Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju pao na prvom ispitu iz hemije

 

 

Profesor sa Masačusetskog instituta tehnologije (MIT) Mondži Bavendi i kodobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju za pomoć u razvoju "kvantnih tačaka" kao student pao je na svom prvom ispitu iz hemije i rekao da ga je to iskustvo umalo "uništilo".

 

IZVOR: TANJUG PETAK, 6.10.2023. | 12:08 -> 12:42 Foto: Profimedia

 

Ovaj 62-godišnjak tunisko-francuskog porekla briljirao je u nauci tokom cele srednje škole, bez mnogo muke. Ali kada je stigao na Univerzitet Harvard kao student kasnih 1970-ih, dočekalo ga je, prema sopstvenom priznanju, grubo buđenje, prenosi "Science Alert".

"Navikao sam da ne moram da učim za ispite", rekao je on novinarima dodajući da je bio zaplašen kako ogromnom veličinom sale tako i strogošću profesora. "Gledao sam prvo pitanje i nisam mogao da ga shvatim, a isto tako ni drugo. Na kraju sam dobio 20 od 100, najnižu ocenu u celom razredu.

Bolest postaje velika pretnja za ceo svet: U jednoj zemlji vlada najgora epidemija ikad zabeležena

Pomislio sam: 'O moj bože, ovo je moj kraj, šta ja radim ovde?'", rekao je Bavendi novinarima. Iako je voleo hemiju, kako kaže, shvatio je da nije naučio veštinu pripreme za ispite, nešto što je počeo da ispravlja. Njegova poruka mladima je jednostavna: "Istrajte" i ne dozvolite da vas neuspesi unište“.

"Lako je moglo da me uništi, moje prvo iskustvo sa F, najnižom ocenom u mom razredu do sada", dodao je on. Kvantne tačke su nanočestice koje su tako male da njihova svojstva, uključujući boju, kontroliše kvantna mehanika. Iako ih nije otkrio, Bavendi je napravio revoluciju u tehnikama kako bi ih proizveo sa preciznošću i u velikim razmerama, otvarajući put njihovoj današnjoj primeni.

 

***

Komentar

***

 

Talentovanom Njutnu – iako nije bio aristokratskog porekla, niti je tokom studija briljirao, niti je imao objavljenih radova – prof u Triniti koledzu daju šansu 1667., da ostane kao asistent. Slično 1669., postavljen je za profesora Lukasovske katedre matematike iako nije bio svešteno lice, već je oživljavao zabranjene Arijeve religijske teze i izvodio alhemijske eksperimente. Prof Barov ne samo što je, zbog intelektualnog poštenja, predao katedru anonimnom talentovanom asistentu, već se, kao prijatelj kralja Čarsa II, zalagao da institucija Krune donese novi zakon da "profesori matematike na Triniti koledžu ne moraju biti sveštena lica". I Kruna je donela traženi zakon. "Gledanje kroz prste" Isaku se isplatilo već 1672., Njutn je napravio „najčudnije ako ne i najznačajnije otkriće koje je do sada učinjeno u operacijama prirode“ – o kompozitnoj prirodi svetlosti – "u tim zracima nema ničeg drugog osim određene moći i dispozicije da izazove osećaj ove ili one boje"! Ruže nisu crvene, trava nije zelena, nebo nije plavo - "boje su u našim glavama" - "boje nisu u svetu" - supstanca i brzina čini svetlost potpuno nevidljivom i za oči i za instrumente: „Svaka vizija je vid u boji, jer samo posmatranjem razlika u boji možemo razlikovati oblike predmeta“. Naljutio je Getea koji je ovaj paradoks nazvao "osmim svetskim čudom" - poput Getea, ljudima je još uvek teško da prihvate da je - "providna" svetlost - na neki način proizvod niza boja, od kojih je svaka "tamnija" od same svetlosti.

Fokusirajući se na složene fenomene naknadnih slika, obojenih senki i reflektujućih površina, Gete je tvrdio da postojanje "fizioloških boja", boja koje se zaista percipiraju, dokazuje da je Njutn "okovao" oči sveta svojim ogromnim naučnim autoritetom, čime je odbacio boju iz ljudske stvarnosti. Zato Geteov Đavo jednom studentu u "Faustu" kaže "prijatelju moj – sve su teorije sive – a drvo života je zeleno"! Mi bi dodali, varirajući čuveni  Popeov  stih, "I Bog reče neka bude svetlost i bi Njutn" – "boje su u našim glavama" – ali Đavo povrati status qvo i bi Gete, povrati stvar na staro (na Aristotela) – "boje su u svetu"!

 

*

 

U poznatom Njutnovom eksperimentum crucis iz 1666., koji je opisao u "Optici" (1704.) on je koristio staklene prizme da pokaže da sunčeva svetlost ili bela svetlost - sadrži mešavinu zraka različitih boja, a ne jednoličnu, čistu supstancu, kako se ranije mislilo. Ovo zapanjujuće otkriće, izazvalo je čuđenje i kontroverze sve do 19 veka.

 

*

 

Maksvel  je pokušao da pomiri tri linije istraživanja o boji - „Optičari, fiziolozi i umetnici su uzeli svaki svoju granu ovog istraživanja i došli do rezultata, koji su, iako su svi istiniti, nezavisni jedan od drugog, tako da na prvi pogled izgledaju suprotstavljeni  jedno drugom.”  1860.,  Maksvel je utvrdio da dinamička interakcija magnetnog i električnog polja pokreće njihovo kretanje kroz prostor, izračunao je brzinu tog kretanja i došao do zapanjujućeg zaključka da je ista kao ona procenjena za brzinu svetlosti. U oblasti fizike, on je time pokazao da je sama svetlost elektromagnetni fenomen. Zajedno sa Njutnovom mehanikom, otkriće je omogućilo Ajnštajnu  da stvori aksiom o konstantnoj  brzini  svetlosti, koja je 1905., postala baza njegove specijalne teorije relativnosti.

