Objavljen trejler za RIMEJK  'Amadeusa' "SAVRŠENOG FILMA": Svi se pitaju ŠTA NAM JE OVO TREBALO, kažu da je ovo UVREDA ZA ORIGINAL

 

 

Trejler za rimejk filma 'Amadeus' izazvao je polarizovane reakcije na društvenim mrežama i među filmskim kritičarima. Raspravlja se da li je bio potreban rimejk već "savršenog filma".

 

Sanja Dojkić

Novinarka rubrike kultura

Blic 15. oktobar 2025.17:10

 

Trejler za rimejk kultnog filma Amadeus izazvao je burne reakcije na mrežama i u filmskim krugovima, polarizujući publiku između oduševljenja i skepticizma. Najavljena kao "sveža interpretacija priče o geniju i zavisti", nova verzija ovog klasičnog ostvarenja izazvala je uzbuđenje kod mlađe publike, ali i zabrinutost kod onih koji smatraju da se remek-dela ne bi trebalo dirati.

 

film AmadeusFOTO: KPA PUBLICITY / UNITED ARCHIVES / PROFIMEDIA

film Amadeus. Pogledati:

https://www.blic.rs/kultura/izasao-trejler-za-rimejk-filma-amadeus-svi-se-pitaju-sta-ce-nam/re0919x

 

 

Originalni Amadeus, koji je režirao Miloš Forman 1984. godine, važi za jedan od najvažnijih filmova 20. veka. Temeljen na istoimenoj drami Pitera Šefera, film je ispričan iz perspektive Antonija Salijerija, kompozitora koji u poznim godinama priznaje kako je, obuzet zavišću, možda imao udela u padu Volfganga Amadeusa Mocarta. Tom Hulce u ulozi Mocarta i F. Mjuri Abraham kao Salijeri pružili su nezaboravne performanse, dok je sam film nagrađen sa osam Oskara, uključujući i onaj za najbolji film, režiju i glavnu mušku ulogu.

 

Formanova režija, Šeferov scenaristički rad i muzička obrada klasičnih kompozicija učinili su Amadeus večnim spojem istorijske drame, psihološke studije i muzičkog spektakla.

 

Trejler rimejka izazvao rasprave

Rimejk, čiji je trejler objavljen juče, donosi modernizovan vizuelni stil, brži ritam montaže i, po svemu sudeći, nešto savremeniji dijalog, što je odmah izazvalo rasprave. Novi glumci u ulogama Mocarta i Salijerija – oba mladi glumci iz sveta nezavisnog filma i televizije – pokušavaju da ožive dobro poznatu dinamiku, ali i da joj daju novo značenje. Reditelj rimejka najavio je da film neće biti puka kopija već reinterpretacija, sa više fokusa na unutrašnje konflikte i mentalno zdravlje, što dodatno izaziva reakcije: deo publike pozdravlja ovakav pristup, dok drugi smatraju da to narušava duh originala.

 

Na društvenim mrežama, komentari su podeljeni. Jedni pozdravljaju vizuelno raskošnu produkciju i hrabrost da se klasika obradi na novi način, dok drugi ukazuju na to da je original toliko savršen da svaki pokušaj modernizacije deluje nepotrebno ili čak uvredljivo. Naročito su podeljena mišljenja o izboru glumaca – dok su jedni oduševljeni što novi Mocart nije prikazan kao ekscentrični genije već kao ranjiv, emocionalno kompleksan lik, drugi tvrde da film time gubi ključnu notu šarma i ludila koje je Hulce tako upečatljivo uneo u original.

 

Zamerke idu i na račun muzike: iako su najavljene originalne izvedbe Mocartovih kompozicija, prisutni su i moderni elementi – elektronski aranžmani i savremeni zvučni efekti – koji, prema mnogima, narušavaju autentičnost. Pitanje koje se najčešće postavlja jeste: da li publika danas uopšte traži ovakav rimejk, i šta on zapravo može da donese što već nije savršeno rečeno pre više od četiri decenije.

 

Ipak, bez obzira na kontroverze, trejler je postigao svoj cilj – izazvao je reakciju, započeo razgovor i privukao pažnju kako stare tako i nove publike. Da li će finalni film opravdati pažnju i pokazati se kao dostojna nova interpretacija, ili će ostati upamćen kao još jedan pokušaj da se dodirne nedodirljivo?

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Amedeus" može da posluži kao paradigma -  isčašenosti - bilo kakvog morala u svete na Zemlji. Zlupotrebljavajući autorske slobode i slobodu govora opet će biti ponovljen najteži oblik klevete i nikom ništa – opet niko za to neće odgovarati! Najteži oblik klevete, Saljeri je bez i jednog dokaza, predstavljen kao ubica Mocarta, u štampi, kasnije pozorištu, filmu, medijima (trajna šteta – beskonačno puta ponovljena); klevata je počinjena iz niskih pobuda, da bi autori zaradili (na toj kleveti) ba bi postali slavni. Po svim Zakonima u državama sveta – kažnjivo krivično delo. Kažnjivo i po svim starim moralnim načelima ranijih epoha, kod jevreja kažnjavanje "zlih jezika" a u islamu, na primer, kleveta je ekvivalent jedenja mesa svog mrtvog brata. Prema muslimanima, kleveta šteti svojim žrtvama, a da im ne nudi nikakvu šansu za odbranu, baš kao što mrtvi ljudi ne mogu da se brane od toga da im se jede meso.Takođe Salijeri je prikazan kao osoba netalentovana i tsl (a Mocart kao božiji talenat) što je takođe vulgarna kleveta – Salijeri je bio tvorac brojnih muzičkih toposa, mnoge od tih toposa preuzimao je Mocart (i kao paun kitio se tuđim perjem; Mocar zapravo nije stvorio ni jedan orginalni muzički topos). I kao što svi mogu da vide i Puškin, Šepard,..., Forman su za to nagrađivani, producenti i distributeri su na toj klevet  ekstremno zarađivali i dalje nastvaljaju da zarađuju. Nema kraja beščašću.

