Novo istraživanje otkriva šta vaš tinejdžer zapravo gleda na društvenim mrežama

Autor:

CNN

09. okt. 2025. 10:05

LIFESTYLE

Facebook

X

Mail

dete, telefon, mobilni, J K Daylight/Shutterstock J K Daylight/Shutterstock

Ako je vaš tinejdžer na internetu, gotovo je sigurno da vidi sadržaj koji promoviše muškost i prenosi zabrinjavajuće poruke o devojkama, pokazuje istraživanje objavljeno u sredu.

Većina dečaka — 73 odsto — redovno vidi sadržaj o takozvanoj „digitalnoj muškosti“, koji obuhvata objave o borbama, građenju mišića i zarađivanju novca, navodi se u novom istraživanju organizacije Common Sense Media.

Dečaci, kako piše CNN, koji su više izloženi takvom sadržaju imaju niže samopouzdanje i osećaju se usamljenije, pokazalo je julsko istraživanje sprovedeno na više od hiljadu dečaka uzrasta od 11 do 17 godina koji žive u Sjedinjenim Državama. Ti dečaci češće kriju svoja osećanja i veruju da ne bi trebalo da pokazuju emocije, na primer suze ili strah.

Zanimljivo je da dečaci uglavnom ne traže ovakav sadržaj sami, kaže Majkl Rob, glavni autor studije i rukovodilac istraživanja u Common Sense Media, neprofitnoj organizaciji iz San Franciska koja pomaže roditeljima i nastavnicima da razviju kritičko mišljenje kod dece.

„Mali broj njih rekao je da je zaista tražio ovakav sadržaj“, rekao je Rob. „Šezdeset osam odsto izjavilo je da su im takve objave jednostavno počele iskakati u feedu, iako ih nisu tražili.“

To je verovatno zato što su algoritmi naučili da su adolescenti često prijemčivi za takve objave, dodao je.

Skoro svi dečaci — 91 odsto — vide poruke o izgledu tela, poput onih koje promovišu određeni način odevanja ili negu kože. Oni koji su najviše izloženi takvim porukama više od četiri puta češće smatraju da bi trebalo da promene svoj izgled zbog onoga što vide na društvenim mrežama.

Većina dečaka — 69 odsto — takođe redovno nailazi na sadržaj koji promoviše problematične rodne uloge, na primer objave koje sugerišu da devojke više vole određeni tip momaka ili da koriste izgled kako bi ostvarile ciljeve.

Ovi rezultati su posebno zabrinjavajući jer istraživanja pokazuju da kada se negativne poruke o ženama i devojkama normalizuju na mreži, to može dovesti do nasilja van interneta.

 

Rob napominje da je korišćenje društvenih mreža kod dečaka dosad „prilično slabo proučavano“. „Ovim istraživanjem dokumentujemo kako algoritmi kojima su deca izložena oblikuju njihov identitet tokom ključnog perioda adolescencije, kada se ličnost formira.“

Ipak, Rob priznaje da studija ne može dokazati da društvene mreže direktno uzrokuju ove efekte. Takođe smatra da rezultati mogu čak i potceniti koliko su dečaci usvojili muške stereotipe, jer oni koji ih podržavaju možda nisu želeli da priznaju da imaju emocionalne poteškoće ili osećaj ranjivosti.

Srećom, roditelji mogu pomoći svojim sinovima da na zdrav način obrade ono čemu su izloženi na društvenim mrežama i ublaže negativne posledice.

Razgovarajte o „digitalnoj muškosti“

Prvo, pretpostavite da će vaša deca biti izložena ovakvom sadržaju, kaže Melisa Grinberg, klinička psihološkinja iz Princeton Psychotherapy Center, koja nije učestvovala u istraživanju. „Čak i ako pratimo i ograničavamo ono što deca gledaju kod kuće, ona će biti izložena sadržaju za koji ne znamo u drugim okruženjima, preko prijatelja i vršnjaka“, rekla je.

Zato razgovarajte sa svojim tinejdžerima o tome. Počnite tako što ćete ih pitati šta gledaju na mreži.

„Jedna tajna je da deca zapravo vole da pričaju o svom korišćenju medija“, rekao je Rob.

Ako vam takvi razgovori deluju neprijatno, pokušajte da ih vodite u automobilu, savetuje Džastin Karino, psihoterapeutkinja iz Vestčestera u Njujorku koja radi s mladima i nije učestvovala u studiji.

„Sedenje jedno pored drugog deluje manje preteće nego direktan kontakt očima, a zatvoren prostor automobila pomaže tinejdžerima da se osećaju sigurno dok se otvaraju“, rekla je za CNN.

Naučite tinejdžere da preispituju ono što vide

Objasnite zašto treba da preispitujemo sadržaj koji vidimo na društvenim mrežama, kaže Grinberg.