Dok su spekulacije Janga i Helmholca locirali boju unutar mrežnjače, Maksvelova elektromagnetna teorija je povezala funkcionisanje oka sa najosnovnijim silama koje postoje. U studiji retinalne fiziologije, Maksvel je matematički dokazao da svetlost stupa u interakciju sa strukturama u retini da bi se stvorio osećaj vida. Što se tiče vida boja, on je pokazao da elektromagnetne vibracije, koje utiču na ljudsku mrežnjaču, povećavaju frekvenciju od crvenog do plavog kraja vidljivog spektra. Maksvelov rad je otvorio vrata, onome što sada znamo, da je Zemlja zasićena elektromagnetnim zračenjem od sunca, u rasponu od radio talasa čije su vršne frekvencije udaljene desetak kilometara do kosmičkih zraka razdvojenih delićima nanometra, koji osciliraju mnogo miliona puta u sekundi. Deo zračenja prolazi kroz naša tela (rendgenski zraci), neki opeku našu kožu (ultraljubičasto), neki se doživljavaju kao toplota (infracrveni), a neki se mogu koristiti za komunikaciju (radarski i kratkotalasni prenos). Ti zraci koji se nalaze između ultraljubičastih (ispod 400 nm) i infracrveni (iznad 700 nm) čine ono što je poznato kao "oktava vidljive svetlosti". Ljudska vizuelna percepcija je tako evoluirala da bi iskoristila mali deo elektromagnetnog spektra: kako se talasna dužina širi od 400 milijarditi deo metra, oko opaža progresivno promenu boje od plave (400–490 nm) do zelene (490–570 nm) do žuto (570–580 nm) u narandžastu (580–610 nm) do crvene (610–700 nm). Svetlost koja stiže do oka je samo prva faza u izuzetno složenom procesu. Konusi u mrežnjači uzimaju vidljivu svetlost, a fotone (čestice koje predstavljaju kvante svetlosti) apsorbuje molekul koji transformiše to zračenje u električni nervni signal putujući duž čak šest različitih staza, poruka kodirana u boji talasnih frekvencija se prenosi na strukture duboko u centru mozga. Zračenje kratkih talasa (sa maksimalnom osetljivošću na plavo), srednjetalasno zračenje (vrhunska osetljivost na zeleno) i dugotalasno zračenje (vršna osetljivost na crveno) se ponovo konfigurišu u sistem od četiri boje - plava, zelena, žuta i crvena - u kojima su suprotstavljeni parovi plavo-žuto i crveno-zeleno - to jest - oni su primarni, pri čemu svaki od njih isključuje druga dva. Sekundarne boje funkcionišu kao mostovi između primarnih: zelena između plave i žute, narandžasta između žute i crvene, ljubičasta između crvene i plave.

Zoran Stokić

6.10.2023.

 

Šta Putin zahteva od ljudi iz svog najužeg kruga?

SVET Autor: index.hr 06. okt 202309:51 Sputnik/Grigory Sysoyev/Pool via REUTERS

 

Poznato je da ruski predsednik Vladimir Putin blizu sebe drži lojalni kadar zvaničnika i saradnika, a većina iz njegovog unutrašnjeg kruga na dužnostima je već dugo tokom njegove 23 godine na vlasti.

Putin nije zanemario svoja očekivanja apsolutne lojalnosti od onih koji su mu najbliži. Jednom kada su ga upitali da li je u stanju da oprosti ljudima kada pogreše, Putin je odgovorio: „Da. Ali ne sve.“ Kada ga je novinar Andrej Kondrašov pritisnuo da elaborira šta ne može da oprosti, Putinov odgovor je bio odlučan: „Izdaju.“

Za one koji su radili s Putinom kroz više od dve decenije nije iznenađenje da ruski predsednik ceni i zahtijeva lojalnost u svom unutrašnjem krugu, od kojih je mnoge zadržao u svojoj okolini otkako je napredovao u sovjetskoj bezbednosnoj službi KGB-u, pre uspona na mesto predsednika krajem 1999. godine, prenosi Index.hr. „Ni u našoj zemlji, ni u inostranstvu nisam video lidere koji oko sebe drže nelojalne ljude. Ali za Vladimira Putina samo lojalnost nije dovoljna. Potrebna su tri kvaliteta: 1. profesionalnost; 2. efikasnost; 3. odanost“, rekao je Dmitrij Peskov, Putinov sekretar za medije, za CNBC.

Peskov je visoki zvaničnik Kremlja i smatraju ga pripadnikom Putinovog najužeg kruga. Već 23 godine radi kao sekretar za medije. Isto tako, većina ljudi unutar Putinovog najužeg kruga – najbližih ministara i ljudi od poverenja, koji se često naziva „siloviki“, što se posebno odnosi na više zvaničnike koji imaju iskustvo u vojsci ili sigurnosnim službama – već godinama služi ruskom vođi, sprovodeći ućutkivanje opozicionih ličnosti i pokreta koji bi mu se suprotstavili.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na dužnosti je od 2004. godine, dok je ministar obrane Sergej Šojgu na toj poziciji od 2012. godine, a prethodno je i sam smatran potencijalnim kandidatom za lidersku poziciju. Putinov najuži krug također uključuje premijera Mihaila Mišustina i gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanina, kao i čelnike ruskih državnih bezbednosnih službi, FSB-a i SVR-a. Tu su i ideološki uticajniji propagandisti poput Vladimira Solovjeva i Nikolaja Patruševa, sekretara ruskog Saveta bezbednosti.

Zamenik predsednika Saveta je nacionalista Dmitrij Medvedev, koji je takođe bivši ruski premijer i predsednik do 2012. godine. Na pomenutim pozicijama rotirao se sa Putinom. Medvedev je uvek bio podređen Putinu u obe uloge, ali ostaje blizak predsedniku i glasno podržava ruski rat protiv Ukrajine i ideološko neprijateljstvo sa Zapadom.

Lojalnost uvek važnija od kompetentnosti

Ruski analitičari nisu uvereni da se kvaliteti poput kompetentnosti i lojalnosti jednako cene u Kremlju, a ruski istoričar i pisac Sergej Medvedev primećuje da je u Rusiji „lojalnost uvek bila važnija od kompetentnosti“.

„Rusija nije kao meritokratija orijentisana na efikasnost i kompetencije. To je vrlo arhaičan i srednjovekovni, na neki način vizantijski sistem ličmne lojalnosti, a Putin će zadržati bilo koga, čak i najneefikasnije lidere poput bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, sve dok pokazuju svoju lojalnost“, kaže Medvedev, autor knjiga „Rat pripremljen u Rusiji“ i „Povratak ruskog Levijatana“.

Ruski opozicioni političar Vladimir Milov nekada je radio za Putina u ruskom ministarstvu energetike. Razočaran putem kojim je Rusija krenula za vreme Putinovog mandata, međutim, Milov se sada čvrsto ubraja u ruski većinom prognani ili zatvoreni opozicioni pokret i živi u inostranstvu.

Poznavajući dobro Putina, Milov je rekao da ruski predsednik 100 odsto ceni lojalnost iznad kompetentnosti, i dodao da su profesionalizam i efikasnost takođe naličje sposobnosti da izazove određene događaje.

Putin je paranoičan?

„Ne sviđa vam se šta se događa? Želite nešto da učinite boljim i primenjujete svoje talente i svoju odlučnost da pokušate da popravite i promenite stvari? To nije način na koji Putin želi da se to dogodi. On je jedini koji ima pravo da menja ili održava stvari kako treba“, rekao je Milov.