 

 

*

 

 

Scenario je sačinjen na podloj  laži  lišen je bilo kakve verodostojnosti, koliko je apsurdan toliko je i strašan – zli junak je stvarna istorijske ličnosti – jedna od ikona tih vremena! Paralela bi naizgled bila kao kada bi kazali "Mikelanđelo (Salijeri) ubio Rafaela(Mocart)" ali ni to nije tačno jer u ta vremena Salijeri jeste bio Mikelanđelo ali Mocart nije bio Rafaelo.  

Svet (muzički) se tada nije "vrteo" oko Mocarta – on se "okretao" oko Pičinija, Gluka, Pajzijela, Gretrija, Bocerinija, Sartija, J.C.Baha, Mislivečeka, Salijerija, Čimaroze,..., Solera. Mocartovo život se poklapa sa vremenom izvođenja Pičinijeve "La Cecchina" (1760-1791) imala je više od 70 (!) - različitih produkcija - u 50 gradova Evrope (prva opera u Kini i SAD);  žene prave frizure i oblače se kao "Cecchina" (Barbika tih vremena) – to je popularnost, Mocart je bio "lokalni" momak. 

Gretrijeve opere su 64 godine izvođenje do te mere, da ste svako drugo veče u Parizu mogli slušati neku njegovu operu. Salijerijev se opere izvode u gradovima Evrope – njegovi đaci su: Auenbrugger, Beethoven, Cartellieri, Czerny, Hummel, Liszt,  Meyerbeer, Moscheles, F. X. W. Mozart,  Paradis, Schubert,  Süssmayr, Umlauf ,  Weigl, Winter. 

A  već tada se znalo da je Mocart  žrtva Franc-a Hofdemel-a. Dan nakon Mocartove smrti, bečki službenik Vrhovnog suda i mason Franc  je britvom osakatio svoju trudnu suprugu Mariju Magdalenu (misleći da nosi Mocartovo dete) i izvršio samoubistvo. Mocart je učio Mariju da svira klavir. Franc je pokušao (i) da ga otruje (u malim dozama). Bili su prijatelji, Mocart je od njega pozajmljivao novac (uveo ga je u masonsu ložu); Franc mu je poklanjao mnogo flaša vina. Mesec dana o tome su spekulisale bečke novine krajem 1791. Masoni su hteli da zataškaju ovaj skandal (između članova masonske lože – misleći da je u pitanju trovanje. Premda mi danas znamo da je Mocart umro od posledica udara u glavu - umro je od hematoma i kasnije infekcije (koji mu je u tuči zadao ljubomorni muž Franc).

 

Zoran Stokić

17.10.2025.

 

Marković: Srbija želi da bude članica EU, ali pod svojim uslovima

FoNet

16. okt. 2025. 11:28

VESTI

Slobodan Marković

Ivan Dinić/Nova

Srbija želi da bude članica Evropske unije (EU), ali pod svojim uslovima i problem je što je sama EU davala signale da je to moguće, a nije, izjavio je FoNetu profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković, koji još tvrdi da studentski pokret nije imao nikakvu podršku ni sa Istoka, ni sa Zapada.

Srbija je pre šest godina prednjačila u evropskim integracijama, a kako je počeo rat na istoku Evrope, Ukrajina je stavljena u prvi plan, kao što je nedavno posle izbora Moldavija isto tako "iskočila", rekao je Marković u serijalu Agreman o spoljnoj politici.

Sada kad podvučete crtu, dodaje on, Crna Gora je najbliža EU, Moldavija odmah iza, potom Albanija i Ukrajina, dok je Srbija na samom začelju.

Marković razloge za takvo nazadovanje Srbije vidi u činjenici da ona nije harmonizovala spoljnu politiku sa EU, posebno posle ruske invazije na Ukrajinu.

Kada imate deset zemalja koje imaju vrlo tvrd stav po nekom pitanju, ne vidim šta tu možete da uradite, nego da harmonizujete spoljnu politiku, rekao je Marković i ocenio da se ovde nedovoljno diskutuje o nivou straha u pojedinim zemljama EU od Rusije.

Kada razgovarate sa kolegama, bilo da su to analitičari, profesori, novinari ili obični građani Finske, baltičkih zemalja, skandinavskih zemalja, Češke, Poljske, Rumunije, Moldavije, odjednom shvatite da u svim tim zemljama postoji zaista ogroman strah od toga šta može da se desi, ocenio je on.

Da li su ti strahovi realni ili ne, možete da raspravljate, ali u politici je bitno da kada postoji opšte javno mnenje, to utiče na ukupne političke odnose, naglašava Marković i ukazuje da se tako stvara nepoverenje prema Srbiji.

Svako razmišlja, dodaje on, šta bi moglo da se desi kada Srbija postane članica EU i da li će se dobiti još jedan Viktor Orban i Mađarska.

 

Niko pre deset godina ne bi rekao da će ta zemlja, koja ima istoriju zaziranja od Rusije, voditi takvu politiku, poručio je Marković i napomenuo da Evropa, pod utiskom tog iznenađenja od koga se još nije oporavila, gleda sve druge kandidate.

Marković dodaje da je kompanija NIS, kao što je rekao i predsednik države Aleksandar Vučić, poslednja poluga političkog uticaja koji Rusija ima u Srbiji.

Problem Srbije je što ona želi da što duže moguće ima mogućnost ruskog veta u Savetu bezbednosti i postoji strah, ako dođe do eventualne nacionalizacije NIS ili nečeg sličnog, kako će Rusija reagovati, da li će da kaže - sami sebi izglasajte veto u SB UN, ilustrovao je Marković.

Studentski protest nije imao podršku ni Istoka ni Zapada

Upitan da li studentski protest može da se smatra "obojenom revolucijom" i mešanjem spoljnih sila, Marković je odlučan u stavu da studentski protest nije imao apsolutno nikakvu podršku ni od Zapada, ni od Istoka.

