„(Nije) kraj sveta“: Spektaklom Kejti Mičel počeo Bitef

KULTURA Autor:SEEcult24. sep 202216:33 Izvor: Filip Kraincanic/Nova.rs

Glavni program 56. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (Bitef) počeo je predstavom “(Nije) kraj sveta” engleske rediteljke Kejti Mičel i berlinskog teatra Šaubine o klimatskim promenama, koja je izvedena u petak uveče u Narodnom pozorištu u Beogradu kao Prolog, dok će zvanično otvaranje biti 25. septembra.

Mnogobrojna publika pozdravila je dugim aplauzom ansambl te kompleksne i uznemirujuće predstave na temu klimatskih promena, odgovornosti sistema, ali i pojedinca, nastale na osnovu teksta Kris Buš o dve naučnice različitih godina i statusa i ćerki jedne od njih.

Rediteljka Kejti Mičel nije došla u Beograd, jer ne koristi avion kao prevozno sredstvo koje zagađuje životnu sredinu.

Kuriozitet je da nijednom nije bila ni u Berlinu, a cela predstava u Šaubine teatru nastala je kroz kontakte putem Zuma i Skajpa, rečeno je u razgovoru posle predstave, koji je vodila dramaturškinja Tijana Grumić, a učestvovale su glumice Alina Vimbai Strahler, Jule Bove i Veronika Bahfišer, piše Seecult.

Za glumice je to bilo neobično i interesantno iskustvo. Probe su održavale pred Kejti Mičel koja ih je pratila sa velikog ekrana na samoj pozornici.

U tom ekološki osvešćenom projektu učestvuju i četiri devojke koje proizvode struju potrebnu za izvođenje predstave – pedaliranjem dva specijalna bicikla na samoj sceni. Kostimi i rekviziti su preuzeti iz ranijih predstava, a scenografija je izgrađena od reciklabilnih materijala.

Tekst mlade autorke Kris Buš bavi se klimatskim promenama kroz pitanja klase, patrijarhata i kolonijalizma.

Predstava počinje kao razgovor starije i mlađe naučnice, koja traži posao u institutu za klimatske promene, ali se ta i sve ostale scene odvijaju kroz mnoštvo varijacija, što omogućava da se publici predoče različiti stavovi i argumenti. Tekst ispituje način na koji male promene u sadašnjosti mogu da izvrše veliki uticaj na budućnost. U pauzama narativa pominje se 80.000 godina stara kolonija drveća, parenje polarnih medveda i grizlija kojima preti istrebljenje, besmrtne meduze i trilion barela sirove nafte. Pominju se i ružičasti sneg, usvojeni orangutan i jedan narod doveden do ivice nestanka.

Postoji neopisivo veliki broj načina da se ova priča ispriča, ali neki načini, kako je navedeno u programu, vode u stranputicu, dok bi drugi mogli dovesti do rešenja.

Tri glumice kroz troja vrata neprestano izlaze na scenu i odlaze sa nje, a svaki izlazak, kako su istakle, predstavlja mogućnost za novi početak i, možda, pronalaženje pravog puta za spas planete.

Predstava traje sat i po, a ima čak 240 scena, što je veoma zahtevno za glumice, ali traži i veliku koncentraciju publike.

Prema ocenama kritike, mlada, ali višestruko nagrađivana engleska autorka Kris Buš na impresivan način uspeva da publiku navede da se dobro zamisli nad temom klimatskih promena, dok je predstava čuvene rediteljke Kejti Mičel ubedljivo teatarsko istraživanje o klimatskoj krizi – u isto vreme zastrašujuće, ali i odvažno, ispunjeno nadom u ovim poslednjim vremenima, puno nesvakidašnjih ideja i sprovedeno na zapanjujuće spretan način.

 

Predstava “Nije kraj sveta” svojevrsni je nastavak ekološke tematike kojom se Bitef bavio dvostrukim izdanjem 2021. godine, ali se koncepcijski uklapa i u program 56. Bitefa pod sloganom Mi junaci rada svog.

Glavni program zvanično počinje 25. septembra predstavom jednog od najpoznatijih koreografa današnjice Jana Martensa “Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima”.

Festival će zvanično otvoriti ruska pozorišna kritičarka i autorka Marina Davidova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čime organizatori žele da odaju počast svim žrtvama ruske invazije na Ukrajinu, uključujući i istaknute umetnike i intelektualce u Rusiji. Marina Davidova više puta je pratila, pisala i bila član žirija Bitefa, a na 53. Bitefu učestvovala je instalacijom „Večna Rusija“ u produkciji Teatra HAU iz Berlina. Usled aktuelne situacije, Davidova je bila primorana da napusti Moskvu kada joj je na vratima stana osvanulo slovo Z, koje je simbol ruskih vojnih snaga.

 

***

Komentar

***

 

 

Već ovom predstavom Bitef je pokazao da je na visini zadatka. Aktuelno, provokativno i veoma važno jer Homo sapijens inače nije naučen da - "postojanje" - zavisi od "slučajnosti". Previđa se da (čak) i u teološkoj metafizici - nužno suštinski postoji samo Bog - dok su sva ostala bića samo slučajna! Pisac K. Buš to stanje slučajnosti uvodi pomoću brojnih malih smena i varijacija u jednostavnim svakodnevnim situacijama - svaka odluka je mogla da se ispostavi drugačije, inače ne bi bila odluka, već nužnost, sudbina ili zakon prirode. I svaka od ovih nepredvidivih odluka prirodno ima posledice i samim tim primorava da se donese veliki broj naknadnih odluka, ali od tih odluka zavisi budućnost. Pošto je problem prevelik, da bi se u potpunosti razumeo - jer su klimatske promene isprepleten sa skoro svim aspektima naših života – koman ne nudi linearni narativ, već fragmente bezbroj mogućih narativa. Fragmentirana forma teksta nalik kolažu poziva publiku da konstruiše sopstvenu naraciju. Postupak reditelja i ansambla svedoči o njihovom razumevanju ekološkog trenutka - minimalizam - troja vrata, tri stolice, bicikli...

Zoran Stokić

25.09.2022.