Dodaje da je Putinov zahtev za apsolutnom lojalnošću proizašao iz duboke nesigurnosti i straha od konkurencije. „To je jedan od najvećih problema. Moje lično iskustvo je da je on izuzetno neupadljiva osoba. Sviđaju mu se sasvim prosečne osobe, tako da je izuzetno nesiguran kada postoji otvorena konkurencija ili otvoreni talenat koji je sposoban da postigne bolje od njega“, rekao je Milov za CNBC.

Milov veruje da je Putin paranoičan u pogledu zavere da se svrgne s vlasti, ističući da je neizgovoreno pravilo među onima oko njega da ne budu previše upadljivo talentovani ili da ne narušavaju status quo. Privrženost lojalnosti može dovesti do problema, primećuju analitičari, što se nedavno videlo u zloslutnoj invaziji na Ukrajinu i usponu moći, statusa i uticaja Jevgenija Prigožina pre njegovog pada u nemilost.

Kada je Rusija pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, analitičari su istakli kako su Putinu njegovi najbliži vojni zvaničnici verovatno rekli da će invazija ići glatko i da će Ukrajina biti lako osvojena. Ali unutar prvih nekoliko nedelja rata postalo je očigledno da Ukrajina pruža daleko veći otpor, a njeni saveznici daleko veću podršku Kijevu nego što se očekivalo u Rusiji.

Kolona ruskih vojnih vozila duga 60 kilometara sporo se kretala prema glavnom gradu Ukrajine, da bi se zaustavila zbog izvještaja o logističkim problemima poput nestašice hrane i goriva, a zatim je doživjela sramotu povlačenja. Od tada je ruska vojska koncentrisala svoje ljudstvo na jugu i istoku zemlje, zauzimajući deo teritorije koji čini kopnenu vezu između Rusije i okupiranog Krima. Devetnaest meseci od početka rata, američki zvaničnici procenjuju da je oko 500.000 vojnika na obe strane ubijeno ili ranjeno.

Tokom „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, kako ruske vlasti nazivaju invaziju, postavila su se pitanja o strategiji i sposobnosti ruskog vojnog vođstva. Šojgu je otvoreno ismevao i kritikovao deo vojnih blogera u Rusiji, posebno one lojalne Prigožinu, biznismenu koji je postao vođa paravojne Vagnerove grupe plaćenika i koji je takođe uživao Putinovu naklonost.

Međutim, kad je oštrina retorike između Prigožina i ministarstva obrane u leto prerasla u otvorenu pobunu, Putin je konačno stao na stranu svog dugogodišnjeg i dokazano lojalnog ministra obrane i podržao ministarsku uredbu da Vagnerovi borci moraju da potpišu ugovore s ministarstvom.

Kirill Šamijev, ruski politolog i saradnik u Evropskom savetu za međunarodne odnose, rekao je za CNBC da je lojalnost vrlo ključna prednost u autoritarnim okruženjima jer se takvo poverenje razvija tokom godina. A ako osoba dokaže svoje poverenje u ratnom okruženju, to je vrlo važno za autoritarnog vođu Prigožin je ovog leta poginuo u avionskoj nesreći, nekoliko meseci nakon što je poveo pobunu protiv ruskog ministarstva obrane i pokušao pohod na Moskvu. Kad je pobuna zaustavljena, Putin se pojavio na televiziji, obećavši da će kazniti „izdaju iznutra“, rekavši da „nerazumni interesi i lične ambicije vode izdaji“.

Nakon što su prvobitno postigli dogovor kojim je naizgled dopušteno da Prigožin i Vagnerovi borci budu proterani u Belorusiju, Prigožin i brojni visoki zapovednici Vagnera poginuli su u avionskoj nesreći iznad Rusije u avgustu. Kremlj je oštro negirao da je naredio Prigožinovu smrt i saopštio da će se sprovesti istraga o nesreći. Zapadne spekulacije da je Putin naredio Prigožinovu smrt kao osvetu za njegovu pobunu, Kremlj je nazvao „apsolutnom laži“.

Prigožin je navodno obećao svoju lojalnost Putinu na sastanku u četiri oka nakon pobune, ali analitičari kažu da je njegova sudbina bila zapečaćena kada je otvoreno izazvao državu i konačno samog Putina. „Mislim da je to bila snažna poruka eliti da Putin ima kontrolu“, primetio je Sergej Medvedev, rekavši da je ruski predsednik pedantno čekao nekoliko meseci pre nego što je izvršio svoju osvetu.

Liku poput Prigožina – koji se smatra anomalijom s obzirom na njegov bliski savez s Putinom te neformalan i neprijateljski odnos s državnim institucijama – neće se više dopustiti da se pojavi, napominju analitičari. „Prilično sam siguran da Kremlj više nikad neće dopustiti nikome da izgradi vojnu moć kakvu je Prigožin imao, ili društveni, politički i medijski uticaj koji je Prigožin imao“, rekao je Šamijev.

 

***

Komentar

***

 

Šta? Kao i carevi Vizantije, Osmanski sultani, faraoni -  bespogovornu odanost (za razliku od starih vremena savremena tehnika nadziranja 24h ti omogućuje da lako proveravaš šta ko "misli"). Zaboravljena prošlost. Petar I Petrović je bio 100% rusofil, ali gle čuda šta mu se jednog trenutka desilo. Kada je 1797., propala Mletačka republika, područje Boka kotorske je potpalo pod vlast Habzburške monarhije, koja je time postala neposredni sused CG. U novonastalim okolnostima, vladika Petar I se trudio da održava dobre odnose sa habzburškim vlastima u Boki što je na dvoru Rusije protumačeno kao austrofilstvo i okretanje ka zapadnim državama. Ruski dvor je stoga rešio da konačno u delo sprovede - staru ideju - o uspostavljanju nadležnosti Ruskog sinoda nad CG i njenom crkvom. Stoga je u jesen 1803., došlo do neposrednog obraćanja Ruskog sinoda sveštenstvu i narodu u CG, uz iznošenje niza optužbi protiv vladike PetraI, koji je pozvan da se pojavi pred Ruskim sinodom radi opravdanja. U isto vrijeme, vladici Petru I je zaprijećeno da će u slučaju neodazivanja BITI SVRGNUT, a narod pozvan da izabere novog vladiku, koji bi bio hirotonisan u Rusiju. Kada je Rim "pao" u 4 veku, Konstantinopolj je postao "drugi Rim", a Moskva kao "treći Rim" – otuda su kao "treći Rim" carska Rusija, SSSR, Putinova Rusija nastavili da vladaju na Zemlji - na "vizantiski način" - svrgavanjima i prevratima!

Zoran Stokić

6.10.2023.

 

Norveški pisac Jun Fose dobitnik Nobelove nagrade za književnost

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 05. okt 202313:02 Izvor: Reuters

 

 

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost je norveški pisac Jun Fose, odlučila je Švedska kraljevska akademija nauka.