Taj protest nije ni primećen prvih dva do tri meseca. U međuvremenu je stekao razne simpatije, ali ideja da je to pokrenuo neko sa Zapada apsolutno ne stoji i više zapadnih zvaničnika je posebno iritirano takvim izjavama, naglasio je Marković.

On u istom kontekstu vidi i ovogodišnju posetu britanskog diplomate Davida Lamija, koji je diplomatskim jezikom preneo da je Velika Britanija zabrinuta za događaje u Srbiji, demokratiju i vladavinu prava.

Bojim se da naša javnost više nije u stanju da pročita taj diplomatski jezik, ističe Marković i kao primer navodi izjavu evropske komesarke Marte Kos, koja nije mogla očiglednije da podrži i studentski protest i zahteve za demokratizacijom.

Kada je reč o politici Velike Britanije prema regionu i Srbiji, Marković objašnjava da je ta zemlja bila idealna za Srbiju, jer je ona upravo insistirala na EU koja je što šira, a što manje duboka u pogledu integracije.

Sve zemlje kandidati mnogo su volele taj stav, jer je to svima otvaralo put. Toga više nema, ocenio je Marković i dodao da sada možda izgleda paradoksalno to što će London krajem meseca biti domaćin sastanka Berlinskog procesa.

Bez obzira na konzervativce i laburiste, spoljna politika je uvek ista. Čak je Boris Džonson pravio šale na tu temu i u jeku Bregzita uvek govorio - ako vi želite da uđete u EU, imate našu podršku, zaključio je Marković.

 

 

***

Komentar

***

 

Ko o čemu mi decenijama samo raspravljamo o ontološkim problemima. Nažalost mi u našoj kulturi, a još manje u politici, nismo imali sugrađane čija bi misao bila antropološki usmerena. Antropolog Alfred  Louis Kroeber je već početkom 20 veka kreirao - paradigme konfiguracije - koncepte kulturnih krugova i kulturnih obrazaca. Kulturni obrasci stvaraju - trendove koji "vuku" društvo - u određenom pravcu. 

Da li probleme rešavate u argumentovanim raspravama ili pomoću pesnica i tojaga? Da li sve može biti tema rasprave i presipitivanja ili postoje tabui? Dali je "rad" za vas vrlina ili mučenje (kazna)? Da li poštujete zakone pisane i običajne ili ne? Da li svoja verovanja discilinujete empririjom ili ne? Ove meta kulturne matrice od vas naprave Švajcarsku, Švedsku ili Srbiju. 

Naša je despotska kulturna matrica (koja održava ovu vlast) proizvela malograđane koji se plaše pomračenja Sunca,..., vakcina, za koje je Zemlja ravna ploča, shodno tome, prirodno je što oni - ne razlikuju antropološke od ontoloških poteza koje vuče politička vlast. Najbolje se to videlo ove godine kada je A.V. ne samo instrumentalno koristio šatorsku pretorijansku gardu - "studente koji hoće da uče tj. ćake" – nego je ustvrdio "ja sam ćak" tj. inagurisao je neznanje kao vrhovni kulturni princip u Srbiji, da li su se malograđani pobunili? Ne. Oni se samo pobune, kada nekog njihovog člana porodice neki ćak zgazi na pešačkom prelazu, kada neki lekar ćak postavi pogrešnu dijagnozu (zbog koje strada neko njihov),...,tek kada isped njihove kuće zaigra mečka - to je to.

Zoran Stokić

16.10.2025.

 Diva Jasmin Levi objavila svoju verziju pesme "Caruso": Veličanstven spot snimljen u Veneciji FOTO/VIDEO

 

B92 Kultura 15.10.2025

 

Diva world music scene, umetnica Jasmin Levi (Yasmin Levy), objavila je svoju verziju legendarne pesme "Caruso", čime je ovom bezvremenskom delu podarila novo ruho - spoj jakih emocija, mediteranskog senzibiliteta i elegantnih simfonijskih aranžmana.

Diva Jasmin Levi objavila svoju verziju pesme "Caruso": Veličanstven spot snimljen u Veneciji FOTO/VIDEO

Antonio Ahel/ATAImages

Spot za pesmu snimljen je u Veneciji, u režiji međunarodnog umetničkog tima, dok produkciju potpisuje Kipper Eldridge, višestruko nagrađivani producent koji stoji iza nekih od najvećih hitova Stinga i Stevi-ja Wondera. Za orkestarski deo pesme zaslužan je Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije, čiji raskošan zvuk donosi novu dimenziju ovom emotivnom klasiku. Povezivanjem svetske produkcije i regionalnog umetničkog izraza, Levy još jednom potvrđuje univerzalnost muzike koja prevazilazi granice jezika i kultura.

"Caruso" - originalno delo italijanskog kantautora Lucia Dalle, posvećeno velikom tenoru Enricu Carusu, postalo je simbol večne ljubavi, sećanja i moći glasa, a u interpretaciji Yasmin Levy pesma dobija potpuno novo, orijentalno-mediteransko značenje, puno strasti i melanholije.

Antonio Ahel/ATAImages

Projekat nosi potpis agencije Stars & More, menadžment tima Yasmin Levy, koji stoji iza brojnih internacionalnih muzičkih saradnji i produkcija visokog umetničkog dometa.

Nova verzija "Carusa" najavljuje i nova muzička poglavlja Yasmin Levy, kao i velike koncerte umetnice širom regiona i sveta. "Caruso" je od danas na svim digitalnim platformama, dok premijeru spota možete pogledati na zvaničnom YouTube kanalu Yasmin Levy na ovom linku.

