"Ja mrzim svog protivnika, a on nije": Tramp i drugi zvaničnici o "buđenju aždaje" i širenju MAGA pokreta

Autor:

author

Beta/AP

|

22. sep. 2025. 09:51

 

Predsednik SAD Donald Tramp i drugi govornici na komemoraciji Čarliju Kirku istakli su da je on bio "veliki američki heroj" i "mučenik za slobodu", odajući počast ubijenom konzervativnom političkom aktivisti čije delo, kako su kazali, moraju da nastave.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/svet/ja-mrzim-svog-protivnika-a-on-nije-tramp-i-drugi-zvanicnici-o-budjenju-azdaje-i-sirenju-maga-pokreta/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Pošto ova 11 civilizacija živi od nauke, morala je od nauke da uzme i njen kritiki metod (i) način kako naučnici discilinuju svoja verovanja – taj nauk smo morali koristiti kako u našim privatnim životima tako i u sferi politike. 

Već u 19 veku je bilo belodano da zloupotreba nauke vodi ka dalekosežnim lošim posledicama, slično bilo je belodano da - malograđani - među "profesionalnim političarima" tj. oni koji nisu u stanju da diciplinuju svoja verovanja empirijom, nisu u stanju da se koriste metodom opovrgavanja, već samo metod potrvđivanja (traže samo primere koji potrvđuju njihovo mišljenje, prigovore  odbaciju - ignorišu) vode Zemlju u sunovrat. 

A kada se greške ne popravljaju na vreme pored imperijalizma, verskog fundamentalizma smo dobili (i) fašizam/komunizam, tržišni (multinacionalni) fundamentalizam. Već u 19 veku je u političke sisteme morao biti ugrađen - uslov - bez koga nije moguće da neko postane profesionalni političar. Ako osoba živi na nivou emocija, pa svoja verovanja formira pomoću emocija, sterotipova, animizma, iracionalnog, ako nije u stanju da se koristi kritičkim metodom, testovima empirije, metodom učenja na greškama i tsl nema šta da traži u politici.

 

*

Kad se danas kaže „vera“ – prva asocijacija je – „vera u odsustvo dokaza“. Ali i u nauci ljudi „veruju“-  bez neke vrste „vere“ - ne bi bili uspešni, jer u nauci uvek imamo - skok u nepoznato, ekstrapolacija onoga što jeste u ono što može biti. Proboji u nauci se dešavaju „na ivici“ poznatog. Imate brojne nagoveštaje onoga što bi moglo biti,  ali bez  dovoljno  empirijskih činjenica da se stvori teorija. U najmanju ruku, prelaz sa „bez dokaza“ na „dokaze“ leži na kontinuumu. Dok istražuje u nedostatku dobrih dokaza, šta naučnik radi? On „veruje“ da će uspeti. Neki to zovu intuicija (neki šesto čulo) ali je to ipak „verovanje“! Ali između „vere“ naučnika i „verske vere“ postoji principska razika. „Verovanje“ koje naučnik ima je zasnovano na empijskim, a ne natprirodnim dokazima, čak i ako svi dokazi možda još nisu napravljeni. Ono što naučnici nazivaju verom zasniva se na podacima i eksperimentima, a ne na mističnim vizijama i izjavama iz svetih knjiga. I najvažnije, za razliku od religioznog verovanja, naučno verovanje može da raste ali i da nestane – ono je uvek podložno  promenama. Naučnik koji veruje u „x“ biće spreman da napusti svoje verovanje u „x“ ako se pojave čvrsti dokazi o suprotnom. To je zapravo glavna razlika između naučnika s jedne strane i duhovnika i (gore opisanog ) političara s druge strane!

 

Zoran Stokić

22.09.2025.