 

Jun Fose (64) je romansijer, dramski pisac, pripovedač, pesnik, esejist, pisac za decu. Drame i romani Juna Fosea prevedeni su na više od četrdeset svetskih jezika. Njegove drame igrane su u više od 700 pozorišta širom sveta i jedan je od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca.

 

Objavio je dvanaest romana, dvadeset šest drama, dve knjige priča, sedam knjiga pesama i dve knjige eseja. Najvažniji romani su mu Melanholija I (1995), Melanholija II (1996), Jutro i veče (2000), To je Ales (2004), Budnost (2007).

 

Prethodnih godina laureati su bili Ani Erno, Abdulrazak Gurna, Luiz Glik, Peter Handke i Olga Tokarčuk. Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine, a prvi dobitnik bio je francuski pisac Sili Pridom.

 

Nobelova nagrada za hemiju juče je dodeljena Mungiju Bavendiju, Luisu E. Brusu i Alekseju Ekimovu za otkriće i razvoj kvantne tačke. Proglašeni su i dobitnici iz oblasti fizike, kao i medicine i fiziologije. Nobelova nagrada za mir biće dodeljena 6. oktobra, dok će laureat za ekonomiju biti poznat 9. oktobra.

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=hSjMT_U_4Uo

Fosse-debut på Paris-opera

 

 

Fosea sam upoznao preko opere "Melanholija" 2008., - napisao je libreto za tu operu prema svom romanu "Melanholija I" (1995; "Melanholija II 1996) koju je uglazbio Georg Fridrih Has. Fose da bi umetniči izrazio dubinu melanholije za svoje potrebe bira kontraverznog slikara Larsa Larsena Herterviga (1830-1902) koga su stariji biografi proglasili "neizlečivo ludim" iako savremene analize njegovih slika ne podržavaju ovu hipotezu – jer niko do sada nije pokazao te tragove mentalne bolesti u Hertervigovoj kasnoj umetnosti. Pre će biti da je pre reč o jedinstvenom obliku ranog modernizma – tu imamo raspon od romantičnih slika pejzaža u galerijskom formatu do modernistički orijentisanih slika gde je realizam naduvan i gde se mogu pronaći impresionistička i ekspresionistička raspoloženja, srednjovekovni misticizam, kvekerski svetlosni misticizam, kolažna umetnost, simbolizam i nadrealizam – pa ga možemo staviti u rang Van Goga, Gogena, Munka i Salvador Dalija. Kao što su Puškin i Forman maestralno stvorili – svog a ne stvarnog istorijskog -"ludog" Salijerija u "Amadeusu" tako je Fose u svom romanu zakoračuje u um "svog" slikara – crtajući zadivljujući portret čoveka i umetnika koji je oscilirao između ekstremnog poriva da se afirmiše i podjednako ekstremnog osećaja inferiornosti. U isto vreme, roman je bio pokušaj da se dokuče metafizičke dimenzije Hertervigovog slikarstva.

 

Zrona Stokić

5.10.2023.

 

Dodeljena Nobelova nagrada za hemiju: Kvantne tačke kao budućnost čovečanstva

 

 

Nedelja dodela Nobelovih nagrada Švedske kraljevske akademije nauka za 2023. počela je 2. oktobra i trajaće do devetog.

 

IZVOR: B92 SREDA, 4.10.2023. | 11:55 Foto: Profimedia

 

 

Švedska kraljevska akademija nauka odlučila je da dodeli Nobelovu nagradu za hemiju za 2023. Moungiju G. Bavendiju, Luisu E. Brusu i Alekseju I. Ekimovu za otkriće i sintezu kvantnih tačaka.

 

 

***

Komentar

***

 

Zahvaljujući - kvantnim tačkama - mogu se dobiti mnogo čistije boje, čime se povećava kvalitet slike; a kvantni računari  postaju sve moćniji; zatim, na pr, možemo pratiti međućelijske procese na nivou jednog molekula a to stvara mogućnosti za bolju medicinsku dijanostiku i kreiranje sigurnih metoda za lečenje tumora. Pošteno je da Nobela dobije i Ekimov. Postojanje kvantih tačaka je bilo poznato teoriski ali Ekimov je napravio ključnu eksperimentalnu demonstraciju dok je proučavao staklo u boji. Otkriće je objavio 1981., u naučnom časopisu u SSSR, ali njegovo istraživanje nije bilo zapravo poznato naučnicima sa druge strane gvozdene zavese. To me podeća na Lobačevkog koji je rad: „О началах геометрии" objavio na ruskom jeziku u časopisu  Казанскии-Вeстник 1829-1830. Rad je u Rusiji ostao "nepročitan" tj. "neshvaćen" i samo zahvajujući Gausu svet danas Lobačevkog smatra Kopernikom geometrije. Gaus je inicirao da se rad objavi  na nemačkom (francuskom, engleskom, italijanskom) zatim je primio Lobačevskog  u učeno društvo u Getingenu; inače da to nije uradio svet bi slavio samo J.Boljarija. Naime, 1805. otvoren je Univerzitet u Kazanju, predavanja iz matematike, astronomije, fizike, držali su profesori  iz Gausovog  - Getingena  - M. Bartels, F. R. Renner, F. Ks. Bronner, J. J. Littrow - pa je Lobačevski  dobio skup znanja (pa i važne matematičke probleme -  koji  čekaju da budu rešeni) kao da je studirao u Getingenu – otuda je Gaus znao za ovaj njegov rad iz 1830.

 

Zoran Stokić

4.10.2023.

                                         Kerubini  i  Betoven

 

Betoven je smatrao Kerubinija najvećim kompozitorom (među njegovim savremenicima) tih vremena - posle njegove malekosti; Kerobinijeve opere, na primer, "Eliza" očarala je Betovena, Vebera,...,Bramsa tj. sve romantičare. Kada je Kerubini 1805., poslom bio u Beču Betoven je iskoristio priliku da ga lično upozna. Kerubin, zvezda Pariza, pozvan je u Beč da postavi svoju novu operu  "Les deux journées, ou Le porteur d'eau" (iz 1800., koju su Gete i Betoven smatrali najboljom operom ikada; Betoven je posedova partituru – bila je stalno na njegovom radnom stolu dok je komponovao "Fidelija") jer je njegova opera "Lodoïska" (1791.odmah je izvedena 200 puta) koju je Emanuel Šikaneder postavio 1803. dozivela neviđen uspeh. Betoven je Lujđija  pozvao da prisustvuje izvođenju njegovog prvenca "Fidelija", posle predstave Betovenove opere Kerubini je reagovao podrugljivo – mislim da je to razlog zašto Betoven više nije napisao ni jednu operu; takođe je opisao Betovenov klavirski stil kao „grub”; a kada su mu predstavljali  Betovena zabeleženo je - da je Kerubini kazao: "jel to ovaj 'nalizani medvedić' "!

