"Tri strele protiv svastike"

Sergej S. Čahotin (1883 –1973) jedan od tvoraca moderne propagande

 

 

 

"Čovečanstvo i sloboda su jedno".

 

"Trka za slobodom – to je smisao ljudske kulture".

 

"Savremeni urbani život je obeležen ritmom konstantne brzine, tako da ljudi imaju malo vremena ili želje da proučavaju dugačak niz štampanih znakova, racionalnu izjavu, oni preferiraju - telegrafski stil, stenografiju, različite sisteme znakova - Prednost simbola, koji je mogao da se sastoji od znaka (svastika, krst, srp i čekić...), reči, ili čak muzičke izjave ili boje, imala je prednost prenošenja snažne i emotivne poruke na kondenzovan i trenutan način, bez ikakvog pribegavanja konceptualnom ili racionalnom argumentu".

 

Sergej S. Čahotin (1883 –1973) mikrobiolog i sociolog jedan od tvoraca moderne propagande, koja je korišćena u Vajmarskoj Nemačkoj kako bi se suprotstavila rastućem uticaju Adolfa Hitlera. Socijaldemokratska partija Nemačke, kojoj je Čahotin u to vreme pripadao, odbila je da sprovede metode kontrapropagande koje je on preporučio, delimično doprinoseći usponu Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije na vlast. Uprkos tome, Čahotin je uspeo da objavi svoju propagandu u određenim sektorima Nemačke, protiv želje svoje stranke. U tim sektorima, Socijaldemokratska partija je, na izborima, stekla više sledbenika od Nacionalsocijalističke partije. Čahotinov život, kao pionira bihejvioralnih nauka, kao i visokog teoretičara i praktičara propagande tokom Ruske revolucije i u antifašističkim pokretima u Nemačkoj, Danskoj i Francuskoj, baca snažno svetlo na rano doba moderne propagande. Na primer, kroz svoju kampanju 1932., u Hesenu, Čahotin je pokazao da je samo 10% nemačkog biračkog tela vođeno racionalnim argumentima, dok je 90% bilo daleko više izloženo psihološkoj manipulaciji njihovim osećanjima i osnovnim instinktima kroz ponavljanje simbola i formiranje uslovljenih refleksa. Apstraktne, teorijske kritike, ostavljaju čitaoca na pola puta, nezadovoljnog i izgubljenog u mislima. Kritika uvek mora biti praćena predlozima za praktična rešenja; mora biti konstruktivna. I konačno, svaki ljudski čin mora imati društveni element, podsticaj na akciju, upućen – ako hoćete, malo psihogogije – koji inspiriše i stvara optimistički zamah, izvor napretka.

 

*

"Biblija" je zbirka "malih knjiga". Kada je u pitanju - "Biblija" "osvajanja slobode" -  jedna od tih "malih knjiga" je i "Silovanje masa: Psihologija totalitarne političke propagande" gde Čahotin razlikuje dva oblika propagande: ubedljivu i provokativnu. Prva deluje kroz razum, dok druga teži emocionalnoj osetljivosti, delujući na osnovne emocionalne sfere: agresiju, materijalno zadovoljstvo, seksualnu želju i porodičnu ljubav. Upotreba ovih mehanizama može podstaći kolektivno nasilje, mobilizaciju masa ili njegovu suprotnost – pokornost, apatiju itd. 

Učenik Ivana Pavlova i poznati biolog, Čahotin se znači takođe bavio intenzivnom političkom aktivnošću i autor je teorije o efektima propagande na javno mnjenje, zasnovane na njegovim iskustvima u evropskim totalitarnim režimima.

Zoran Stokić

25.06.2026.