Karneval u Veneciji

*

Dragojević: Samo tri odsto ljudi u Srbiji se interesuje za kulturu

Autor:

author

Beta

|

20. avg. 2026. 09:39

|

VESTI

|

16

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Reditelj Srđan Dragojević izjavio je da samo tri odsto ljudi u Srbiji zanima kultura i da se zato manifestacije sa dugom tradicijom, poput Međunarodnog filmskog festivala (FEST) i Beogradskog Internacionalnog teatarskog festivala (BITEF) gase.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/dragojevic-samo-tri-odsto-ljudi-u-srbiji-se-interesuje-za-kulturu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nismo uspeli da umaknemo vekovima atavizma – bez građana nema ni građanske kulture. A kako je to bilo u Veneciji, evo iz prizme karnevala. Venecijanski karneval njegove uzastopne metamorfoza su primer sposobnost da se neprestano prilagođavate novim potrebama, započeo je u srednjem veku kao – verski i politički ritual - obeleževanje godišnjih doba koji je istoveremono bio odbrambena strategiju za svoj grad, sa ciljem da osigura - koheziju stanovništva (plemića, građana i običnih ljudi) - prošao je faze od renesansnog i baroknog karnevala do karnevala društvene sloge, mesto građanske liturgije, građanske kohezije i mletačke "nacije". Od 15-18 veka ovaj je nadmašio sve konkuretne u Evropi  po rauznovrsnosti - sve grana umetnosti, raskošni spektakli, parade, krunisanja duždeva, viteštvo, sport, diplomatija, seksualnost – pod maskama i kostimima. Karneval paradoksa maski – "radite šta želite, pod uslovom da ne prelazite granice (verske i političke) pristojnosti", gde je na rubu javnog prostora, postojao privatni prostor gde je sloboda bila potpuna. Maske su pružale priliku i za iskazivanje kreativnosti u oblastima muzike (Gasparini, Vivaldi,..., Galupi, Paizijelo); pozorišta (Goldoni); slikarstva (Longi, Gvardi,...,Tiepolo). Prosvetiteljstvo se smatra vrhuncem karnevala, sve dok 1797., Mletačka republika nije prestala da postoji. Karnevalski "mletački mit" koji je dao veliki doprinos identitetu grada zabranile su francuske i austriske vlasti 1797-1848. Ali ni tada nije potpuno isčezao preobukao se u sromniju formu samo -  balet, lutkarske predstave, drame i operu - opere Rosinija, Belinija, Donicetija i Verdija, koje su sve premijerno izvedene u pozorištu La Feniče pretvorili su Veneciju sada samo u muzičku prestonicu.

 

Srbija danas - relikt iz prošlosti kada su ljudi bili klan, pleme – nismo dostigli nivo društva (za to je potreban kohezija). Bili smo na putu da stvorimo društvo – ali smo za ovih sumanutih (izmišljenih) ratnih 37 godina sve to rasprčakali i uništili. Srbija to vam je ova slika "putnici koji čekaju voz na železničkoj stanici" - haotičan nepovezan skup ljudi.

 

Zoran Stokić

20.08.2026.