 

*

 

Muzičari su mu se divili, Kerubini je bio, kao što smo istakli, Betovenov omiljeni savremeni kompozitor. Ono čemu su se Betoven i mnogi drugi posebno divili bila je Kerubinijeva sposobnost da svoju polifonu virtuoznost, klasičnu stilsku uglađenost i istinski smisao za romantičarsku dramu utka u muziku izuzetne dubine i dramatične snage. Delo koje je učinilo Kerubinija poznatim kao dramaturga izuzetnog psihološkog naboja bila je opera "Medeja",  zasnovana na mučnoj tragediji Euripida. Kerubini se istakao i kao crkveni kompozitor. U svojoj svetoj muzici, posebno u kasnijim delima, kombinovao je svoje duboko znanje i veštinu kao kontrapuntista sa sposobnošću da izrazi ogromno iskustvo vere, ublažujući strastveni dramski impuls sa disciplinom religiozne kontemplacije.

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=RCuY7PROCno

Luigi Cherubini – Les deux journées

 

 

Opera "Les deux journées, ou Le porteur d'eau", nastala 1799., a premijerno izvedena 1800. godine, pripada novom operskom stilu koji je nastao tokom revolucionarnog perioda i fokusira se na borbu za slobodu protiv despotskih vlasti. I kompozitor i libretista Jean Nicolas Bouilli podržavali su ovaj pokret. Delo je takođe imalo muzički i tematski uticaj na operu "Fidelio" Ludviga van Betovena. Betoven se fokusira na istu temu kao i ova Kerubinijeva opera. Uzgred, libreto za "Fidelio" takođe dolazi od J.N.Builija. Obe opere karakterišu slobodoljubive žene koje hrabro podržavaju svoje muškarce u borbi protiv vlasti.

 

Kerubinijevo "Les deux journées, ou Le porteur d'eau" je opera-komik sa govornim dijalozima - koji bi se mogao opisati i kao Singspiel. Muziku karakteriše kompozitorovo uspešno rukovođenje ansamblom – naročito u trećem činu.

Premijera je imala veliki uspeh. Najvažnije premjere i reprize:

 

16 janvier 1800 : Création au Théâtre Feydeau, à Paris.

16 septembre 1801 : reprise, lors de la fondation du Théâtre national de l'Opéra-Comique (fusion des compagnies de la Salle Feydeau et de la Salle Favart).

20 août 1802 : première représentation à l'Oper am Gänsemarkt de Hambourg (en version allemande).

12 mars 1811 : première représentation au Théâtre Saint-Philippe, à La Nouvelle-Orléans.

12 novembre 1824 : première représentation à Covent Garden à Londres.

7 avril 1842 : reprise à la Salle Favart à Paris.

10 février 1872 : première représentation à l'Academy of Music Opera House de New York.

27 octobre 1875 : première représentation au Princess's Theater à Londres.

12 février 1942 : première représentation à la Scala de Milan.

19 décembre 1947 : première représentation radiophonique au Broadcasting House Concert Hall de la BBC à Londres.

22 février 1951 : première représentation au Théâtre San Carlo de Naples.

28 août 1976 : première représentation au Teatro dei Rinnovati de Sienne (XXXIIIe Semaine Musicale Siennoise).

 

*

 

1947 - Pierre Giannotti (Armand), Janine Micheau (Constance), Charles Paul (Mikeli), Marion Davies (Marcelina), Eugène Regnier (Antonio) - Direttore: Thomas Beecham - Orchestra: Royal Philharmonic - Registrazione dal vivo - LP: Unique Opera Records Corporation UORC 174 (1973); Cetra «Opera Live» LO 49; VOCE-73. CD: Intaglio ING CD 7342 (1993); Malibran Music MR 554 (2004); Mike Richter Audio Encyclopedia AE 103 «Sir Thomas Beecham» (2004)

1950 - Walter Anton Dotzer (Armand), Anny Felbermayer (Constance), Walter Berry (Mikeli), Kurt Equiluz (Antonio) - Direttore: Haimo Täuber - Orchestra: Radio Symphonieorchester Wien - Registrazione da una trasmissione radiofonica in tedesco (Der Wasserträger) - CD: Walhall «Eternity Series» WLCD 204 (2007)

1955 - Mirto Picchi (Armand), Ester Orel (Constance), Paolo Silveri (Mikeli), Tommaso Frascati (Antonio) - Direttore: Antonio Pedrotti - Orchestra e Coro di Milano della RAI - Registrazione da una trasmissione radiofonica in italiano - LP: Mauro R. Fuguette «Cherubini Series» MRF/C-04 (con L'osteria portoghese)

1962 - Fritz Wunderlich (Armand), Hildegard Hillebrecht (Constance), Marcel Cordes (Mikeli), August Messthaler (Daniel), Christa Lippmann (Marcelina), Robert Hoyem (Antonio), Gustav Adolf Franck (Semos) - Direttore: Hans Müller-Kray - Orchestra della Radio di Stoccarda. Coro: Süddeutschen Rundfunks - Registrazione da una trasmissione radiofonica in tedesco - CD: Melodram CDM 19 507; Myto 1 MCD 011 237 (2001)

2001 - Yann Beuron (Armand), Mireille Delunsch (Constance), Andreas Schmidt (Mikeli), Kwangchul Youn (Daniel), Olga Pasichnyk (Marcelina), Étienne Lescroart (Antonio), Vera Schoenenberg (Angelina), Miljenko Turk (Semos) - Direttore: Christoph Spering - Orchestra: Das Neue Orchester - CD: Opus 111 OP 30306 (2002)

 

*

Cherubini: Lodoïska

1 / 21 /opera iz 21 segmenta/

  

https://www.youtube.com/watch?v=dTNRbdG39TM&list=OLAK5uy_nGgp_KlMMN6oCTpU8xMpLB6cuCQXx1eEU&index=1

Lodoïska: Ouverture

 

 

"Lodoiska" je opera Luiđija Kerubinija sa francuskim libretom Kloda Fransoa Fileta Lora, zasnovana na epizodi iz romana Les Amours du Chevalier de Faublas Žan-Batista Luvea de Kuvrea. To je herojska komedija (vrsta komične opere) u tri čina. Takođe je nazvana jednom od prvih romantičnih opera, iako je Kerubinijevo delo i dalje u osnovi klasično. Basil Deane je nazvao operu „potpuno originalnom u svojoj dubini psihološkog uvida, dramatičnoj napetosti i muzičkoj dubini“

 

Durlinski je zli baron kome je bezbrižno poverena mlada Lodoiska. Sa svoje strane, Durlinski pokušava da je oženi, čak i ako je to neuzvraćena ljubav. U stvari, Lodoiska voli Floreski, koja deli njena osećanja, ali politička prepreka stajala je na putu njihovoj ljubavi u prošlosti. Floreski stiže blizu zamka odakle Lodoiska sa kule poziva u pomoć. Floreski i sluga Varbel se maskiraju, pretvaraju se da su braća mlade devojke i traže da mogu da je odvedu. Međutim, oni su razotkriveni i zatvoreni. Čini se da je sve izgubljeno kada - Tatari (koji su od ranije dužni velikodušnom Floreskom) napadnu zamak, osvoje ga i vrate stvari na svoje mesto: zlikovac je zatvoren, a par ljubavnika je konačno ponovo spojen.

