Zemlja je "okrugla": 500 godina Magelanovog puta oko sveta

 

 

Pre 500 godina okončano je prvo oplovljavanje oko sveta, koje je donelo dokaz da je Zemlja okrugla. Za neke je taj događaj važniji od sletanja na Mesec, ali neki i dan danas misle da je Zemlja ravna.

 

IZVOR: DW UTORAK, 6.09.2022. | 13:32 -> 21:56 Foto: Profimedia

 

 

I 500 godina nakon što su se ostaci ekspedicije Ferdinanda Magelana vratili u Španiju i doneli dokaz da je Zemlja okrugla, samo u Brazilu više od 11 miliona ljudi veruje da je zemlja ravna ploča. To naime pokazuje jedno novo istraživanje javnog mnjenja instituta "Datafolha".

 

Nekoliko dana nakon što se bude obeležilo tačno 500 godina od kraja ekspedicije koja je dokazala da je Zemlja okrugla, na španskom ostrvu Menorka održava se kongres španskih "ravnozemljaša". Interesovanje za taj kongres je toliko, da su organizatori bili prisiljeni da potraže veću dvoranu, kaže organizatorka tog okupljanja Marija Ljompart.

 

Ona i njeni istomišljenici verovatno će ignorisati državne svečanosti u utorak 6. septembra kada španski kralj Felipe VI obeležava 500 godina od povratka "Viktorije", jedinog od pet brodova koji se, nakon trogodišnje Odiseje vratio, u matičnu luku Sanlukar de Barameda u Andaluziji.

 

Većina od 239 mornara koji su 1519. krenuli prema Indiji u potrazi za začinima, nisu se vratili živi. Među njima je bio i vođa ekspedicije Fernando Magelan, Portugalac koji je plovio pod španskom zastavom i po kojem je nazvan i moreuz na krajnjem jugu američkog kontinenta koji vodi iz Atlantskog u Tihi okean.

 

Do otkrića zbog bibera i cimeta

 

"To putovanje je, istorijski gledano, važnije od stupanja čoveka na Mesec. To otkriće je tada praktično promenilo sve", uveren je španski viceadmiral Horkada Rubio iz odbora za proslavu godišnjice obilaska planete Zemlje koja se u Španiji obeležava pod nazivom "Pet vekova".

 

Sličnog je mišljenja i Magelanov zemljak, predsednik portugalskog parlamenta Augusto Santos Silva. On prvo oplovljavanje sveta naziva „prvom globalnom akcijom“.

 

Portugalska kruna, međutim, tada nije bila zainteresovana za Magelanovu ekspediciju na zapad, jer je već istočnom rutom prema Indiji (koju je otkrio portugalski moreplovac Vasko de Gama) uspostavila unosnu trgovinu začinima.

 

Magelan ostavio kosti na Filipinima

 

Po Magelanu su nazvani pingvini, moreuzi, sazvežđa i teleskopi, ali on sam nije preživeo put oko sveta. Poginuo je 1521. u borbi s domorocima na Filipinima. Prema pričama, njega je otrovnom strelicom lično ubio poglavica Lapu-Lapu, kojeg na Filipinima danas slave kao nacionalnog heroja.

 

Kopija broda "Viktorija" može se danas obići u luci u Sanlukaru de Baramedi. Povodom godišnjice je čak i striming-servis "Netfliks" producirao seriju o "Ekspediciji koja je promenila svet". Jedno je gotovo sigurno: Ljompart i njena ravnozemljaška ekipa, sigurno neće gledati tu seriju.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Magelan osmislio Elkano realizovao! Magellan  je planirao i vodio špansku ekspediciju 1519. traženja trgovačkog  puta za Istočnu Indiju preko Tihog okeana, otkrio međuokeanski prolaz  - ostvario prvu evropsku plovidbu od Atlantika do Azije; Magelan je poginuo u bici kod Maktana 1521. (današnji Filipini); pa je Elkano preuzeo vođstvo ekspedicije i sa 2 preostala broda, završio je prvi obilazak Zemlje (vrativši se u Španiju 1522.). Ali posle Magelan/Elkano sledeća ekspedicija koja je uspešno završila obilazak bila je tek 1580.(Drejk); pored nekoliko neuspešnih. Slično, Kopernikova (1543.„De revolucionibus..“) naglavačke je preokrenula tradicionalnu sliku fizičke realnosti. Ali da li je preobrazila shvatanje Univerzuma kod svojh savremenika? Nipošto. Ne može se reći da je njegova knjiga prošla nezapaženo - svi evropski astronomi su  je koristili da bi poboljšali preciznost  svojih mernih  podataka. Moralo se čekati sve do smelog  Bruna i njevovog "La Cena de le ceneri" 1584. (London) da iz dremeža prodrma savremenike.  Njegove spise je upoznao Galilej, ali ga nigde ne spominje iz opreza prema inkviziciji.  Danas se previđa činjenica da je nauka tada bila "duhovni napor drugoga reda". U ta vremena jedino  je teologija  smatrana  teorijom  koje pružaju neosporne istine. Da bi Kopernikovo učenje moglo da proizvede dubinske promene slike Univerzuma, najpre je bilo potrebno da ljudi prihvate da je, uopšteno govoreći - naučna istina - zapravo istina prvog reda. Zato u Renesansi koja traje do 1600. niko ne spominje Kopernika. Promena paradigme započinje zato tek sa F. Bekonom, Dekartom,Galilejem,...,Keplerom.

 

Zoran Stokić

6.09.2022.