Otvaranje izložbe „Hemijska tvrđava“ u Muzeju nauke i tehnike

 

 

SCITECH Autor: N1 Beograd 16. apr 202412:42 Muzej nauke i tehnike

 

 

Izložba je posvećena 190. godišnjici rođenja Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva i 155. godišnjici otkrića periodnog sistema elemenata.

 

Izložba „Hemijska tvrđava“, autorki dr Jasminke Korolija i dr Ljube Mandić (Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu), realizovana je povodom obeležavanja dva značajna jubileja: 190 godina od rođenja hemičara Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva i 155 godina od otkrića i objavljivanja periodnog sistema elemenata.

 

 

Interaktivna izložba prati nastajanje i rast periodnog sistema elemenata i prikazuje životne i neživotne uloge hemijskih elemenata putem kratkih priča. Takođe su izloženi različiti predmeti, materijali, kao i interaktivni eksponati.

 

Na izložbi je prikazano kako se periodni sistem menjao i rastao sve do 2010. godine kada je otkriven 118 element tenesin.

 

Za ovu izložbu je odabrano 28 hemijskih elemenata najčešće prisutnih u našem životu.

 

Ko je bio Dmitrij Ivanovič Mendeljejev?

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev bio je hemičar čije je delo, periodni sistem elemenata, jedno od najvećih otkrića u svetskoj nauci 19. veka. Rođen je u sibirskom gradu Tobolsku. Studirao je pedagogiju i hemiju u Sankt Peterburgu. Diplomirao je 1855. godine.

 

Posle odbrane magistarske teze studirao je prirodne nauke u Parizu i Hajdelbergu. Nakon studija se vratio u Rusiju i doktorirao 1865. godine. Bio je profesor hemije na Tehničkom institutu i Univerzitetu u Sankt Peterburgu.

 

Mendeljejevljeva interesovanja su bila široka, bavio se preradom nafte, uglja, mineralogijom, proizvodnjom gvožđa, pedagogijom i filozofijom.

 

Hemijska tvrđava je omaž tvorcu i njegovom delu. Kameni temeljci za gradnju ove tvrđave sakupljani su 80 vekova, a njeno građenje započeo je Mendeljejev 1869. godine. Na raspolaganju je imao svega 63 kamena – do tada poznata 63 hemijska elementa.

 

Ogromno znanje o njihovim svojstvima i atomskim težima omogućilo mu je da otkrije periodni zakon. Na osnovu njega je svakom elementu odredio tačno mesto u zidinama tvrđave, to jest periodnom sistemu elemenata. I ne samo to, ostavio je prazna mesta za elemente koji će tek biti otkriveni.

 

Na početku je Mendeljejevljeva tablica imala malo pristalica među naučnicima. O njoj je počelo da se piše tek kada su otkrivena tri hemijska elementa koje je Mendeljejev predvideo. Krajem osamdesetih godina 19. veka počinje postepeno uvođenje periodnog sistema u univerzitetske udžbenike i nastavu. Tako je 1890. godine unet u udžbenike za studente u Engleskoj.

 

Veze Mendeljejeva sa Srbijom

Za razliku od zemalja na Zapadu, u Srbiji već 1874. godine hemičar Sima Lozanić, univerzitetski profesor, naučnik, prvi rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, u univerzitetskom udžbeniku iz neorganske hemije pominje periodni zakon i periodni sistem elemenata, što je bilo prvi put van ondašnje Rusije.

 

U drugom izdanju ovog udžbenika iz 1880. godine opširno piše o „Zakonu perioda”. Na predlog Sime Lozanića Mendeljejev je 1904. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.

 

Izložba „Hemijska tvrđava“ realizovana je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i biće otvorena 17. aprila u 19 časova u Muzeju nauke i tehnike, a posetioci će moći da je vide od 18. aprila do 30. juna 2024. godine.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mendeljejev je imao đaka koji ga je po naučnom ugledu u svetu nasledio, ukrajinca, Vladimira Ivanoviča Vernadskog (1863–1945) geohemičara i mineraloga, jednog od osnivača geohemije, biogeohemije, radiometrijskog datiranja i termodinamičke kosmologije; najpoznatiji je po radu iz 1926. o biosferi (zbir živih organizama na Zemlji). Termin znači, između ostalog, da se biosfera može posmatrati kao geološka sila koja oblikuje Zemlju. Sa konceptom biosfere, priroda i zemlja su viđeni kao dinamičan geohemijski sistem energije i materije. Ovo je bila važna holistička ideja o Zemlji, za razliku od tradicionalnog, mehaničkog, redukcionističkog pogleda. Bio je među prvim naučnicima koji su shvatili da su kiseonik, azot i ugljen-dioksid u Zemljinoj atmosferi rezultat bioloških procesa. Tokom 1920-ih objavio je radove u kojima je tvrdio da živi organizmi mogu preoblikovati planete jednako sigurno kao i svaka druga fizička sila. Vernadski je bio važan pionir u razvoju nauke o životnoj sredini.

 

*

 

Ima društvenih tradicija gde se gaji netrpeljivost prema novom – u "novom" se vidi direktno ili indirektno zlo, pa tvorci "novog" završe u bedi, gulagu i tsl. Mendeljejev, bio je član mnogih akademija nauka u zemljama Zapada, ali u Rusiji nije bio izabran za člana Ruske akademije. Tamo su ga smatrali "pijancem" čije naučne ideje mogu biti opasne za cara Rusije. Mendeljejev se kretao na tragu Daltona koji je 1805. postavio hipotezu da se elementi razlikuju samo po JEDNOJ osnovnoj karakteristici - atomskoj težini. Mendeljejev je pronašao dokaze za postojanje tog ključa, da sled po atomskoj težini nije slučajan. Skrivena struktura atoma se mogla izraziti JEDNIM brojem u paradigmi da je atom nedeljiv. Ali 1897. dolazi do preokreta paradigme Tomson je u Kembridzu  otkrio elektron. Slika se sada promenila. Od "atomske težine" prešli smo na "atomski broj" na nivo substruktura...

 

Zoran Stokić

17.04.2024.