 

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Posle: Dale, Pavarotija, Julio Iglesiasa, Mireille Mathieu,..., Lare Fabian dobili smo odličnu verziju (i) Jasmin Levi koja je nastavila tradiciju svojih roditelja kantautora, muzikologa, kompozitora i pevača  na judeo-španskom jeziku - Isaka i Kohave. Što se tiče tvorca pesme "Caruza" Dale – komponovao je uz pomoć - "Dicitencello Vuje" 1930., - muzičara, kompozitora i pevača, Rodolfa Falvoa – Maskanjina (iz Liverna, a nadimak je dobio zbog sličnosti sa sugrađaninom – velikim Pjetrom Maskanjijem), "Dicitencello Vuje" je napisana prema najboljoj tradiciji napolitanskih romansi sa stilom koji podseća na operu. Dala je varirao ovu muziku sa novim tekstom – "Caruzo" govori o bolu i čežnji čoveka koji je na pragu smrti dok gleda u oči devojke koja mu je bila veoma draga - tekst sadrži razne suptilne reference na ljude i mesta iz Karuzovog života; tekst je napisan na mešavini standardnog italijanskog i napolitanskog. Kao što je kazao Toskanini 1901., dok je dirigovao (u Milanskoj skali)  a Karuzo pevao Donicetijevu ariju iz "Ljubavnog napitka" – romansu iz  drugog čina "Una furtiva lagrima": "Bože! Ako ovaj Napolitanac nastavi ovako da peva, nateraće ceo svet da priča o njemu"! Što se i ostvarilo.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=I84FCXqA1Vk&list=RDI84FCXqA1Vk&start_radio=1

Lucio Dalla - Caruso (Live Video)

 

https://www.youtube.com/watch?v=yZDABtCVUr0&list=RDyZDABtCVUr0&start_radio=1

Luciano Pavarotti, Orchestre de Paris, James Levine - Caruso (Live)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=X9LcB8o17so&list=RDX9LcB8o17so&start_radio=1

Julio Iglesias - Caruso

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Rgr3Oz4znuk&list=RDRgr3Oz4znuk&start_radio=1

Mireille Mathieu - Caruso

 

https://www.youtube.com/watch?v=k62uNTaP5WI&list=RDk62uNTaP5WI&start_radio=1

Lara Fabian - Caruso ( Lyrics )

 

https://www.youtube.com/watch?v=3BulQ6HbERw&list=RD3BulQ6HbERw&start_radio=1

Yasmin Levy - Caruso (Official Music Video)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=tilQh2XAql8&list=RDtilQh2XAql8&start_radio=1

Dicitencello Vuie *** The Three Tenors

 

 

Zoran Stokić

15.10.2025.

 

Pokrov Presvete Bogorodice: Praznik zaštitnice svih žena

Autor:

author

Tanjug

|

14. okt. 2025. 08:24

|

LIFESTYLE

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Pokrov Presvete Bogorodice, praznik kojim se obeležava dan kada se Bogorodica za vreme bogosluženja javila narodu okupljenom na molitvi.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/pokrov-presvete-bogorodice-praznik-zastitnice-svih-zena/

 

 

***

Komentar

***

 

Pomogni sam sebi pa će ti i Bog pomoći. Tri najvažnija pravca u hrišćanstvu nisu imali ništa protiv ugnjetavanja i neravnopravnosti žena, postojanja robova i tsl., svet je morao čekati – "kvekere" (sredinom 17 veka u Engleskoj ocepili se od anglikanaca) hršćanski verski pokret bez sveštenstva i obreda usmereni na časni i hršćanski način života, u VB i SAD - poznati po borbi za ukidanje robova (1791, 1803.), jednakost žena, takođe prava da se ne nosi oružje - "prigovor savesti", podsticali su filantropiju; kvekeri  su propovedaju da se ne laže, ni pod kojim uslovima. 

Već je "majka kvekera" – propovednik i misionar: Margaret Fel (1614 –1702) iako često utamničena napisal 23 pamfleta o jednakosti žena: "Poziv univerzalnom semenu Božjem" (1665), "Žene govore opravdano"(1666)...A zahvaljujući kvekerkama kao što je Lukrecija Mot, žene su na čelu sa Elizabet Kejdi Stanton 1848., održale prvi kongres u " Seneka Folsu"(kod Njujorka) o pravima žena. Uobličile su tekst Deklaracije o pravima žena poput Deklaracije o nezavisnosti SAD. Bio je to dzinovski korak za postizanje političkih, građanskih, društvenih i verskih prava žena.

 

*

 

Lukrecija Mot: "Nije hrišćanstvo, već sveštenstvo ono što je pokorilo ženu". Iz osnovnih premisa kvekerizma - naime duhovnoj jednakosti Margaret Fel dedukuje zaključke  da su i muškarci i žene sposobni ne samo da poseduju Unutrašnju svetlost već i sposobnost da budu proroci i tsl.

 

Zoran Stokić

14.10.2025.

 

Dragan Šutanovac za Danas: Cecina muzika je bila želja američkih studenata

Autor:

author

Danas

|

13. okt. 2025. 16:14

|

VESTI

Ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) Dragan Šutanovac rekao je za Danas, da je odabir muzike Svetlane Ražnatović Cece na prijemu američkih studenata bila želja američkih studenata, te je dodao da će biti poslata i anketa u kojoj će studenti naknadno moći da se izjasne i o muzici, hrani i piću na prijemu.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/dragan-sutanovac-za-danas-cecina-muzika-je-bila-zelja-americkih-studenata/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 ///Neobjavljen komentar u "Danas"///

Kakva muzika u državi, koju sluša njena elita, takva je i država primetio je Aristotel. 

Aristokratske elite, kroz vekove, su u državama Evrope, slušale trodimnzionu muziku: Lilija, Baha, Persla, Skarlatija, Hendla, Ramoa, Vivaldija.... pa su izgradili trodimenzione države. Plemena su razvijala jednodimenzione muzičke strukture, metričko-ritmičku komponentu. Sve civilizacije do pojave humanizma i renesanse stvarale su različite dvodimenzione muzičke strukture, koje su se temeljile na metričko-ritmičkoj i melodijskoj komponenti. Od XII do XV veka plod evropske kreacije, pored metoda empirijske nauke, bile su i trodimenzione muzičke strukture (tonalna muzika), a što znači da se ritmu i melodiji pridružuju i izraženi harmonijski elementi. Hendlov, Zelenkin,..,Bahov,  trodimenzioni zvuk "zazvučao" je i u delima Njutna,..., Darvina, Ajnštajna, Gedela. Plemensko, klanovska jednodimenziona muzika proizvodi istu takvu - jednodimenzionu državu. 

