Projekat koji predstavlja Srbiju na Trijenalu u Milanu dobio dobre kritike čuvenog Kerea

 

 

KULTURA Autor:N1 Beograd13. sep 202220:45

Play Video

https://rs.n1info.com/kultura/projekat-koji-predstavlja-srbiju-na-trijenalu-dobio-dobre-kritike-cuvenog-kerea/

 

 

Sa 23. Međunarodne izložba Trijenala u Milanu – Unknown Unknowns. An Introduction to Mysteries – na kojoj učestvuje više od 40 zemalja, vraća nam se arhitekta Ivan Mangov čijim se projektom Republika Srbija predstavila na Trijenalu. On kaže da će izložba trajati do polovine decembra, da je otvorena 15. jula. Priprema je bila zahtevna, s obzirom na to da se pripremala u Srbiji, pa je transportovali tamo, a otvaranje je prošlo izuzetno lepo, rekao je gost Dana uživo. Dobili smo vrlo dobre kritike od Francisa Kerea, dobitnika Prickerove nagrade, koja je ekvivalent Nobelovoj u arhitekturi, rekao je Mangov.

Kroz različite medije savremene umetnosti, umetnici stvaraju novu realnost koristeći srpske srednjovekovne ornamente kao polazište.

Ponovljeni srednjovekovni motivi skriveni u živom ritmu slobodnih struktura, kroz gotovo mikroskopski pristup autora, preklapaju prošlost i sadašnjost – ono što je potisnuto se vraća, ono što je nevidljivo pronalazi put.

Projekat prati putovanje kroz carstvo misterioznih simbola na srpskim srednjovjekovnim freskama, naglašavajući ljudsku potrebu za stvaranjem vizualnih elemenata koji će nas povezati s nepoznatim. Čineći to, rad se takođe fokusira na duhovniji aspekt simbola, zamišljen kao veza s onim što je izvan ljudskog iskustva.

Dvadeset i treću po redu Međunarodnu izložbu Trijenala u Milanu dizajnira arhitekta Francis Kere, koji je posetio naš paviljon baš kao i Stefano Boeri, a kustoskinja je Ersilia Vaudo. Od Kerea smo dobili vrlo dobre kritike za rad, dodao je Mangov.

Ornamenti prilično pripadaju svetu nepoznatog, pa smo hteli da kroz kulturu, kroz ključ savremene umetnosti, da ih predstavimo, naveo je Mangov.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nisam mogao da procenim vrednost rada; video prilog sadrži "previše montaže" - to me podsetilo na slučaj opera A. Mocarta kada je car Josif II kazao "ima previše nota". Pošto je od A.Mocarta napravljen mit i tabu, onda su od cara napravili "dvorsku ludu". Ali ko zapravo nema pojima o operi? Car Josif II je 1786, 1787., pozvao u Beč velikog Solera da tu napiše koju operu. Rečeno učinjeno, na proputovanju od Pariza ka Petrogradu, Soler se dve godine zadržao u Beču i tu napisao tri kapitalne opere. Te su opere A.Mocarta, Salijerija i & skinule sa reportoara, izvedene po 100 puta, prevedene na 20 jezika, obilazile su evropske pozornice. Zašto? Te tri Solerove opere imale su "optimalni" broj nota! Svako ko je ljubitelj opere treba da presluša Solerovu "Una cosa rara", ako ne veruju mojoj malekosti, bilo bi nerazumno da ga ne zaitrigira zašto je Amadeus u „Don Đovaniju“ rekao „Bravo – Una cosa rara“ (peva se Solerov orginal). Čin stvaranja autora arhitekte Ivana Mangova  me podsetio na misao filozofa nauke Fajerabend(a): ”nema ni jedne ideje, ma kako drevne i apsurdne, koja nije kadra poboljšati naše znanje“. Kad naučnik “stvara” “sve je u igri” to je kreativan proces koji uključuje racionalne ali isto tako i slučajne i iracionalne momente.

 

Zoran Stokić

14.09.2022.