"Radujemo se što će nam 'pomoći' i 'sačuvati nas'": Ansambl Ateljea 212 ironično o imenovanju Ljubiše Ristića

Autor:

author

N1 Beograd

|

25. jul. 2026. 15:08

|

KULTURA

|

34

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Podeli

 

Facebook

X

Mail

dragan nikolić atelje 212 n1

N1

"Radujemo se što će nam 'pomoći' i 'sačuvati' nas", rekacija je članova ansambla Ateljea 212 povodom imenovanja Ljubiše Ristića za direktora tog beogradskog pozorišta.

 

"Ansambl Ateljea 212 pozdravlja doslednost Sekretarijata za kulturu i Skupštine grada u vođenju kulturne politike Beograda. Radujemo se što će nam Ljubiša Ristić 'pomoći' i 'sačuvati nas'. Uvek je sjajno kad novi i sveži ljudi dobiju svoju šansu. Sa interesovanjem pratimo akciju spasavanja VD upravnika. Buba je u uhu", objavila je glumica Tamara Dragićević u objavi na Instagramu.

 

Pored Tamare Dragičević, ovu objavu su podelili i glumci Ivan Mihailović, Marko Grabež, Jovana Gavrilović, Ana Mandić i Hana Selimović, takođe članovi ansambla Ateljea 212.

 

Reditelj Ljubiša Ristić imenuje se za vršioca dužnosti direktora pozorišta Ateljea 212, navodi se u dokumentu sa sednice Skupštine grada Beograda u koji je N1 imao uvid.

 

Ristić je izjavio FoNetu da je od njega traženo da pomogne i da je njegov zadatak da doprinese očuvanju tog pozorišta.

 

"Od mene su tražili da pomognem, ima problema u Ateljeu. To je moja obaveza, ništa tu nema komplikovano. Treba sačuvati Atelje 212, ništa drugo", rekao je Ristić.

 

Na pitanje kakve probleme ima "Atelje 212", odgovorio je da ih ima "svakojakih".

 

"Pa vidite šta se sve događa. Sve je u opasnosti: pozorišta, fakulteti, ko zna, sutra će početi da se ukidaju institucije koje ne rade. Treba to sve zaustaviti i normalno raditi", kazao je Ristić.

 

 

***

Komentar

***

 

Nije Srbija u ovako tragičnoj poziciji zato što nema dovoljno sadržaja iz elitne (sekundarne) kulture (a tu je i Atelje 212) – nego zato što je ovde postradala primarna kultura - koja je bitna za socijalizaciju ljudi. Kako mislimo, šta možemo razumeti, kako tumačimo stvarnost, kako postupamo da bismo preživeli, sve to potpuno zavisi od primarne kultrue (pogleda na svet, normi, etike, empatije...) inače ti se primarni elementi kulture instrumentalizuju u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, našu  orijentaciju u društvu. 81 godinu umesto socijalizacije u građanskom ključu - gde je težište na - vrlinama - poštenju, poverenju, altruizmu, empatiji, saradnji, toleranciji, izgradnji, učenju na greškama, simbiozi -  sprovodi se socijalizacija u despotskom ključu (po modelu iz vizantisko/osmanskih vremena) - gradi se karakter: podanički /slugeranjski/ malograđanski/ ratnički/ inadziski;  gde je "istina" ono što vam kaže vođa, gde je težište na manama, mržnji, nepoverenju, razgradnji, parazitiranju. 

Birokratska=despotska država  slučjno je stvorena u prvoj civilizaciji u Sumeru i održava se u brojnim državama na Zemlji do danas. Svrha tog mehanizma je da - očuva centralnu vlast - a ne da očuva društvo. 

Održava je - despotska mašina (koja upravlja primarnim elementima kulture) - čiji je koristan rad jedva 5%. Pogonsko gorivo te "mašine" je narod; gde je narod mnogobrojan – sistem funkcioniše; gde je narod malobrojan, kao u Srbiji, sistem otkazuje (narod nije u stanju da proizvede dovoljno energije za održanje despotije). Primarni elementi kulture učestvuju u stvaranju naših karaktera, a taj karakter kasnije određuje našu "sudbinu".

 

Zoran Stokić

25.07.2026.