 

Na prvi pogled, priča o Lodoiski Luiđija Kerubinija teško da izgleda kao predmet istorijskog preokreta. Radnja smeštena u Poljsku u 17. veku uključuje pomalo nesposobnog mladog viteza koji pokušava da oslobodi  iz zatočeništva svoju verenicu, a na tom putu mu je potrebna velika pomoć. Ali u Francuskoj eri revolucije, njena priča o nevinom paru, razdvojenom tiranijom i ponovo ujedinjenom snagom pravednog cilja, pogodila je moćnu žicu. Na kraju je pomogla da se stvori čitav žanr, poznat kao „spasilačka opera“, a nakon premijere u Parizu 1791. godine, Lodoiska je imala oko 200 izvođenja, postavši najizvođenija francuska opera te decenije u tim inače turbulentnim vremenima, posebno ako se znada je smatrana kao pretnja revoluciji.

 

Premjere i reprize:

 

> 18 Luglio 1791, Lunedì première (successo) nel Théâtre Feydeau (Salle Feydeau de l’Opéra-Comique, Théâtre de Monsieur de la rue Feydeau) di Parigi di "Lodoïska", commedia eroica "mêlée dê chant" in 3 atti e 4 quadri di Luigi Cherubini, libretto di Claude-François Fillette-Loraux (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas") {soprani de Justal (Lodoïska) e Hédou-Verteuil (Lysinka), tenori Pierre Gaveaux (Floreski), Vallière (Titzikan) e · (1°officier/1°tatare), baritoni (2°officier/2°tatare) e Jean-Blaise Martin (Varbel), bassi Châteaufort (Dourlinski), Georget (Altamoras), · (Talma) e · (3°officier/3°tatare)}

> 1 Agosto 1791, Lunedì première nel Théâtre Favart della Comédie-Italienne (1° Salle Favart dell’Opéra Comique, Théâtre-Italien) di Parigi di "Lodoïska ou Les tartares", opera comica (commedia in musica "mêlée d´ariettes") in 3 atti di Rodolphe Kreutzer, libretto di Jean-Élie Bédéno [Bedenc] Dejaure "père" (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), dirige il compositore {soprano Jeanne-Charlotte Saint-Aubin (Lodoïska), tenori Louis Michu (Lovinski), Philippe Cauvy (comte Boleslas) e Antoine Trial (Albert), baritono Jean-Pierre Solié (prince Lupauski), basso Simon Chénard (Titsikan)}

> 9 Giugno 1794, Lunedì première nel Theatre Royal, Drury Lane di Londra di "Lodoiska", opera dialogata (pasticcio) in 3 atti di Stephen Storace (con musiche di Luigi Cherubini, di Rodolphe Kreutzer e di Gaetano Andreozzi "Jommellino"), libretto di John Philip Kemble (da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure) {soprano Anna Maria Crouch (princess Lodoïska), tenori Michael Kelly (count Floreski) e Barrymore (Kera Khan), baritono John Palmer (baron Lovinski)}

> 2 Novembre 1795, Lunedì première nel Kungliga Teatern (Teatro Reale dell´Opera) di Stoccolma di un Epilogo (per l´opera comica in 3 atti "Lodoïska ou Les tartares" di Rodolphe Kreutzer) di Johann Christian Friedrich Haeffner, libretto di C.J.Lindegren (da Jean-Élie Bédéno Déjaure), con musica da balletto di Jean-Baptiste Édouard Dupuy

> 26 Dicembre 1795, Sabato prima rappresentazione nell´Imperial Regio Teatro degli Avvalorati di Livorno di "La serva innamorata" ("La serva innamorata ossia Il matrimonio per sorpresa", "La giardiniera innamorata"), dramma giocoso (opera comica) in 2 atti di Pietro Alessandro Guglielmi, libretto di Giuseppe Palomba, scenografia di Giovanni Battista Celle {soprani Francesca Brizzi (Rosa), Louise Gabrielli Villeneuve (Viola) e Chiara Collalto (Giannetta-Chiaretta), tenori Antonio Brizzi (Ottavio) e Paolo Ferrari (Galoppino), bassi Giacomo Gruppi (Tordiglione) e Giuseppe Trabalza (Don Geronzio)} e premières di "Lodoïska" e di "Il fantasma o sia I due granatieri", balli di Lorenzo Panzieri {ballerina Luisa Valtolina, ballerino Lorenzo Panzieri

> 26 Gennaio 1796, Martedì première nel Teatro alla Fenice di Venezia di "Lodoiska" ("La Lodoïska"), dramma per musica (1° versione) in 3 atti e 37 scene di Johann Simon (Giovanni Simone) Mayr, rielaborazione e aggiunte di Joseph Weigl, libretto di Francesco Gonella De Ferrari (da Claude-François Fillette-Loraux: "Lodoïska" e da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), scenografia di Antonio Mauro {soprani Teresa Maciorletti Blasi (Lodoiska) e Teodosia Ferraglia (Resiska), sopranisti Luigi Marchesi "Marchesini" (Lovinski-Siveno) e Pietro Bonini (Narseno), tenori Giuseppe Carri (Boleslao) e Filippo Martinelli (Radoski), bassi Antonio Ricci (Giskano) e Giacomo Zamboni (Sigeski)}; prima rappresentazione di "Cook ossia Gl´inglesi in Othaiti", ballo pantomimo in 5 atti di Lorenzo Moser, soggetto, direzione e coreografia di Lauchlin Duquesney {ballerine Luigia Delignì (Oberea), Antonia Canzi (Aldiva), Francesca Parazzi (Atalia) e Giovanna Tiberti (Miceta), ballerini Antonio Silei (Oboat), Lauchlin Duquesney (Cook), Antonio Berti (Mathabo), Giovanni Banchetti (Tireo) e Francesco Lolli (Gore)} e replica di "Il figlio riconosciuto", ballo di Lauchlin Duquesney, soggetto, direzione e coreografia del compositore

