Preminuo Dragoljub Mićunović: Profesor, filozof i doajen srpske politike

 

BBC News na srpskom

danas 26.05.2026. 11:30

 

I golootočanin, i šezdesetosmaš. I skojevac, i demokrata. I profesor, i poslanik.

 

Sve to, i mnogo toga još, bio je Dragoljub Mićunović filozof, političar i nekadašnji predsednik jedne od najdugovečnijih stranaka u Srbiji – Demokratske stranke – preminuo je 26. maja 2026.

 

Imao je 95 godina.

 

Istaknuti filozof, mentor mnogim kasnijim istaknutim političarima, živeo je u svim Jugoslavijama – predratnoj kraljevini Jugoslaviji, posleratnoj Socijalističkoj Federativnoj Jugoslaviji, SR Jugoslaviji, nastaloj posle raspada dotadašnje države, i Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, okončanoj 2006.

 

„Ja sam svašta prošao, ali ostala je jedna stvar koja me čini nespokojnim, to što država i društvo nemaju dovoljno snage da se ozbiljno odnose prema svojoj prošlosti, a u to spada i kontinuitet nasilja koji se sprovodi kroz određen vojno policijske institucije“, govorio je Mićunović.

 

Kao docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu učestvovao je u studentskim protestima 1968, što ga je dovelo u sukob sa jugoslovenskim predsednikom Josipom Brozom Titom, a potom i udaljavanja sa profesorskog mesta.

 

„Mićun je bio veliki čovek, veliko srce i moj veliki drug, vrlo sam žalosna“, kaže Vesna Pešić, sociološkinja i jedna od opozicionih liderki iz 1990-ih, za BBC na srpskom, oslovljavajući Mićunovića po nadimku.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/preminuo-dragoljub-micunovic-profesor-filozof-i-doajen-srpske-politike/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mićun je kao i svi ostali iz njegove generacije filozofa, sociologa – zaboravio da nas nauči šta je despotija, shodno tome kako se iz nje može izaći.  Imao je najbolje namere, ali to nije dovoljni. Despotska država=birokratska država (u Rusiji ili Srbiji) ali i moderne države ako su potpuno birokratizovane (kao Nemačko u doba Hitlera, ali kao što je SAD pod Trampom) u kojem naređenja primljena odozgo - oslobađaju pojedinca bilo kakve odgovornosti - jer pojedinac može lako da ubedi sebe bez mnogo spoljne pomoći da - jednostavno radi svoj posao - sledi naređenja i ispunjava zadatak koji je pred njim. U - birokratiji - se izvršavanje naređenja smatra potpuno prirodnim, čak i vrlinskim. Tu je svaka osoba zupčanik u mašini, snoseći odgovornost za "mali deo" (mali fragment koji obavlja) po naređenju, što samo po sebi deluje potpuno bezopasno i nesmrtonosno. Ukratko birokratija se zasniva na kontradikciji između racionalnosti i etičkih principa. Prirodni instinkti čoveka zamenjeni su veštačkim obrascima ljudskog ponašanja. U despotskoj birokratskoj državi (kao i u modernoj biroktaskoj) nije moguće uskladiti racionalnost i moral. Tu je namesto "moralne odgovornosti" na sceni "tehnička odgovornost" - a to je omogućeno preciznom podelom rada - pri čemu na primer, "tehnička" odgovornost: policije, suda, vojske, medija,..., kao i stručnjaka ili radnika u fabrici oružja je ograničena samo na tehničke aspekte određenog zadatka, a ne na oružje u celini. A kada se sredstva - izoluju od morala  - i kada budu podređene isključivo ciljevima - lako se stiže do pakla.

 

Zoran Stokić

26.05.2026.