Nacionalsocijalizam i komunizam

 

Zaboravljena prošlost. U partijskoj deklaraciji: "Svi mi ovde dole /potpisani/ verujemo u Adolfa Hitlera, našeg Firera i /priznajemo/ da je nacionalsocijalizam jedina vera koja može da odvede naš narod do spasenja". Čovek, ako je član partije, nije ništa više od oruđa u rukama Firera, zupčanik u aparatu a neprijatelji Firera su otpadni proizvod mašine. Neprijatelji su jeretici i moraju biti preobraćeni propagandom, istrebljeni inkvizicijom ili Gestapoom.  A 1930 - 1932., komunisti i nacisti su sarađivali na rušenju demokratije i građanskog društva u Nemačkoj; mladi ljudi u prehitlerovskoj Nemačkoj često su - bacali novčić - da bi se pridružili komunističkoj ili nacističkoj partiji. To se u Srbiji ponovilo 1990., jul(SPS) ili SRS. Članovi partije u Nemačkoj su stasavali na mističkoj i okultnoj praksi na ezoteričnom nacionalsocijalizmu sa elementima "magijskog socijalizma", na antinaučnom na antiempirijskom; na radiklanoj transformaciji građanskog morala u "arijevsku magisku kulturu"; tu je teren pripremljen za uspešni plasman teorija zavere i buduće zločine/katastrofu – "zavera jevreja protiv arijevaca" koju je Hitler rešio da predupredi (spreči) svojom protiv-zaverom/. Tako i ova naša crveno-crna koalicija na vlasti vođena iracionalnim idejama - "trećeg oka" - Kominterne i vladike Nikolaja je rešila da  - spreči zaveru svih republika i pokrajina iz YU i Zapada, svojom vlastitom protiv-zaverom rušenja Ustava YU iz 1974. Sper je na suđenju u Nirnbergu svedočio je da je Hitler - iako je mogao da zaustavi rat pre tačke totalne katastrofa - zaista želeo opšte samoubistvo i materijalno i političko uništenje nemačke nacije. Jedini vrednost (za koju je on znao) za njega je bila i ostala - uspeh. Pošto je Nemačka izgubila rat, bila je kukavica i izdajnička i zaslužila je da umre. "Ako nemački narod nije sposoban za pobedu, nedostojan je da živi"! Hitler je stoga odlučio da ih povuče sa sobom u grob i da njihovo uništenje učini apoteozom.

*

Gebels je objavio pamflet pod nazivom "Naci-Sozi" koji je ukratko izneo po čemu se nacionalsocijalizam razlikovao od marksizma.

Hitler je 1930. rekao: „Naš usvojeni termin 'socijalista' nema nikakve veze sa marksističkim socijalizmom. Marksizam je anti-vlasništvo; pravi socijalizam nije”.

Nacisti su tvrdili da je komunizam opasan po dobrobit nacija zbog svoje namere da raspusti privatnu svojinu, podrške klasnom sukobu, agresije na srednju klasu, neprijateljstva prema malom biznisu i ateizam. Nacizam je odbacio socijalizam zasnovan na klasnom sukobu i ekonomski egalitarizam, favorizujući umesto toga stratifikovanu ekonomiju sa društvenim klasama zasnovanim na zaslugama i talentima, zadržavajući privatnu svojinu i stvaranje nacionalne solidarnosti koja prevazilazi klasne razlike. 

U "Mein Kampf-u", Hitler je izjavio da želi da "zarati protiv marksističkog principa da su svi ljudi jednaki"“ Verovao je da je "pojam jednakosti greh protiv prirode". Nacizam je podržavao "prirodnu nejednakost", na primer, "muškaraca", uključujući nejednakost između rasa i unutar svake rase. Nacionalsocijalistička država je imala za cilj da unapredi te pojedince sa posebnim talentima ili inteligencijom, kako bi mogli da vladaju masama. Nacistička ideologija se oslanjala na elitizam i Fuhrerprinzip (princip liderstva), tvrdeći da elitne manjine treba da preuzmu vodeću ulogu u odnosu na većinu, i da sama elitna manjina treba da bude organizovana prema "hijerarhiji talenata", sa jednim vođom - Firerom - na vrhu. Fuhrerprinzip je smatrao da svaki član hijerarhije duguje apsolutnu poslušnost onima iznad sebe i da treba da ima apsolutnu vlast nad onima ispod sebe.

Zoran Stokić

19.08.2026.