Drevne Maje se vekovima trovale živom

 

 

 

Toksični nivoi zagađenja živom, najčešće povezani sa savremenom industrijom, neočekivano su otkriveni na vekovima starim arheološkim lokalitetima gde je nekada počivala majanska kultura, što bi mogao da bude jedan od razloga koji je uticao na njihov nestanak.

 

 

IZVOR: RTS UTORAK, 27.09.2022. | 08:48 Foto: Ivan Soto Cobos/shutterstock

 

 

Davno pre dolaska konkistadora, koji su u Novi svet doneli rat i bolesti, majanska kultura zagadila je svoje urbane centre velikim količinama žive.

 

Čak i danas, prisustvo elementa je toliko da istraživači moraju da nose zaštitnu opremu da bi sačuvali svoje zdravlje.

 

"Zagađenje ovakvim količinama žive obično se povezuje sa savremenim urbanim centrima i industrijskim područjima", kaže Dankan Kuk, geoarheolog sa Australijskog katoličkog univerziteta i predvodnik studije koja proučava ekološko nasleđe Maja.

 

Zajedno sa timom istraživača iz SAD i Britanije, Kuk je analizirao baze uzoraka i podatke prikupljene sa 10 lokaliteta koji potiču iz klasičnog majanskog perioda.

 

Poređenja i analize zemljišta pokazali su da je na sedam od 10 lokaliteta utvrđena koncentracija žive jednaka modernim gornjim granicama toksičnog nivoa ili iznad tog nivoa.

 

"Otkriće žive duboko u zemljištu i sedimentima drevnih majanskih gradova bilo bi teško objasniti sve dok se ne uzmu u obzir pređašnja arheološka otkrića u regionu koja govore o tome da su Maje koristile živu vekovima unazad", ističe Kuk.

 

U svom čistom obliku, živa je metal sjajnosive boje koji se topi na niskim temperaturama i pretvara u gustu tečnosti, koja je tokom istorije dobila ime brzo srebro (nemački – quecksilber, engleski – quicksilver).

 

Ipak, tokom čitave istorije, jedinjenja koja sadrže živu imala su široku primenu u industriji i kulturi. Među popularnijim je živa(II)nitrat, supstanca koja je korišćena da ukruti krzno za šešire, a koja je trovala nervne sisteme zanatlija koji su ih izrađivali.

 

Možda najpopularniji oblik žive korišćen tokom istorije je živin sulfid, mineral poznat kao cinober, koji je korišćen kao pigment za dobijanje jarke crvene boje za bojenje odeće i posuđa.

 

Za narod opsednut krvlju, poput Maja, cinober je predstavljao mnogo više od jarke nijanse crvene.

 

"Za Maje, objekti su snaga duše, ch'ulel, nalazila se u krvi. Zbog toga, jaki crveni pigment cinobera bio je nezamenjiva i sveta supstanca, uprkos tome što je veoma smrtonosan i toksičan i njegovo prisustvo u zemljištu i sedimentima drevnih majanskih lokaliteta i dalje traje", navodi geoarheolog Mikolas Daning sa Univerziteta u Sinsinatiju.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Metalurgija i rudarstvo: Minerali /tu je i živa/  "rastu" u trbuhu zemlje  poput  embriona – oni (tadašnji metalurzi) su pretvarali minerale ("decu") u metale ("odrasle"). Kada bi se metalima dozvolilo da neometano rastu hiljadama godina u Zemlji  oni bi se pretvorili u zlato. Alhemija je nastavak tog puta metalurgije.  Rude žive se uglavnom javljaju u mineralnom obliku kao cinabarit (HgS). Živa je pronađea u egipatskim grobnicama koje datiraju iz 1500. p. n.e. U Kini se smatralo da upotreba žive produžuje  život, leči prelome i održava generalno dobro zdravlje, iako je sada poznato da izlaganje živinim parama dovodi do ozbiljnih štetnih efekata na zdravlje.  Prvi car ujedinjene Kine, Kin Shi Huang Di – u želji da pomoću eliksira postane besmrtan  zapravo  se otrovao  -  pio je živu i žad. Aristotel  je tvrdio da je Dedal pokrenuo drvenu statuu Venere tako što je u njenu unutrašnjost sipao živu="živo srebro". Stari Grci su koristili cinober (živin sulfid) u mastima; stari Egipćani i Rimljani koristili su ga u kozmetici...U novembru 2014. „velike količine“ žive otkrivene su u komori ispod 1800 godina stare piramide poznate kao „Hram pernate zmije“, „treće po veličini piramide Teotihuakana“, Meksiko, zajedno sa „statuama od žada“. Ukratko alhemičari sveta su smatrali da je živa prva materija od koje su nastali svi metali. Verovali su da se različiti metali mogu proizvesti variranjem kvaliteta i količine sumpora sadržanog u živi. Najčistije od njih bilo je zlato, a živa je tražena u pokušajima transmutacije osnovnih metala (nečistog  zlata) u zlato, što je bio cilj većine  alhemičara. "Hg" je savremeni hemijski simbol za živu. To je skraćenica od hidrargirum, romanizovanog oblika starogrčkog naziva za živu, ydrargyros (hidrargiros). Hidrargiros je grčka složena reč koja znači „voda-srebro“, od ydr- (hidr-), korena ydōr (hidor) „voda“ i argyros (argiros) „srebro“. Na primer savremeni engleski naziv "merkur" potiče od planete Merkur. U srednjovekovnoj alhemiji, sedam poznatih metala — živo srebro, zlato, srebro, bakar, gvožđe, olovo i kalaj — bili su povezani sa sedam planeta. Kuicksilver („živo srebro“, engleski naziv) je bio povezan sa najbržom planetom, koja je dobila ime po rimskom bogu Merkuriju, koji je bio povezan sa brzinom i mobilnošću.  Astrološki simbol za planetu postao je jedan od alhemijskih simbola za metal, a "Merkur" je postao alternativni naziv za metal. Merkur je jedini metal za koji je opstalo alhemijsko planetarno ime, jer je odlučeno da je bolje nego „živo srebro“ kao hemijsko ime.

 

Zoran Stokić

28.09.2022.