Doktor objašnjava zašto se ljudi rađaju bespomoćni, a životinje već spremne za život

 

Autor:

ladbible.com

index.hr

|

26. okt. 2025. 13:31

LIFESTYLE

Beba,shutterstock_2614675041

Shutterstock/Pragash Parameswaran

Naučnici objašnjavaju kako jedinstveni razvoj ljudskog mozga i uspravno hodanje oblikuju našu ranjivost i dugoročnu negu.

 

Dr Majkl Gartner, plastični hirurg po profesiji, medicinski stručnjak, objasnio je zašto se ljudi naizgled rađaju bespomoćni, dok mnoge životinje mogu odmah da hodaju i komuniciraju, prenosi Net.hr.

 

To je misao koja je svakom od nas bar jednom pala na pamet, jer dokumentarci često prikazuju kako životinje rođene u divljini moraju da stoje na svoje noge od prvog dana i da se bave svakodnevnim zadacima.

 

Nema krevetića, nema priča za laku noć, nema podrške u stolici za hranjenje dok vas mama hrani - život je težak. Ali zašto je to tako i zašto ljudi prelaze iz bespomoćnih novorođenčadi u neka od najinteligentnijih bića na Zemlji za samo nekoliko godina?

 

Naučno objašnjenje: Zašto su bebe bespomoćne?

Naravno, postoji naučno objašnjenje za ovo i važan faktor koji je savršeno razumljiv.

 

Medicinski stručnjak dr Gartner reagovao je na video koji objašnjava zašto ljudskim bebama treba posebna nega. Originalni video je objavio na Jutjubu Zak D. Films, a doktor je odgovorio.

 

U videu na koji je doktor odgovorio tvrdi se da su ljudske bebe bespomoćne zbog svojih velikih mozgova, koji su „dizajnirani za jezik i rešavanje problema“.

 

Dr Gartner je objasnio da se druge životinje rađaju prvenstveno radi preživljavanja.

 

„Očigledno je da žirafa ne može da podigne svoju bebu i drži je. Zato se žirafe rađaju sa manjim mozgom, ali mogu odmah da trče“, rekao je.

 

U videu se dalje kaže da ako bismo razvili druge sposobnosti poput hodanja odmah nakon rođenja, naše glave bi bile prevelike da bi prošle kroz porođajni kanal, što bi rezultiralo smrću i krajem naše vrste kakvu poznajemo.

 

„Ovaj produženi period nege nakon rođenja omogućava razvoj složenih društvenih struktura i učenja koji su neophodni za opstanak i uspeh ljudi“, objasnio je doktor.

 

Ovo objašnjenje potkrepljuje članak objavljen u časopisu "Scientific American" koji govori o „dilemi porođaja“ – hipotezi koja objašnjava zašto je porođaj težak, a koju je takođe istraživao NIH, piše LADbible.

 

Kompromis „dileme porođaja“

Kaže se da ljudi imaju najveći mozak u odnosu na veličinu tela među primatima, ali uspravno hodanje (bipedalizam) je rezultiralo užim karlicama.

 

Bebina glava je jednostavno prevelika da bi se potpuno razvila u materici, a da se majčin porođajni kanal ne učini preširokim, što nije moguće, pa se bebe moraju roditi pre nego što se u tom pogledu potpuno razviju.

 

Zato se ljudi rađaju sa relativno nezrelim mozgom i telom, što znači da su zavisni od negovatelja za opstanak dok se razvijaju i na kraju postaju sposobniji od životinja koje mogu delovati razvijenije od samog početka.

 

Prednosti „bespomoćnosti“

Proces učenja je poboljšan jer stanje bespomoćnosti omogućava duži period razvoja mozga nakon rođenja, što znači da mladi ljudi mogu steći veštine kao što su jezik, društveni znaci, a zatim i rešavanje problema.

 

Rođenje sa manje razvijenim mozgom omogućava razvoj složenijeg mozga kasnije u životu, što je jedan od ključnih faktora ljudske inteligencije.

 

Na kraju krajeva, ovaj dugi period zavisnosti nam daje sposobnost da se prilagodimo, kako kulturno tako i društveno, što rezultira stvaranjem odnosa i sposobnošću da napustimo dom i živimo u novom okruženju.

 

***

Kiomentar

***

 

Svako živo biće da bi preživelo mora da izgradi svoju „biološku nišu“. Pauk tu nišu ostvaruje "biološkim-apriori" automatskim pletenjem mreža. Za pra čoveka problem krova nad glavom "biološka niša" više nije nastala kao  "biološkim-apriori", njegovo preživljavanje sada je zavisilo i od njegove kulturne evolucije - "nadbiološke" - koja mu kao prvo rešenje nudi da se skloni u pećinu. Postepeno služeći se "objektivnim istinama" – koje nastaju u kulturnim matricama - stvara učeći na greškama, nove niše (uviđa mane života u pećini i prednosti novih rešenja stanovanja) – poput: zemunice,..., a danas solitera...Kulturna evolucija koja je vođena deskriptivnom i argumentativnom funkcijom jezika omogućila je homo sapijensu da "ne-biološki" - racionalno - gradi nove niše preživljvanja. Pošto se u svom jeziku koriste znacima a ne simbolima jedna generacija majmuna počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! Jedna beba nije ljudsko biće dok ne počne da se služi (i) simbolima, dete roda Homo sapijens postaje ljudsko biće samo ako je uvedeno u red pojava koje predstavlja kulturna simbolička matrica. Za "kulturnu životinju" čoveka - reči - su i znak i simbol - a sve to vodi ka nadbiološkoj  evoluciji.

 

Zoran Stokić

27.10.2025.