„Kada nešto vidimo na mreži, naročito ako poruke stalno ponavljaju ili imaju mnogo lajkova, možemo nesvesno da poverujemo u njih“, rekla je.

„Možda i ne primećujemo da se to dešava.“

Ako dete počne da prihvata neke od problematičnih poruka koje vidi, nemojte odmah reći da greši.

„Možemo instinktivno reagovati i poželeti da ih odmah zaustavimo“, rekla je Grinberg.

„Ali to može imati suprotan efekat, jer dete može pomisliti da ga ‘ne razumete’ ili da ne može da razgovara s vama o svojim pitanjima.“

Umesto toga, priznajte da sadržaj na mreži može delovati ubedljivo, posebno kada ga dele ljudi koje volimo ili poštujemo. Dajte im primer kada se to desilo vama i zajedno preispitajte poruku, na primer: „Otkako sam bio dete, viđao sam u filmovima i serijama da se dečaci ismevaju kada plaču ili pokazuju emocije“, rekla je Grinberg. „Ali zašto je to tako? Da li emocije zaista znače slabost? Možemo li to sagledati iz druge perspektive?“

 

Roditelji mogu pomoći deci da te potrebe zadovolje na zdrav način van interneta

Istraživanje je pokazalo da su deca koja su imala barem jednu osobu na koju mogu da se oslone van interneta imala bolje mentalno zdravlje, rekao je Rob. On je predložio da se kod dečaka neguju pozitivni uzori — kao što su roditelji, članovi porodice, nastavnici, treneri ili vođe izviđača.

„Dečaci treba da čuju i vide da muškarci u njihovim životima mogu da izraze čitav spektar emocija i da postoji mnogo različitih načina da se bude muškarac — da ne treba da budu toliko ukočeni po pitanju toga kako dečaci i muškarci treba da se ponašaju ili izražavaju osećanja“, rekao je on.

Takođe je važno obezbediti da dečaci budu deo fizičkih zajednica, kroz učešće u aktivnostima poput pozorišta ili sporta, dodao je Rob. Treba biti kreativan. Na primer, ako dečak voli video-igre, „to ne mora biti usamljena aktivnost“, rekao je.

„Postoje lokalni gejming klubovi, esports timovi, časovi programiranja i timovi za robotiku — sve vrste aktivnosti koje mogu da povežu interesovanja sa direktnim kontaktom licem u lice.“

Ovo najnovije istraživanje pokazuje da većina dečaka vidi sadržaje o muškosti, negativne ideje o rodnim ulogama i o fizičkom izgledu — i da oni koji konzumiraju više takvog sadržaja imaju lošije mentalno zdravlje. Ipak, roditelji mogu iskoristiti ovu situaciju da razgovaraju s decom, nauče ih da preispituju ono što vide na mreži i obezbede im jake uzore i zdrave aktivnosti van interneta.

Društvene mreže možda guraju potencijalno štetan sadržaj tinejdžerima, ali mi možemo uzvratiti boljim iskustvima u stvarnom životu.

 

***

Komenta

***

Poper: "U čijim rukama treba da počiva vlast?" je pogrešno postavljeno pitanje. Pitanje treba da glasi: "kako da izgradimo takve političke ustanove da ni nesposobni i nemoralni vladar ne može da načini preveliku štetu?" Zauzdavanjem političke vlasti - samovolje i zloupotrebe vlasti - preko ustanova, pomoću kojih se vrši podela i kontrola vlasti". Ovi mehanizmi omogućavaju da se promena vlasti odvija nenasilnim putem. U "otvorenim demokratskim društvima" ne postoji nekontrolisana politička moć. 

Ali stanje na Zemlji je takvo za države zapravo poseduju relativni suverenitet - bez obzira da li su iz grupe 20% "otvorenih društava" ili iz onih  80% "zatvorenih despotskih" - jer u poslednja dva veka, multinacionalni kapital je učinio da postoje nad-državne mediske strukture, da postoji globalno tržište koje izmiče bilo kakvoj kontroli  - može se kazati da sada na Zemlji postoje mediske strukture koje su povezane sa globalnom (ekonomijom) tj. apsolutnim tržištem; pa samim tim kao svaki "apsolut" poseduju - neograničenu - i nekontrolisanu moć – ta moć ne samo da može bitno da urušava "otvorena društva" (upravo se događa i u SAD) - nego ta nekontrolisan moć može da uruši život na Zemlji proizvodeći klimatske bagove i slične apokalitične fenomene. Na primer, iz najboljih namere, kompanije proizvode što više proizvoda da bi zadovoljile potrebe kupaca, ali nenameravana posledica te enormne proizvodnje – može, na primer, dovesti do uništenja ekološke ravnoteže na Zemlji. A već 30 godina decu na Zemlji umesto u građane (osobe odgovorne za svoje postupke) pretvaraju u ljude-decu - "koji nisu u stanju da sračunaju nenameravane posledice svojih nameravanih akcija".

Zoran Stokić

9.10.2025.