„Trampove SAD i Putinova Rusija kao Hitlerova Nemačka i Staljinov SSSR“: Analiza Tisdala za Gardijan

 

S. D.

danas 30.09.2025. 06:32

Trampove SAD i Putinova Rusija kao Hitlerova Nemačka i Staljinov SSSR": Analiza Tisdala za Gardijan

Foto: EPA/SERGEY BOBYLEV/SPUTNIK/KREMLIN POOL

 

Za mnoge ljude u istočnoj Evropi, avgust 1939. možda ne deluje tako davno. To je bio trenutak kada su se Hitlerova Nemačka i Staljinov Sovjetski Savez u tajnosti dogovorili da podele Poljsku i nasilno potčine suverene baltičke republike i Finsku svojim totalitarnim „sferama uticaja“. Svet zna šta je usledilo.

 

Sada se postavlja pitanje da li se to ponovo dešava. Ovog puta, Sjedinjene Države Donalda Trampa i Rusija Vladimira Putina vode veliku geopolitičku igru moći i još jednom cela Evropa je potencijalni plen. Uprkos prošlonedeljnom sukobu oko Ukrajine, čini se da su suštinski ciljevi dva lidera usko povezani, ukazuje Sajmon Tisdal u svojoj kolumni za Gardijan.

 

Fizičko potčinjavanje evropskog kontinenta nije Trampov cilj (za razliku od, možda, Venecuele, Kanade ili Grenlanda). Ali napori SAD da dominiraju kontinentom kroz političko mešanje, ideološku subverziju, ekonomsku ucenu, neregulisano predatorstvo velikih tehnoloških kompanija i projekciju konzervativnih, hrišćansko-nacionalističkih kulturnih uverenja svode se na manje-više istu stvar.

 

Putinove metode su grublje, ali njegova agenda odražava Trampovu. On neće pustiti Ukrajinu. On intenzivira i koristi rusku vojnu pretnju, od baltičkih zemalja do Crnog mora, uključujući Moldaviju, Rumuniju i Gruziju.

 

Rusko hibridno ratovanje – sabotaže, sajber-napadi, trolovanje na mreži i dezinformacije – sada je činjenica svakodnevnog života zapadne Evrope.

 

Tramp, neuspeli vođa puča, i Putin, optuženi ratni zločinac, još uvek nisu u formalnom savezu. Nisu se dogovorili o paktu o nenapadanju u stilu Molotova-Ribentropa iz 1939. godine.

 

Ali postoji velika zajednička osnova. Obojica preziru evropsku liberalnu demokratiju, jednaka prava i multikulturalizam. Obojica su neprijateljski nastrojeni prema EU.

 

Obojica žude za prošlim imperijalnim slavama; obojica odbacuju „globalizam“ UN i međunarodno pravo. Njihov antidemokratski ultranacionalizam neguje prljave ideje o etničkoj i rasnoj supremaciji koje je većina Evropljana odavno prepustila istoriji.

 

Tramp ne krije svoju želju da normalizuje odnose SAD sa Rusijom. To bi, tvrdi on, dovelo do ogromnih, obostrano korisnih mogućnosti za zaradu.

 

Kada se prošle nedelje žalio da ga je Putin „izneverio“, nije toliko govorio o svom sramotnom neuspehu na mirovnom samitu na Aljasci, koliko o odbijanju ruskog predsednika da sklopi dogovor i profitira.

 

Trampov navodni prokijevski zaokret tipičan je za njegovu politiku „fliperske loptice“, koja se nasumično odbija od jedne lude ideje do druge.

 

To neće trajati. Njegovo upozorenje da se Rusija suočava sa „velikim ekonomskim problemima“ bio je njegov način da natera Putina da posluje, dok je Ukrajinu i evropske članice NATO-a ostavio da same upravljaju dugoročnom ruskom pretnjom.

 

Američki predsednik poziva druge da prekinu isporuku ruske nafte, ali same SAD ne čine ništa. Obećane strože sankcije su samo priča. On odbija da nastavi direktnu vojnu pomoć Kijevu ili da kazni ruske upade na teritoriju NATO-a.

 

U tom kontekstu, njegovo predviđanje da će Ukrajina nekako povratiti svu svoju izgubljenu teritoriju je okrutno podsmevanje.

 

Trampove i Putinove kampanje političkog pritiska se međusobno pojačavaju. Obe strane podržavaju evropske krajnje desničarske, populističko-nacionalističke stranke i političare.

 

U februaru, američki potpredsednik DŽej Di Vens direktno se umešao u nemačke izbore, stajući na stranu krajnje desničarske Alternative za Nemačku. Trampova podrška poljskom predsedničkom kandidatu Karolu Navrockom je možda pomogla konzervativnom nacionalisti da postigne tesnu pobedu.

 

Slične ruske kampanje uticaja, plus prljavi trikovi i navodna kupovina glasova, omele su izbore u Rumuniji i Moldaviji, gde se na birališta izlazilo ovog vikenda.

 

Hoće li Tramp i Putin napraviti zaveru da osiguraju da krajnje desničarski populista nasledi Emanuela Makrona na mestu francuskog predsednika 2027. godine? To je legitimna briga.