Šutanovac je unizio Pupina. Veliki naučnik bio je i pravi patriota, na primer, od 1919-1921, srpski diplomata i pravnik Stojan Grujić zajedno sa suprugom Mejbl Grujić, američko-srpskom humanitarkom i uz pomoć Pupina uspeo je da od Karnegijeve fondacije dobije 100.000 američkih dolara za izgradnju biblioteke. Univerzitetska  biblioteka u Beogradu je građena i funkcioniše po standardima najboljih biblioteka u Evropi. Ambasade Evropskih država su svojim donacijama pomagale rad biblioteke. A najveću donaciju  knjiga i periodike  poslao je Mihajlo Pupin.

*

Mogli ste, ako je to tačno što kažete, da edukujete studente iz SAD, eto na primer, mogli ste da pustite arije iz naše prve opere "Na uranku" 1903., Stanislava Biničkog, po libretu Branislava Nušića ima tragičan kraj - bio je to pokušaj da nas veliki - pisac i kompozitor – "osveste", socijalizuju, da prekinu antisocijalni duh vekova u kojima smo živeli, jer "ljudski život je bezvredan u društvu u kojem se gledaju samo lični interesi"! Ili mogli ste da pustite, na primer, Prvi oratorijum u Novom svetu Samuel Felsted – "Jonah" (1775).

*

U knjizi o prorodu Joni saznajemo da ga je Bog uputio u Ninivu gde su građani živeli raspušteno, da ih upozori da će za 40 dana Bog uništiti grad, građani i sam kralj Ninive, odmah su se pokajali. Ali prvobitno Jona nije želio u Ninivu, jer je smatrao da građani ne zaslužuju milost i pobegao je brodom u Tarsis. Bog je podignuo veliku oluju i mornari su želeli spasiti Jonu i sebe, ali nisu uspeli. Bog je poslao kita, koji je progutao Jonu i držao ga u svom telu 3 dana i 3 noći. Jona je od Boga tražio oprost, on mu je oprostio i zapovedio kitu, da ga izbaci na kopno - Jona je krenuo u Ninivu i propovedao je – i on sam i 120 000 stanovnika Ninive se pokajalo! Bog im je oprostio i nije uništio grad.

Zoran Stokić 13.10.2025.

         Tamna strana onih koji na sve ovo ćute

Za razliku od ćacija, neutralce – ne razumemo

 

Vojkan Čvorović

danas 13.10.2025.11:38

 0 komentara

Za razliku od ćacija, neutralce - ne razumemo 1

foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ)

 0

Nije lako da se shvati kako se uopšte može ćutati pred jednim, u svojoj patološkoj anatomiji i fiziologiji sasvim razotkrivenim autokratsko-mafijaškim organizmom kakav je sadašnji režim u Srbiji. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/za-razliku-od-cacija-neutralce-ne-razumemo/

 

 

***

Komentar

***

 

 ///Neobjavljen komentar u "Danas"///

Kako mislimo, šta možemo razumeti, kako postupati da bismo preživeli – sve to potpuno zavisi od opštih kulturnih pretpostavki ugrađenih u temelje našeg vaspitanja. Nasledili smo impuls despotskih kulturnih matrica (koje formiraju naše karaktere) - veru u sudbinu i pogled na svet prema kojem su svi procesi u svetu određeni slepom nužnošću protiv koje je čovek nemoćan, to nas vuče ka fatalizmu, koji nas, dalje, vodi u pasivnost, trulež i propast. 

Za 200 g nove državnosti nismo stigli – zbog nezrelosti elita te njihovog stalnog ratovanja - da se "obračunamo" sa vekovima atavizma. Mišljenje, verovanje, običaji i oruđa neprestano uzajamno deluju jedni na druge. Ako ste u srednjem veku stvorili univerzitet, parlament i tsl poput Engleza ili Čeha (Praški 1347) i &(Poljska, Krakov 1364), gde ste magiju, alhemiju, astrologiju, mit zamenili empirijskom naukom,  ako ste izmislili mikroskop, teleskop itd., ako svet pokušavate da objasnite empirijom a ne mitovima i teorijama zavera, ako svoja verovanja disciplinujete empirijom vi umete da "čitate stvarnost" a ako su vaša verovanja vođena ideologijama i iracionalnim, to je to – vi niste u stanju da "čitate stvarnost" – vi ste slepi vozač na auto putu. 

Pravi patriotizam je trebao da bude pomagati razvoj znanja i opšte kulture – ali je od 1990., sprečen – taj su razvoj sprečili čuvari statusa qvo koji nas drže u despotskom blatu, znaju da bi napuštanje despotske kulturne matrice njih dovelo u opasnost. Zato je Srbija danas sa manjkom građana i velikim viškom malogrđana.

 

Zoran Stokić

13.10.2025.

 

Ideje Ortege i Gaseta o naciji i mi

 

"Potrebno je odvažiti se na traganje za tajnom nacionalne države – njene osobene državnosti – u samoj njenoj politici, a ne u spoljnim načelima biološke ili geografske vrste."

Hoze Ortega i Gaset

 

Jedan od paradoksa u kome živimo jeste i taj da nam samozvani "nacionalisti" zapravo ne dozvoljavaju da postanemo "nacionalna država"! Učinak njihovog političkog delovanja: Srbi i dalje bivstvuju na nivou plemena ili naroda, od koga svi beže, ali nisu i kompletna nacija. Zašto je to tako?

