Najkraći IQ test kruži internetom: Samo 17 odsto ispitanika odgovorilo je na sva tri pitanja ispravno

 

Autor:

City Magazine

29. okt. 2025. 11:35

LIFESTYLE

Podeli

Facebook

X

Mail

IQ test

navorolphotography/Shutterstock

Društvenim mrežama ovih dana kruži IQ test koji nazivaju najkraćim. Zove se Test kognitivne refleksije i deo je istraživačkog rada koji je 2005. godine objavio profesor MIT-a Šejn Frederik.

 

Kako prenosi Citymagazin, sastoji se od samo tri pitanja.

 

Psiholog Frederik postavio je ista pitanja 3.428 ljudi u periodu od 26 meseci. Od svih tih ljudi, samo 17 odsto odgovorilo je na sva tri pitanja ispravno, a 33 odsto odgovorilo je na sva tri pogrešno. Ovo su bila pitanja:

 

Palica i lopta koštaju ukupno 1.10 dolara. Palica košta jedan dolar više od lopte. Koliko košta lopta?

Ako je pet mašina potrebno pet minuta da naprave pet delova, koliko bi vremena trebalo 100 mašina da naprave 100 delova?

U jezeru se nalaze lokvanji. Svakoga dana njihova širina se udvostruči. Ako za 48 dana prekriju celo jezero, koliko je potrebno lokvanjima da prekriju pola jezera?

 

Odgovori

Ako ste pogrešno odgovorili na bilo koje od ovih pitanja – ne brinite se jer ih je Frederik dizajnirao tako da “daju impulsivne pogrešne odgovore” tako da vaš mozak “skoči” na pogrešan zaključak pre nego što shvatite svoju grešku.

 

Za prvu mozgalicu odgovor je da lopta košta pet centi, što znači da palica koja košta dolar dodatno čini 1.05 dolara, a zajedno bi bili 1.10 dolara.

 

Drugo pitanje je ono koje obično muči mnoge, ali pravi odgovor je pet minuta. Vreme se ne menja bez obzira na to što je 100 mašina u pitanju.

 

Konačno, na treće pitanje odgovor je 47 dana. Većina kaže da je 24 dana tačan odgovor, ali nije tako. Svaki dan lokvanj se udvostruči, tako da je svaki prethodni dan lokvanj bio upola manji. Dakle, ako lokvanju treba 48 dana da prekrije jezero, onda pretposlednjeg, 47. dana, lokvanj pokriva pola jezera.

 

 

***

Komentar

***

 

Očekivano, iz mnogo važnijih razloga, nego što ovaj prof misli. I Homo sapijens ima svoja anatomska i funkcionalna ograničenja. Moderna tehnologija komunikacije je dovela korisnike do - preopterećenja neuronskih mreža - što dovodi do raznih oštećenja, pa i u zaključivanju. 

Na primer, baveći se ponašanjem primata, evolucioni antropolog i psiholog Danbar (Danbarov broj) je pokazao naše kognitivne granice broja pojedinaca sa kojima - bilo koja osoba - može da održava stabilne odnose - broj ljudi sa kojima možemo imati smislen stabilan trajni kontakt - je ograničen veličinom našeg mozga (kao vrste) - taj broj je oko 150. Slično, medijski bogat pejzaž internet ere, mami korisnike, koji veoma vrzo steknu naviku boravka u stalnom moru informacija sa previše izbora. A često surfovanje internetom, koji se (usled obilja) pretvaraju u pokušaje - da se istovremeno - prate različiti sadržaji, oštećuju - dorzolateralni prefrontalni korteks (a on je sinonim naše funkcionalne strukture), tako korisnicima postrada logičko i strateško razmišljanje, smanjuje se radna memorija, smanjuje se korišćenje prostornih sposobnosti, oštećeno je i apstraktno rezonovanje. Uzgred da napomenemo - pojavljuje se problem sa pažnjom i smanjenje empatije.

Zoran Stokić

29.10.2025.