Umetnost: Nedavno
pronađena slika Gustava Klimta prodata za 30 miliona evra
Veruje se da je na slici, za koju
se mislilo da je izgubljena poslednjih 100 godina, jedna od ćerki Adolfa ili
Justusa Lizera, braće iz bogate porodice jevrejskih industrijalaca.
Izvor: Betani Bel - BBC Njuz, Beč
Pogledati:
Umetnost: Nedavno pronađena slika
Gustava Klimta prodata za 30 miliona evra
AFP
Slika jednog od najpoznatijih
austrijskih umetnika Austrije Gustava Klimta, za koju se verovalo da je
izgubljena poslednjih 100 godina, prodata je na aukciji u Beču, glavnom gradu
ove zemlje.
Nedovršeno delo Portret Frolajn
Lizere koštalo je 30 miliona evra.
Naručila ga je porodica
jevrejskih industrijalaca 1917, godinu dana pre Klimtove smrti.
Slika je i poslednji put viđena u
javnosti 1925. godine.
Međutim, postoji mnogo nedoumica
o slici, ali i debata o tome ko je žena na slici i šta je bilo ovim umetničkim
delom tokom nacističke ere.
Veruje se da je na slici jedna od
ćerki Adolfa ili Justusa Lizera, braće iz bogate porodice jevrejskih
industrijalaca.
Poslednja slika Gustava Klimta
prodata za skoro 108 miliona dolara
Slika Gustava Klimta pronađena
posle 100 godina
Poljske kampanje za povratak
neprocenjivog blaga koje su opljačkali nacisti
Istoričari umetnosti Tomas Nater
i Alfred Vajdinger kažu da je na slici Margaret Konstans Lizer, ćerka Adolfa
Lizera.
Ali aukcijska kuća Kinski u Beču,
koja je prodala umetničko delo na aukciji, kaže da bi na slici mogla da bude i
jedna od dve ćerke Justusa Lizera i njegove supruge Henrijete.
Henrijeta, poznata i kao Lili,
bila je pokroviteljka moderne umetnosti.
Nacisti su je deportovali i ona
je umrla u koncentracionom logoru Aušvic tokom Holokausta.
Holokaust je istorijski period u
vreme Drugog svetskog rata, od 1939. do 1945. godine, kada je više miliona
ljudi ubijeno zato što su bili Jevreji.
Ubistva je organizovala
Nacistička partija Nemačke, na čelu sa Adolfom Hitlerom.
Njene ćerke, Helen i Eni su
preživele Drugi svetski rat.
Aukcijska kuća je u saopštenju
navela da je "nejasno" šta se zbilo sa slikom posle 1925. godine.
"Ono što je poznato jeste da
je bila u posedu pravnog zastupnika prethodnih vlasnika tokom šezdesetih i da
ju je sadašnji vlasnik dobio posle tri uzastopna nasleđa", saopštili su.
Identitet sadašnjih austrijskih
vlasnika nije objavljen u javnosti.
Lov na blago uspešan - nađen
kovčeg sa dragocenostima vrednim milion dolara
Lov na nacističko blago u selu u
Holandiji razbesneo meštane
Na prodaju nakit povezan sa
nacistima vredan 150 miliona dolara, jevrejske grupe nezadovoljne
Slika je prodata u njihovo ime i
pravnih naslednika Adolfa i Henrijet Lizer, na osnovu Vašingtonskih principa -
međunarodnog sporazuma kojim se propisuje da se nacistički opljačkana umetnost
vrati potomcima ljudi od kojih su dela oduzeta.
"Prema Vašingtonskim
principima, imamo sporazum sa celom porodicom", rekao je Ernst Ploil iz
aukcijske kuće Kniski za BBC.
U njihovom katalogu sporazum je
opisan kao "fer i pravedno rešenje".
Međutim, Erika Jakubovits,
izvršna direktorka Predsedništva Austrijske jevrejske zajednice, rekla je da
još uvek ima "mnogih pitanja bez odgovora".
Ona je pozvala da slučaj istraži
"nezavisna strana".
"Restitucija umetnosti je
veoma osetljivo pitanje, sva istraživanja moraju biti sprovedena tačno i
detaljno, a rezultat mora biti razumljiv i transparentan.
"Mora da se obezbedi
najsavremenija procedura za buduće privatne restitucije", poručila je ona.
Klimtova dela su se u prošlosti
prodavala na aukcijama za ogromne sume.
Slika "Dama sa lepezom"
(Dame mit Fächer) prodata je za više od 80 miliona evra na aukciji, održanoj u
Sotbisu, u junu 2023. godine, što je čini najvrednijim umetničkim delom ikada
prodatim na aukciji u Evropi.
***
Komentar
***
"Ko je dama sa slike"?
Neodoljvo me podseća na pitanje kojoj dami je Betoven posvetio Bagatelu –
"Fur Elise"? 99% priče se bavi pitanjem ko je Eliza? O bitnijim
temama ne. Nikada nije postojala štampana verzija "Fur Elise" tokom
Betovenovog života. Muzikolog, stručnjak
za klavirsku muziku 19 veka, Luka Kjantore radio je na "sklapanju tog mozajka"
8 god. Fur Elizu je otkrio Ludvig Nol (1831-1885), u beleškama bonskog majstora
u privatnoj kući u Minhenu 30 g posle smrti Betovena i "zabeležio"
tu "Bagatelu" sa čuvenom posvetom. Zatim je ponovo odložio dragoceni
rukopis - i nekako se kasnije taj rukopis (navodni orginal) izgubio. Danas ga
nema. Jedini dokaz o Betovenovoj "ruci" je skica koja se čuva u
Betovenovoj arhivi u Bonu i sadrži - ideje - iz Fur Elise. Kjantore je
zaključio da je Nol prepisao samo
"skicu" (da orginal nije postojao – Betoven je hteo da napiše tu
Bagatelu ali je nikada nije zapravo napisao) i da je zatim Nol iskoristio ideje
iz te skice i napravio sopstvenu kompoziciju – i "prodao" je kao da
je Betovenova. U svojoj doktorskoj tezi Kjantore je pokazao da "Fur
Elise" ne odgovara Betovenovom muzičkom idiomu.
Zoran Stokić
25.04.2024.
Нема коментара:
Постави коментар