 

Pojam "nacije" i "nacionalne države" stvaran je u vremenima kada smo mi bili jedan od brojnih "naroda" koji su tavorili u osmanskoj despotiji i proizvod je jedne specifične jednačine čiji su elementi prošlost i budućnost. Političko nadahnuće Gala i Germana proizvelo je tu novu vrstu javnog udruživanja. Nacija nipošto nije "narod", još manje može da bude "pleme". Nacija, kao i država, nije ništa materijalno, a ni nešto nepokretno, sputano fizičkim granicama – nego je čista dinamika! To je volja ljudi da se "nešto zajedno uradi u budućnosti" i samo nam se pričinjava da je bila zasnovana na jeziku, krvi, prirodnim granicama i prošlosti. Nacionalna država nastala je onoga trenutka kada je prevaziđen stari statični model načela udruživanja. Persijanci, Rimljani, Osmanlije mogli su da pokore bilo koga i da ga svojim "spoljašnjim" sredstvima – ratničkim veštinama i administracijom – privole da poštuje njihovu vrhovnu vlast – i to je sve! Tek je "nacionalna država" stvorila trajnu dinamičku koheziju unutar sopstvenog sistema.

 

Niko tako jasno nije demistifikovao tu "optičku varku" koja se krije u pojmu "nacionalne države" kao Ortega i Gaset između dva svetska rata. "Kao što krv i jezik nisu temelji nacionalnosti, tako to nisu ni prirodne granice", primećuje on; "sadašnjost istorijskog časa nam pokazuje raspored takozvanih nacija po kontinentu; od tih sadašnjih granica se nastoji učiniti nešto konačno i spiritualno. To su, kaže se, 'prirodne granice'. Ali taj mit o 'prirodnim granicama' odmah iščili čim se podvrgne istom dokazivanju kao kada je reč o srodstvu po krvi ili po jeziku, kao ishodištu nacije. Ako se vratimo nekoliko vekova unazad, i ovde nas takođe iznenađuje činjenica da su Francuska i Španija rastavljenje na manje 'nacije' koje imaju takođe svoje 'prirodne granice'. Granične planine behu niže od Pirineja ili od Alpa, a vodene međe pliće od Rajne i Lamanša. Ali to samo pokazuje da je prirodnost granica 'relativna' i zavisi od ekonomskih i vojnih sredstava određenog vremena. Granice, dakle, nisu bile početak nacije, već upravo suprotno: u početku su bile prepreka."

 

Da je u srednjem veku postojao onaj romantičarski pojam nacionalnosti koji je postojao u devetnaestom, Engleska, Španija, Francuska... ne bi ugledale svetlost dana. Jer to tumačenje brka ono što "gura napred" i što jednu naciju čini nacijom sa onim što je samo "učvršćuje i održava". Osim Engleske, koja je prednjačila, već oko 1550. je i Španija na ostale evropske narode počela da ostavlja utisak nečega do tada nepoznatog: postala je istorijska pojava izuzetne kompaktnosti, postala je "nacionalna država", iako nisu svi njeni stanovnici govorili španski, niti su imali isto krvno poreklo! Njenim putem ubrzo je krenula i Francuska.

 

Samo ljudi koji u svakom trenutku žive obe temeljne dimenzije vremena – prošlost i budućnost – sposobni su da stvore naciju! Šta treba da se desi narodima da bi u nekom trenutku u njima proklijala težnja da se "ponašaju uzorno nacionalno"? Treba da jednog trenutka koncipiraju ideju o tome da život nije samo ono što od njega čine tradicija, običaji, već da sebe vide kao pripadnike znatno šire jedinice, koja nije njihova i sopstvena, treba sebe da vide i kao pripadnike većeg prostora. Istorijski primeri pokazuju da je to bila neka prethodna civilizacija! Za evropske narode taj prostor je bio prostor nekadašnjeg rimskog zapada. Germanski su narodi vodili dvostruki život: svoj tradicionalan i onaj uzorni rimski život; integrišući elemenate grčko-rimske kulture i znanja u svoju tradiciju, Germani su posle nekoliko vekova te "dvojnosti" konačno od "naroda" prerasli u "nacije"! Drugoga puta u "naciju" nema. Sama tradicija i običaji jednoga naroda nisu dovoljni da se pojavi ta "nacionalna" dinamička hohezija koja omogućuje da se bude "integralan čovek" na engleski, španski, francuski ili srpski način. Za tako nešto je potreban – uvek – i širi kulturni i misaoni obrazac, koji se – uvek – preuzima od drugih!

 Zoran Stokić

12.10.2025.

 Blažena Matrona Moskovska: Životni put slepe devojčice - od progona do svetosti

Autor:

author

N1 Beograd

|

12. okt. 2025. 08:00

|

KULTURA

Iako je kanonizovana pre manje od 30 godina, Blažena Matrona Moskovska je jedna od najpoznatijih i najpoštovanijih svetitelja u Rusiji. Njenim moštima u Pokrovski hram svakodnevno dolazi oko 5.000 ljudi da se poklone.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/blaena-matrona-moskovska/

 

 

***

Komentar

***

 

Dositej Obradović, "Pismo Haralampiju" (1783.): "Zašto je drugo Bog dao čoveku razum, rasuždenije i slobodnu volju, nego da može rasuditi, paspoznati i izabrati ono što je bolje?" Zato "knjige braćo moja a ne zvona i praporce"! "Veliki kapetan" španske kulture 20. veka i jedan od najlucidnijih umova koje je Španija kroz vekove proizvela, tvorac brojnih intelektualnih projekata, pokretač političkih ideja svog vremena (koje su kasnije ušle u ustav Španije) Ortega i Gaset energično je trasirao zemljacima kulturni put kojim valja da idu, podrazumevajući pod kulturom sistem stavova prema životu, sistem pun smisla, povezan i delotvoran, koji pomaže ljudima da lakše žive - jednom rečju, onaj što pruža ljudima - jednačinu - pomoću koje će moći da rešavaju životne probleme. Za Ortegu Evropa je bila Sokrat, to jest naučni metod za postizanje koncepata, definicije stvari. Zbog toga je 1910., rekao da je „Evropa = nauka“, a iste godine je sarađivao u osnivanju časopisa pod nazivom Evropa – u kome je opovrgavao konkurentske ideje da je za Španiju dovoljna ekonomska, materijalna jednakost sa Evropom. Pokazao je da se Španija udaljila od Evrope jer se odrekla moderne nauke koja je započela sa Galilejem, Dekartom i Njutnom, te da bez evropske kulture i nauke nema ni ekonomskog napretka Španije. A to je tako, mi bismo dodali, jer bez empirijskog disciplinovanja naših verovanja nije moguće uspešno "čitati strvarnost" a bez toga nema boljeg života, a kada niste u stanju da "čitate stvarnost" vi ste poput slepog vozača koji vozi auto-putem u kontra smeru; a za stalne sudare u kojima učestvujete su vam uvek krivi ti drugi, samo vi (koji vozite u kontra smeru) nesnosite nikakvu krivicu.

