Nikolaos Halikiopoulos Mantzaros

(1795 – 1872)

*

Prkosi vremenu i gravitaciji: Veličanstvena svetinja koja visi nad provalijom (FOTO)

Autor:

author

Punkufer.hr

|

22. okt. 2025. 10:49

|

LIFESTYLE

Manastir Sumela u Turskoj čudesno je mesto u turskim Alpima, gde se u tišini susreću istorija, religija i moćna priroda.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/prkosi-vremenu-i-gravitaciji-velicanstvena-svetinja-koja-visi-nad-provalijom-foto/

 

 

 

***

Komentar

***

 

https://www.youtube.com/watch?v=ZzhDV_Cc2D0&list=RDZzhDV_Cc2D0&start_radio=1

Nikolaos Halikiopoulos Mantzaros (1795-1872) - Don Crepuscolo (1815)

 

 

Kititi se tuđim perjem.

Svaka nacija u Evropi  je simbioza - gustog lokalnog tradicionalnog pra jezgra - i širokog zajedničkog antičkog grčko/rimskog kulturnog nasleđa. Narodi koji su živeli u Vizantisko/Osmanskoj "prokletoj avliji" bili su ispali iz istorije, počev od 18 veka počeli su da se vraćaju na kolosek istorije. Na primer, nacionalnu himnu Grčke je komponovao otac grčke muzike, osnivač Jonske škole Nikolaos Halikiopoulos Mantzaros (1795 – 1872) - bio je kreativni most između italijanske muzike i novog grčkog duha. Transformisao je grčki identitet u muziku u vreme kada je muzičko obrazovanje u Grčkoj bilo u povoju. Njegovo delo ima trajnu istorijsku - obrazovnu i kulturnu vrednost - i  predstavlja simbol kulturne renesanse grčke nacije 19. veka. Mantzaros je napravio nekoliko muzičkih aranžmana pesme "Himna slobde" Dionisija Solomosove prvo 1828., za glas i klavir a zatim hor i orkestar. 1865., nakon ujedinjenja Jonskih ostrva sa Grčkom, kralj Džordž I je zvanično usvojio prve dve strofe himne kao grčku nacionalnu himnu (sada Grčke i Republike Kipar). Da je temeljno savladao muzički zanat, najbolje svedoči, Mantzaros-asov "Don Krespuskolo" (1815., pozorište San Đakomo na Krfu) jednočinka - komična opera - istražuje dubine neuzvraćene ljubavi. Opera je nastala na tragu Paizjela; sada se to kaže Mocarta i Rosinija – premda su i oni izašli iz šinjela Paizjela: "Seviljskog berberina" iz 1782., "Il re Teodoro u Veneciji" 1784., Beč, Burg, "Sokratov imaginario" 1775.,...,"Nina"1789. Tako je dobro urađena da pomislite da je to neka izgubljena opera Paizjela, Mocarta ili Rosinija.  

 

Zoran Stokić

22.10.2025.