> 17 Dicembre 1796, Sabato prima rappresentazione (per il compleanno della regina Maria I di Braganza) nel Real Theatro de São Carlos di Lisbona di "Lodoïska ou Les tartares", opera comica ("comédie mêlée d´ariettes") in 3 atti di Rodolphe Kreutzer, libretto di Jean-Élie Bédéno Déjaure (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), dirige António Leal Moreira, scenografia di Antonio Baila {sopranista Domenico Caporalini (Lodoïska), tenori Michele Bologna (Lovinski) e · (comte Boleslas), baritono · (Albert), bassi · (Titsikan) e · (prince Lupauski)}

> 15 Novembre 1797, Mercoledì ripresa nel Teatro alla Fenice di Venezia di "Lodoiska" ("La Lodoïska"), dramma per musica (1° versione) in 3 atti e 37 scene di Johann Simon (Giovanni Simone) Mayr, libretto di Francesco Gonella De Ferrari (da Claude-François Fillette-Loraux: "Lodoïska" e da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), scenografia di Nicola "Nicoletto" Pellandi {soprani Angelica Catalani (Lodoiska) e Giacinta Machiavelli (Resiska), sopranista Luigi Marchesi "Marchesini" (Lovinski-Siveno), tenori Giuseppe Carri (Boleslao), Giuseppe Tajolai (Radoski), Luigi Moriconi (Narseno) e Giuseppe Desirò (Sigeski), basso Agostino Catalani (Giskano)} e première di "Cloco ed Egle ossia I satiri", ballo favoloso in 4 atti di Giuseppe Ercolani, soggetto, direzione e coreografia di Lauchlin Duquesney {ballerine Lucia Bertini (Egle), Giuseppa Colleoni (Arianna/Fillide), Teresa Simonetti (Driope) e Annunziata Parodi (Irrisia), ballerini Francesco Bertini (Bacco), Giovanni Porri (Pane), Lauchlin Duquesney (Cloco), Giulio Sartori (Sileno), Giovanni Banchetti (Cromo), Giovanni Petrai (Minsillo), Giacomo Marten (Marsia), Girolamo Foresti (Temesio) e Carlo Landini (Mopso)}

> 19 Aprile 1798, Giovedì ripresa nel Théâtre Favart (1° Salle Favart de l’Opéra-Comique, Hôtel de Choiseul) di Parigi di "Lodoïska ou Les tartares", opera comica (commedia in musica "mêlée d´ariettes") in 3 atti di Rodolphe Kreutzer, libretto di Jean-Élie Bédéno [Bedenc] Dejaure "père" (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), dirige il compositore {soprano · (Lodoïska), tenori · (Lovinski) e · (comte Boleslas), baritoni · (Albert) e · (prince Lupauski), basso · (Titsikan)}

> 4 Novembre 1798, Domenica prima rappresentazione (per l´onomastico della regina Carlota Joaquina del Brasile) nel Real Theatro de São Carlos di Lisbona di "Lodoiska" ("La Lodoïska"), dramma per musica (1° versione) in 3 atti di Johann Simon (Giovanni Simone) Mayr, libretto di Francesco Gonella De Ferrari (da Claude-François Fillette-Loraux: "Lodoïska" e da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), dirige António Leal Moreira, scenografia di Antonio Baila {sopranisti Giovanni Zamperini (Lodoiska), Girolamo Crescentini (Lovinski-Siveno), Pietro Bonnini (Narseno), Giovanni Grilli (Resiska) e Gustavo Lazzarini (Boleslao), tenori Giuseppe Tavani (Sigeski) e Daniele Spadolini (Radoski), basso Ubaldo Lunati (Giskano)}

> 26 Dicembre 1799, Giovedì prima rappresentazione nel Teatro alla Scala di Milano di "Lodoiska" ("La Lodoïska"), dramma per musica (2° versione) in 2 atti di Johann Simon (Giovanni Simone) Mayr, libretto di Gaetano Rossi (da Francesco Gonella De Ferrari, da Claude-François Fillette-Loraux: "Lodoïska" e da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas") {soprani · (Lodoiska) e · (Resiska), sopranista Luigi Marchesi "Marchesini" (Loviski-Siveno), tenore · (Boleslao), bassi · (Giscano) e · (Narseno)}

> 5 Gennaio 1802, Martedì ripresa nel Théâtre Feydeau de la Comédie-Italienne (Opéra-Comique, Théâtre de Monsieur de la rue Feydeau) di Parigi di "Lodoïska", commedia eroica "mêlée dê chant" in 3 atti di Luigi Cherubini, libretto di Claude-François Fillette-Loraux (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas") {soprani · (Lodoïska) e · (Lysinka), tenori · (Floreski), · (Titzikan) e · (1°tatare), baritono (2°tatare), bassi · (Varbel), · (Dourlinski), · (Altamoras), · (Talma), · (1°officier), · (2°officier), · (3°officier) e · (3°tatare)}

> 23 Marzo 1802, Martedì prima rappresentazione nel Theater an der Wien di Vienna di "Lodoïska", commedia eroica "mêlée dê chant" in 3 atti di Luigi Cherubini, libretto di Claude-François Fillette-Loraux (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), regia di Emanuel Schikaneder {soprani · (Lodoïska) e · (Lysinka), tenori · (Floreski), · (Titzikan) e · (1°tartaro), bassi · (Varbel), · (Dourlinski), · (Altamoras), · (Talma), · (1°ufficiale-emissario), · (2°ufficiale-emissario), · (3°ufficiale-emissario) e · (2°tartaro)} (alla presenza di Ludwig van Beethoven)

> 4 Aprile 1802, Domenica ripresa nel Théâtre Feydeau de la Comédie-Italienne (Opéra-Comique, Théâtre de Monsieur de la rue Feydeau) di Parigi di "Lodoïska ou Les tartares", opera comica (commedia in musica "mêlée d´ariettes") in 3 atti di Rodolphe Kreutzer, libretto di Jean-Élie Bédéno [Bedenc] Dejaure "père" (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), dirige il compositore {soprano · (Lodoïska), tenori · (Lovinski) e · (comte Boleslas), baritoni · (Albert) e · (prince Lupauski), basso · (Titsikan)}

> 14 Gennaio 1804, Sabato prima rappresentazione nel Grand Théâtre des Arts (ex-Regio) di Torino di "Lodoiska" ("La Lodoïska"), dramma per musica (2° versione) in 2 atti di Johann Simon (Giovanni Simone) Mayr, libretto di Gaetano Rossi (da Francesco Gonella De Ferrari, da Claude-François Fillette-Loraux: "Lodoïska" e da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), dirige Luigi Molino (1° violino), scenografia di Fabrizio Sevesi e Luigi Vacca {soprani Angiola Perrini/Giacomina Vignati (Lodoiska) e Clementina Veglia-Pellegrini (Resiska), sopranista Angelo Testori (Loviski-Siveno), tenore Matteo Babini/Natale Bondioli (Boleslao), bassi Natale Veglia (Giscano) e Gaspare Martinelli (Narseno)} e première di "Le mine di Polonia", balletto di Andrea Giannini, soggetto e coreografia del compositore {ballerine Francesca Pozzi, Annunziata Bigiogera e Maria Calabresi, ballerini Giovanni Codacci, Antonio Ungarelli, Camillo Calabresi e Pietro Campilli}