 

Zoran Stokić

12.10.2025.

"U Srbiji trenutno žive dve grupe gnevnih i frustriranih ljudi": Zašto je stav Nenada Jezdića izazvao takvu buru

Autor:

author

N. V. O.

11. okt. 2025. 09:17

VESTI

nenad jezdić

Nemanja Jovanović/Nova.rs

Nenad Jezdić je bio jedini glumac na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) koji nije podigao crveni indeks posle poslednjeg izvođenja predstave “Putujuće pozorište Šopalović”. Usledili su napadi i salve uvreda na društvenim mrežama, poneka reč podrške na njima, ali i odbrana od kolega i njegovo ćutanje. Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić objašnjava da u Srbiji trenutno žive dve grupe gnevnih i frustriranih ljudi, a da iz nemoći proizilaze ogromni izlivi neprijatnosti i visok stepen netolerancije, posebno prema javnim ličnostima za koje se očekuje da pruže podršku.

Nenad Jezdić nije želeo da komentariše napade koji su počeli pošto je na društvenim mrežama objavljlen snimak naklona publici posle predstave “Putujuće pozorište Šopalović”.

Komentari ispod snimka objavljenog na mreži “X” su podjednako uvredljivi, bez obzira sa koje strane dolaze.

Profesorka FDU Milena Dragićević Šešić za N1 kaže da u našem društvu trenutno žive dve grupe gnevnih i frustriranih građana. Jedni su frustrirani jer već godinu dana podržavaju studente, a vlast ne čini ništa da omogući pravedne i fer izbore. Ogorčeni su jer koruptivna država nastavlja da bude koruptivna, dodaje.

S druge strane su oni koji misle da Srbija ima najboljeg predsednika, ali je frustrirana jer im se čini da bi vlast morala da spreči onaj drugi deo da radi to što radi i da vlast ne radi dovoljno dobro ako ne primenjuje nasilje.

“Situacija se pogoršava svakim danom i ta nemoć posle godinu dana ozbiljnog ukazivanja na propuste, doživljavamo još gore represije i zloupotrebe funkcija... Iz te nemoći, iz želje da pokažemo jedinstvo, otuda dolazi do ogromnih izliva neprijatnosti prema onima koji nisu spremni da pokažu to jedinstvo. Izrazito visok stepen netolerancije se pokazuje ako te osobe dolaze iz javne sfere“, objašnjava profesorka Dragićević Šešić.

Dodaje da je Nenad Jezdić prepoznat kao javna ličnost i da se od njega očekuje da podrži ono što je očigledno, posebno u situaciji kada se glumci izbacuju iz Narodnog pozorišta i zabranjuje im se sloboda izražavanja.

Kovačević: Jezdić na kraju svake predstave podigne šajkaču, osuđivati ga je u najmanju ruku nepristojno

„Pa se ljudi izbezume da bi neko iz glumačkog sveta mogao da podržava nekoga ko to radi“, kazala je profesorka. 

Ističe da ju je i pored svega začudio takav izliv netrpeljivosti prema glumcu i da bi umesto agresivnog napada produktivniji čin pokazivana neslaganja bio – ignorisanje.

Kao primer navodi norveškog pisca Knuta Hamsuna, čije knjige su čitaoci vraćali pošto se nisu slagali sa njegovim političkim stavovima.

Studenti kao dete koje preti bombom, vlast kao alkoholisani roditelj koji se ceri

A kakav je politički stav Nenada Jezdića javnost pretpostavlja, pre svega zahvaljujući njegovom pojavljivanju na otvaranju auto-puta „Miloš Veliki“, gde je 2019. godine u kostimu Miloša Obrenovića čitao istoimenu monodramu po tekstu Milovana Vitezovića.

Na kritike koje su usledile posle tog događaja, on je poručio da smo kao narod skloni paranoji i da „silnu dangubu napravismo da bi se bavili ogovaranjem“, preneli su tada mediji.

„Iskreno se radujem velikoj i važnoj stvari, kako za nas, tako i za one generacije koje dolaze za nama. Ovaj događaj od pre dva dana nije u suprotnosti sa svim što sam pre radio i govorio prilikom sličnih prigoda. Politikom nemam nameru da se bavim. Zašto politizovati nesto što jeste deo mog posla”, rekao je tada Jezdić, a preneo Blic.

Samo dva meseca ranije glumac je u Palati Srbija u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića predstavljen kao član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Život na selu i bavljenje poljoprivredom Jezdić je promovisao u jeku borbe protiv otvaranja rudnika litijuma u Srbiji. U avgustu prošle godine je za medije rekao da bi na 400 hektara zemlje u Jadru godišnje moglo da rodi četiri miliona kilograma šljiva, a komentarišući proteste protiv litijuma kazao je da su „ovo dani koji su preko potrebni svima“.

"Ništa lepše i ništa veće od naroda složnog i ujedinjenog", rekao je za Betu glumac koji i živi na selu.

Njegov stav o studentskim protestima i njihovim zahtevima javnost u Srbiji je mogla da sazna tek pre nekoliko dana, pošto se na društvenim mrežama pojavio snimak s predstave, i to na osnovu intervjua koji je još u martu dao za banjalučke „Nezavisne novine“ kada je boravio u Prijedoru i Istočnom Sarajevu, gde je izveo monodramu „Knjiga o Milutinu“.

