijom, upareno sa energičnim, maštovitim muzičkim
prisustvom.
***
Komentar
***
Zavisi šta će se na tom klaviru svirati! Čembalista, zaposlen kod
Ferdinanda de Medičija, princa Toskane - Bartolomeo Cristofori (1655–1731) iz Padove - izumeo je moderni klavir oko 1700.
Glavni nedostatak čembala bila je činjenica da se dinamika (glasnoća ili
mekoća) svake note nije mogla kontrolisati. To je značilo da kompozitori nisu
mogli da izazovu "emocije" u svojoj muzici po potrebi. Kada je
Silberman prvi put pokazao J.S.Bahu jedan od svojih klavira 1736., nije mu se dopao, prema legendi, Bah ga je
uništio sekirom. U drugoj polovini 18 veka odvijao se brz razvoj klavira – pravio
ga je veliki broj proizvođača sa fokusom na stvaranje snažnijeg - dugotrajnijeg
zvuka. Postojali su engleski klaviri sa
težim mehanizmom i jačim zvukom dok su austrijski imali lakši mehanizam i mekši
zvuk. Prvi pijanisti su počeli da nastupaju u javnosti na ovoj novoj generaciji
klavira proizvođača Broadwood, Stein, Streicher, Zumpe and Tschudi. A.Mocart je
komponovao svoje koncerte i sonate za takve instrumente. Bečki klaviri
Mocartove ere imali su mekši, eteričniji ton od današnjih klavira ili engleskih
klavira, i imali su manju snagu. Kao primer može da nam posluži A.Mocart K310 - Andante cantabile con espressione –
ako to odsvirate na Bečkim klavirima i današnjim velika je razlika. Po svoj
prilici Mocart bi da je koristio moderan klavir te akorde napisao drugačije.
Kao primer može dalje da nam posluži J.Hajdn - jasno je "vidljivo"(slušljivo) da se
on u kasnijim sonatama kada je napustio imanje Esterhazi i Beč kada je komponovao u Londonu na novom "moćnijem" klaviru svoj zvuk transformisao; sonata za klavir Es (Hob.
KSVI:52) jedva je prepoznatljiva kao klavirsko delo iz 18. veka.
https://www.youtube.com/watch?v=DDVj_JzQCg8
Haydn Sonata in E Flat Major, Hob XVI 52 – Alfred Brendel
*
https://www.youtube.com/watch?v=faikIHRRS1w
Piano Sonata No. 8 in A Minor, K. 310: II. Andante cantabile con
espressione
(fortepiano)
*
https://www.youtube.com/watch?v=gcp_ct6lW1I
Piano Sonata No. 8 in A Minor, K. 310: II. Andante cantabile con
espressione (Live)
(klavir)
*
Fortepiano je rani klavir. U principu, reč „fortepijano“ može da označi
bilo koji klavir koji datira od pronalaska instrumenta Bartolomea Kristoforija oko
1700. do ranog 19. veka. Međutim, najčešće se koristi da se odnosi na
instrumente od sredine 18. do početka 19. veka za koje su svoju klavirsku
muziku pisali kompozitori klasičnog doba, posebno Lukeze, Paizjelo, J. Hajdn, A.
Mocart i mlađi Betoven i &. Počevši od Dušek-Humelovih vremena, Kramera,
kasnog Betovena, fortepijano je započeo period stabilne evolucije, koji je
kulminirao krajem 19. veka sa modernim grandom. Raniji fortepijano je zastareo
i decenijama je bio odsutan sa muzičke scene. U 20. veku, fortepijano je ponovo
oživeo, nakon porasta interesovanja za istorijska izvođenje. Fortepijani se
danas za ovu svrhu grade u specijalizovanim radionicama.
*
Jan Ladislav Dušek (Jan Ladislav Dussek, 1760-1812)
https://www.youtube.com/watch?v=bjT0-WBSSQw
Jan Ladislav Dussek: Piano Concerto in G minor, Op.49, Andreas Staier,
Concerto Köln
Zoran Stokić
28.09.2022.
Нема коментара:
Постави коментар