 

Oba lidera iskorišćavaju otvorena evropska društva, paleći političke vatre i promovišući favorite.

 

U Trampovom slučaju, jedna takva je Đorđa Meloni, italijanska desničarska premijerka. Drugi je britanski antimigrantski populista Najdžel Faraž, kvintesencijalni korisni idiot.

 

U Putinovom slučaju, to su promoskovski lideri, poput mađarskog Viktora Orbana i slovačkog Roberta Fica.

 

Najočiglednija manifestacija neprijateljskog ekonomskog pritiska SAD su Trampove jednostrane carine, koje su nagovestile smešno jednostrani letnji trgovinski sporazum između EU i SAD.

 

Investicija američkih velikih tehnoloških kompanija u Veliku Britaniju od 31 milijarde funti, najavljena tokom Trampove kvazi-kraljevske državne posete, nosi prizvuk neokolonijalizma. Kupovina britanske robe je u redu. Ali da li američki milijarderi kupuju Britaniju?

 

Putin je još manje suptilan. Neporeciv sajber napadi osakaćuju ključne evropske industrije i institucije. Podmorski komunikacioni kabl ili gasovod misteriozno pucaju. Dronovi primoravaju na zatvaranje aerodroma. Nedokumentovani migranti se usmeravaju preko granica EU. Onlajn prevare se šire. Metode se razlikuju. Pa ipak, ekonomski rat koji Moskva i Vašington vode protiv Evrope je stvaran.

 

U uznemiravajućem izveštaju Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) i Evropske kulturne fondacije tvrdi se da SAD vode široki kulturni rat protiv Evrope. Pa ipak, njegov centralni nalaz – da Tramp promoviše političke i ideološke saveznike dok istovremeno pokušava da marginališe i podeli EU – važi sa jednakom snagom i za Putinovu Rusiju.

 

Odbrana „slobode govora“, koju je Vens izneo tokom svog ozloglašenog napada na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu na navodno odustajanje Evrope od „nekih od njenih najosnovnijih vrednosti“, ključno je kulturno bojište.

 

I evo još jedne konvergencije. Za Trampa i Putina, govor je slobodan – ako se slažu sa govornikom. Ali ne i u suprotnom. (Pitajte Džimija Kimela ili pokojnog Alekseja Navaljnog.) Tramp i Putin: dva klovna koja liče na Lorel i Hardija – osim što njihovi “gegovi“ nisu šale.

 

Izveštaj Evropskog saveta za slobodna i međunarodna pitanja (ECFR) optimistično sugeriše da dvostruki napad sa istoka i zapada zbližava Evropljane. Pa ipak, kao i uvek u Evropi, ono što nedostaje jeste hitnost i snažno, ujedinjeno vođstvo. Ono što nedostaje jeste jasno razumevanje da se ova američka administracija, koja više nije pouzdan prijatelj, pretvara u otvorenog neprijatelja; i da se ruski medved, vrsta za koju se nekada smatralo da je izumrla, vratio sa osvetom.

 

Dokazi rastu. Kao i pretnja. Planirano ili ne, Tramp i Putin – istomišljenici, amoralni, autoritarni vrhovni predatori – rade zajedno, ili barem paralelno, kako bi potkopali evropsku demokratiju, bezbednost, prosperitet i progresivne vrednosti. Izgleda kao usmereni pokret klešta. Podseća na 1939.

 

 

***

 

Komentar

***

 

 

Sajmon Tisdal je ukrao moju ideju od pre 9 godina, tu sam ideju izgradio na tragu koji je postavio pre 100 godina Ortega i Gaset: "Evropa je stvorila dva DIVA, SAD i Rusiju, koji će je uništiti". Udružiju se dve despotije: Rusija klasična despotija (vizantiskog tipa) i SAD despotija kapitala. 

Moja slika uključuje i Kinu. Svet, planeta Zemlja, ima tri jahača apokalipse. Prvi - jahač na crvenom konju; crvena boja simbolizuje prolivanje krvi u ratovima, uništava mir na Zemlji u ruci drži mač kao simbol rata; metaforičko značenje - ratne strahote (vodi imperijalni rat, fan je Staljina i drži prst na prekidaču za lansiranje nuklarnih raketa).  Drugi - jahač na crnom konju koji donosi glad i bolesti (viruske infekcije); u ruci drži vagu kao znak hrane koju mereći oduzima i uništava; fan je Mao-a koji je kampanjom "četiri štetočine" (pacovi, muve, komarci i vrapci) u Kini 1958.-1962. proizveo uništenje ekosistema Zemlje stvaranog milionima godina – što je izazvalo već na desetine super-smrtonosnih virusnih epidemija - nešto mnogo gore - od nekadašnje kuge koja je takođe nastala u Kini pre 4000 godina. Treći - jahač na belom konju predstavlja antihrista i njegova je uloga da zavede ljude - tržište je sve (moral je nebitan); metaforički predstavlja ljudsku pohlepu. Na prozor će nam zato ubrzo zakucati četvrti jahač (jedini imenovani) "Smrt" kao posledica klimatskih kataklizmi, pandemija, gladi i ratova; baš kao u Bergmanovom kultnom fimu "Sedmi pečat"(!)

 

Zoran Stokić

30.09.2025.