„Uz osećanje ogromne odgovornosti za javno izrečenu reč i punom svešću o tome razmišljam da su i vlast i studenti na pozicijama nekakve bizarne opijenosti svojim uspehom i značajem koji imaju u ovim danima koji nam dolaze“, govorio je tada Jezdić, uporedivši studente sa detetom zaključanim u toaletu koje preti da će aktivirati bombu i izvršiti devastaciju svega, a vlast sa alkoholisanim roditeljem koji se „ceri ispred vrata i preti ‚ne smeš, slabi si‘ ili ‚ajde pucaj, pucaj“.

Kako je rekao, ni jedni ni drugi nisu Srbija koja nam je potrebna. Istakao je da je sistem kriv "za propust koji je odneo šesnaest života. Taj sistem naprosto mora da postane drugačiji, ali ne bih da se taj sistem menja crvenom rukavicom i da se stvari tako generalizuju i presuđuju", kazao je tom prilikom.

Studentske proteste je opisao i kao generacijski jaz. „Studenti su siti jer se hrane svojom mladošću, silinom i prirodom karakterističnom za njihov uzrast, a ovi drugi, opet, siti i nabrekli od svoje vlasti, hoće da i dalje taj isti princip sprovode”.

Jezdić je zaključio da rizikujemo da nam stvarno svima ruke postanu krvave.

“Postoji autoritativan režim, a odjednom imamo i drugu stranu koja, identičnim principom vođena, traži od nas podršku i odjednom smo prinuđeni svi da se izjašnjavamo i prisiljavaju nas na nekakav referendumski koncept ‘za ili protiv’ iliti ‘ko misli drugačije nije naš’”, ocenio je glumac u intervjuu iz marta.

Profesorka Dragićević Šešić kaže da ni ona za ovaj intervju nije znala i da to pokazuje da u Srbiji postoje dve grupe gnevnih, a da ako ne pripadate nijednoj ogročenoj strani i niste dovoljno kritični prema merilima jednih ili drugih – za vas su mediji zatvoreni.

Kolege brane pravo na stav

Odluka Jezdića da ne podigne studentski indeks na kraju predstave nije naišla na javno negodovanje njegovih kolega, kao što od njih nije dobio ni preteranu javnu podršku zbog vulgarnih napada koji su usledili.

Glumac Milan Marić je na mreži „X“ napisao da je Jezdić sa stavom koji ima pošteniji od pritajenih guja.

Glumac Nedim Nezirović saglasan je sa Marićem.„Sinoć sam to video i apsolutno bih stao iza onoga što je naveo Milan Marić. Ta vrsta diskriminacije zbog mišljenja je nešto protiv čega se mi borimo. Segregacija u koju nas gura ova vlast ne bi trebalo da bude jezik kojim govorimo. Apsolutno podržavam Marićev potez. Diskriminacija s bilo koje strane je nešto protiv čega svako društvo treba da se bori. Svako ima pravo na svoj stav i to je potpuno normalno“, rekao Nezirović.

Gorica Popović kazala je da svako ima svoje mišljenje, pa tako i ona o društvenim dešavanjima i da čvrsto stoji iza njega.

„Prosto, svako ima svoje mišljenje - i ja svoje imam o svim ovim društvenim dešavanjima, i stojim čvrsto iza njega. Pretpostavljam da i oni tako stoje iza svojih mišljenja“, kazala je glumica.

Branko Vidaković je pomirljivo upitao: „Ne slaže se sa nama ostalima - pa dobro, zar je to toliko strašno?“

Akademik Dušan Kovačević je za N1 kazao da je osuda Jezdića posle 30 godina rada „u najmanju ruku nepristojna“.

Kovačević je istakao da Jezdića "ne sme da osudi niko ko nije uradio više od njega".

"Onaj ko je uradio više i bolje od njega, sme da se javi, a oni koji su ispod tog nivoa koji je on uložio, i život i rad - ne bi smeli da ga pominju”, kazao je Dušan Kovačević.

U odbranu Jezdića stala je i Olja Bećković koja je u Utisku nedelje studenta Vladimira Đorđevića iz Mionice pitala: „Zar ne bi trebalo da se očekuje od vaše generacije da Nenad Jezdić ima pravo i da ne podigne ruku? Da mu se dozvoli to pravo i da ne bude meta sada nekih ljudi koji lako sude, naročito po mrežama, za koje ne znamo ni ko su, ni šta su, ni kako su doprineli ovom društvu, a Jezdić svojom umetnošću i talentom svakako jeste?“

 

***

Komentar

***

 

Već je Poper primetio da su "otvorena društva" ponovo u opasnosti jer "neprijatelji liberalizma koriste naša ustavom predviđena prava i slobode da sruše tu istu slobodu i demokratiju". Gde je problem? "Ako proširimo 'toleranciju' u - neograničenu toleranciju - čak i na one koji su netolerantni, ako nismo spremni da branimo tolerantno društvo od nasrtaja netolerantnih, onda će tolerantni biti uništeni, a sa njima i tolerancija". 

A što se tiče našeg slučaja u "zatvorenom društvu" – predpolitičkom društvu gde - u praksi - ne postoji tolerancija, dogodio se efekat BUMERANG. Sada kada je ugožen integritet despotske ideologije (koja od 1945-2025 vlada netolerancijom) sada se oni pozivaju na toleranciju za svoje istomišljenike. Koriste sva sredstva (u našem pisanom Ustavu svi su građani  ravnopravni....) kako bi zadržali "zatvoreno društvo" gde bi oni i dalje bili iznad Zakona. U Srbiji 1945-2025, kao u svakoj despotskoj državi (Sumer,..., Vizantija, Osmansko carstvo, Komunizam, lažni parlamentarizam), život se ne odvija po - DEJURE (lat. de iure, koje znači "zasnovano na zakonu"), već se odvija po - DEFAKTO (lat. de facto je latinski izraz koji znači "u praksi") – a tu PRAKSU kordinira despotska vlast (po svom ćefu; kako joj se kad prohte – sa ciljemda očuva statusa qvo).

Zoran Stokić

11.10.2025.