„Praviš grešku“: Memoari bivšeg predsednika Finske nude uvid u Putinov način razmišljanja

 

S. D.

danas 23.10.2025. 19:02

 

EPA/OLIVIER MATTHYS

 

Memoari bivšeg predsednika Finske Saulija Ninistea, koji su objaveljni juče, pružaju neuobičajene uvide u način razmišljanja ruskog lidera, Vladimira Putina, piše Kijev post.

 

Knjiga „Svi putevi ka bezbednosti“ govori o Ninistovom dvanaestogodišnjem mandatu, koji je završio prošle godine.

 

Njegovo vreme na mestu predsednika Finske poklopilo se sa turbulentnim geopolitičkim periodom, čiji je vrhunac bila potpuna invazija Rusije na Ukrajinu 2022. godine.

 

Niinisto u prikazu svojih dva mandata uključuje anegdotske prikaze ponekad neobičnog humora ruskog predsednika.

 

On se priseća da se Putin često „šalio“ o finskoj nezavisnosti, začinjeno povremenim oštrim primedbama. Na primer, na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu 2012. godine, Putin je gostima ponudio retko staro vino iz 1845. godine, uz komentar kako je nekada bilo mnogo bolje.

 

Finski šef države je ovaj komentar protumačio kao zadirkivanje usmereno ka njemu, jer je u to vreme Finska bila pod ruskom kontrolom i država Finska nije postojala. Ta teritorija je tada bila Veliko Vojvodstvo Finska – autonomno kraljevstvo pod vlašću cara.

 

„Brzo sam pogledao one koji su sedeli za stolom i… zaključio da je opaska bila upućeno baš meni“, navodi finska nacionalna televizija YLE citate iz knjige.

 

Neobični pokloni

Knjiga potom opisuje poklone koje je finski predsednik dobijao od svog moskovskog kolege, koji su ga često ostavljali u nedoumici.

 

Jedan primer bio je medalja časti koja je prvobitno dodeljena vodećem finskom državniku iz 19. veka, Samuelu Verneru fon Troilu.

 

Ovaj nekadašnji šef finske vlade držao je govore koji su bili veoma kritični prema politici ruskog cara Nikolaja II, koji je nastojao da rusifikuje Finsku.

 

Kao posledicu, javno ga je ukorio ruski monarh. Videvši mnoge paralele između svoje političke karijere i Fon Troila, Ninisto je smatrao taj gest neobičnim.

 

Na Ninistov 70. rođendan, Putin mu je poklonio zbirku pisama razmenjenih između finskog vođe iz ratnog perioda, Karla Gustafa Emila Manerheima, i njegove porodice. Manerheim je predvodio otpor Staljinovoj invaziji na Finsku 1939. godine, a kada su nacisti 1941. godine napali SSSR, Finska je postala faktički saveznik Hitlerove Nemačke.

 

Pomoćnici finskog predsednika „zajedno su razmišljali o tome šta zaista znače ove poruke koje su delovale kao podrška finskom samoodređenju“, napisao je Ninisto.

 

Pridruživanje NATO-u kao „greška“

Odnosi između dvojice lidera postali su manje prijateljski nakon ruske invazije na Ukrajinu. Uoči Helsinške odluke o pristupanju NATO-u, Ninisto se priseća da je izbegavao da potencijalno pridruživanje bloku koristi kao politički adut u pregovorima.

 

Umesto toga, piše on, Putin je sam pokrenuo tu temu, sugerišući da je tadašnji američki predsednik Džozef Bajden želeo da iskoristi tu perspektivu kako bi uplašio Moskvu.

 

Nedugo zatim, finski predsednik i premijerka Sana Marin objavili su odluku Finske da se pridruži vojnom savezu. Nekoliko dana kasnije, finski i ruski predsednik razgovarali su telefonom, prema ranije dogovorenom planu.

 

„Uvek smo razgovarali direktno, i mislio sam da to treba da kažem direktno. Tako sam mu rekao da se Finska sada pridružuje NATO-u“, citira YLE delove iz knjige, dodajući da je Putin bio „iznenađujuće smiren“.

 

„Jednostavno je rekao: ‘Praviš grešku,’“, priseća se Ninisto.

 

Vraćajući se na temu samoodređenja, Ninisto navodi da mu je Putin rekao: „Nadam se da ćeš zadržati deo, Amerikanci će sigurno preuzeti vojnu kontrolu.“

 

 

***

Komentar

***

 

Nije moguće razumeti sadašnjost ako se ne poznaje prošlost.

 

Kad se u sociologiji, politikologiji i drugde ne koristi Okamova britva, dogodilo se to da od - množine - političkih sistema i načina vladanja - bude zaturen najvažniji sistem - despotski (ideokratski) – postoji od prve civilizacije do danas! Nije politički sistem (i politički način vladanja) već predpolitički sistem i način vladanja. Kada je u 4 veku "pao" Rim, Konstantinopolj je postao "drugi" Rim", Moskva kao "treći" Rim". Rusija, carska Rusija, SSSR, Putinova Rusija - zanat vladanja su naučili od Vizantije. Ratovi su bili uobičajena stvar – rat održava despotski sistem, povremeno su bili ispresecani periodima mira; Vizantinci su kreirali brojne mirovne i druge sporazume, koje su uglavnom kršili u praksi. Sve je u Vizantiji bilo u funkciji rata, čak i diplomatija; vizantinci su diplomatiju videli kao oblik ratovanja koji se koristio drugim sredstvima;  a u ratu lagati je kao dobar dan, to je vrlina – zato se vekovima lagalo toliko besramno, sistematski i neprestano. U svim carstvima imali su razgranatu mrežu uhoda, agitatora, špijuna i tsl. Naročio je bio poznat "Skrinion Barbaron" („Biro varvara“) - primarna agencija za prikupljanje obaveštajnih i kontrabovaeštajnih podataka i informacija o svim rivalskim i drugim državama. Naročio su koristili glasine, javnost, brakove, prljav veš, poroke, podmićivanje, davanje titula, davanje monopola na neki posao i slična sredstva da na što jeftiniji način postavljaju marionetske režime.

 

*

 

Kada su se u prvom krstaškom pohodu vitezovi našli na vizantiskom dvoru, gde na prijemu samo car sedi a svi ostali moraju da stoje, vođeni vlastitim dostojanstvom - i oni su seli za sto - jer je kod njih bilo odomaćeno to da vitez u vladaru vidi čoveka koji je "prvi među jednakima", a ne vidi ga kao "gospodara pred robovima"!

 

 

*

 

Nagli  rast  uvek  je ostavljao  snažan  utisak. Ljudi  se  nisu  toliko  čudili  nečijoj  stalnoj  telesnoj veličini koliko tome kad bi neki -  mali lik - ustao  sa  stolca  i  pred očima  posmatrača  - narastao  do divovskih  razmera. Takvi  su  likovi  dobro  poznati  iz  mitova  i  bajki  mnogih naroda.  Svesno korišćenje  tog  preobražaja  lika  u  - svrhu  moći  - nalazimo  u  Vizantiji, drugom Rimu, kao i u carskoj, komunističkoj i Putinovoj Rusiji, trećem Rimu.   

Liudprand  iz  Kremone, poslanik Otta I, ostavio nam  je  sledeći  opis, iz 10 veka,   svog  prijema  kod  vizantiskog  cara. "Pred carski  je prestolom  stajalo  medeno  ali  i pozlaćeno drvo, čije su grane bile pune različitih ptica, koje su sve zajedno pevale,  svaka  na  svoj  način. Carski  je  presto  bilo  tako  vešto  napravljen  da  se  čas  činilo  da  je  kralj  niže, čas  više  a  čas  visoko  uzdignut. Ogromni  lavovi, ne znam da li od metala ili drveta, ali pozlaćeni, stajali  su u neku  ruku  kao  čuvari  prestola  te su repom udarali o pod i rikali  otvarajući  čeljusti  i palacajući  jezikom. Dakle, u  toj  su  me  dvorani,  dva  evnuha,  izvela  pred cara. Kad sam ušao, lavovi  su  zarikali, a  svaka  ptica  je zacvrkutala  na  svoj  način, ali ja se nisam ni čudio ni plašio, zato  što  sam  se  pre  toga  o svemu  raspitao kod ljudi kojima je sve to bilo dobro poznato. Kad  sam  treći  put  pao  ničice  i  onda  podigao  glavu, vidio sam cara, koji  je  pre  sedeo  na  relativno povišenom  položaju, uzdignutog  sada  gotovo  do  plafona  dvorane  i  u  drugoj odeći. Ne  shvatam  kako  se  to dogodilo, osam  ako  ga  nisu  podigli  na  isti  način  kao  što  se  podiže  presa. Tom prilikom  car  nije  sam  izgovorio  nijednu  jedinu reč, jer čak  da  je  to  i  želeo, to  se  ne  bi  ništa čulo  na  ovako  velikoj  udaljenosti. Međutim, preko  svog  potčinjenog  - kancelara - raspitivao  se  o  životu  i  zdravlju  mog  gospodara. Kad  sam  mu  na  to  odgovorio  na doličan  način, udaljio  sam  se na  mig  svog  tumača  pa  su  me  odveli  u  odaje  koje  su  mi  bile dodijeljene..." Obratite  pažnju  dok  poslanik  iz Kremone  pada  ničice  pred  carem  i  glavom  dodiruje  pod,  carev  presto  "raste"  u  visinu.  Poniženje  jednoga  koristi  se  za  uzdizanje  drugoga. Taj  rast  sugeriše  povećanje  moći;  čak i prema  poslanicma  koji su tu u prijateljskoj  poseti, a možete misliti  te "odnose"  prema  podanicima i nepijateljima.

 

Zoran Stokić

23.10.2025.