> 23 Maggio 1805, Giovedì ripresa nel Teatro alla Scala di Milano di "Lodoiska" ("La Lodoïska"), dramma per musica (melodramma serio, 2° versione) in 2 atti e 37 scene di Johann Simon (Giovanni Simone) Mayr, libretto di Gaetano Rossi (da Francesco Gonella De Ferrari, da Claude-François Fillette-Loraux: "Lodoïska" e da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), scenografia di Paolo Landriani, Carlo Caccianiga, Pasquale Canna, Francesco Lucchini e Giorgio Fuentes {soprani Brigida Giorgi Banti (Lodoiska) e Angela Pirovani Bianchi (Resiska), sopranisti Luigi Marchesi "Marchesini" (Lovinski-Siveno) e Gaetano Granata (Narseno), tenori Gaetano Crivelli (Boleslao) e Gaetano Bianchi (Radoski), bassi Nicola De Grecis (Giskano) e Giuseppe Barbieri (Sigeski)} (alla presenza di Napoleone I)

> 3 Marzo 1806, Lunedì prima rappresentazione nel Federal Street Theatre di Boston di "Lodoiska", opera dialogata (pasticcio) in 3 atti di Stephen Storace (con musiche di Luigi Cherubini, di Rodolphe Kreutzer e di Gaetano Andreozzi "Jommellino"), libretto di John Philip Kemble (da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure) {soprano · (princess Lodoïska), tenori · (count Floreski) e · (Kera Khan), baritono · (baron Lovinski)}

> 28 Aprile 1807, Martedì ripresa (per la Fiera) nel Teatro Pubblico di Cittadella di Reggio Emilia di "Lodoiska" ("La Lodoïska"), dramma serio per musica (2° versione) in 2 atti e 37 scene di Johann Simon (Giovanni Simone) Mayr, libretto di Gaetano Rossi (da Francesco Gonella De Ferrari, da Claude-François Fillette-Loraux: "Lodoïska" e da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), dirige Prospero Silva (1° violino), maestro al cembalo Francesco Sirotti, scenografia di Gaetano Bentivoglio e Vincenzo Carnevali {soprani Teresa Adelaide Carpano (Lodoiska), Annunziata Berni Chelli (Resiska) e "en travesti" Camilla Balsamini (Lovinski-Siveno), sopranista Giuseppe Giusti (Narseno), tenori Giuseppe Concordia (Boleslao) e Cesare Casini (Radoski), bassi Michele Benedetti (Giskano) e Bernardo Bazzani (Sigeski)} e première di "La vendetta di Medea da Corinto in Atene", balletto di Giacomo Serafini, soggetto e coreografia del compositore

> 12 Giugno 1809, Lunedì prima rappresentazione (per la Fiera del Santo) nel Teatro Nuovo di Padova di "Lodoiska" ("La Lodoïska"), dramma serio per musica (2° versione) in 2 atti e 37 scene di Johann Simon (Giovanni Simone) Mayr, libretto di Gaetano Rossi (da Francesco Gonella De Ferrari, da Claude-François Fillette-Loraux: "Lodoïska" e da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), scenografia di Nicola "Nicoletto" Pellandi {soprani Maria Ester Mombelli (Lodoiska) e Teresa Bartolini (Resiska), sopranisti Luigi Testori (Lovinski-Siveno) e Gaetano Tamburini (Narseno), tenori Domenico Mombelli (Boleslao) e · (Radoski), bassi Lodovico Olivieri (Giskano) e · (Sigeski)} e première di "Giasone e Medea in Corinto", balletto di Onorato Viganò, soggetto e coreografia del compositore

> 26 Dicembre 1815, Martedì première (insuccesso) nel Teatro Valle di Roma di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Vie et amours du Chevalier de Faublas", da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska", da Francesco Gonella:"Lodiska"), scenografia di Angiolo Toselli {soprano Adelaide Sala (Dorliska), contralto Agnese Loiselet (Carlotta), tenore Domenico Donzelli (Torvaldo), bassi Filippo Galli (duca d´Ordow), Cristoforo Bastianelli (Ormondo) e buffo Raniero Remorini (Giorgio)}

> 15 Ottobre 1816, Martedì première nel Royal Opera House, Covent Garden di Londra di "Lodoiska", opera dialogata (pasticcio) in 3 atti di Stephen Storace, arrangiamento di Henry Rowley Bishop (con musiche di Luigi Cherubini, di Rodolphe Kreutzer e di Gaetano Andreozzi "Jommellino"), libretto di John Philip Kemble (da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure), dirige Henry Rowley Bishop {soprano · (princess Lodoïska), tenori · (count Floreski) e · (Kera Khan), baritono · (baron Lovinski)}

> 1 Febbraio 1818, Domenica prima rappresentazione nel Teatro (Giustiniani) San Moisè di Venezia di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Vie et amours du Chevalier de Faublas", da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska", da Francesco Gonella:"Lodiska"), scenografia di Francesco Bagnara {soprano · (Dorliska), contralto · (Carlotta), tenore · (Torvaldo), bassi · (duca d´Ordow), · (Giorgio) e · (Ormondo)}

> 20 Agosto 1818, Giovedì prima rappresentazione nel Teatro alla Scala di Milano di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Vie et amours du Chevalier de Faublas", da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska", da Francesco Gonella:"Lodiska"), scenografia di Alessandro Sanquirico {soprano · (Dorliska), contralto · (Carlotta), tenore Giovanni Battista Rubini (Torvaldo), bassi · (duca d´Ordow), · (Giorgio) e · (Ormondo)}

> 24 Ottobre 1818, Sabato prima rappresentazione nel Real Teatro San Carlo di Napoli di "Lodoiska" ("La Lodoïska"), opera semiseria (3° versione) in 2 atti di Johann Simon (Giovanni Simone) Mayr, libretto di Giovanni Federico Schmidt (da Francesco Gonella De Ferrari e da Jean-Élie Bédéno [Bedenc] Dejaure: "Lodoïska"), dirige Nicola Festa, scenografia di Francesco Tortolj {soprano Isabella Angela Colbran (Lodoiska), contralti Maria Manzi (Resiska), "en travesti" Benedetta Rosmunda Pisaroni (Lovinski-Siveno) e "en travesti" Raffaella de Bernardis (Narseno), tenori Andrea Nozzari (Boleslao) e Gaetano Chizzola (Sigeski), bassi Michele Benedetti (Giskano) e Giuseppe Spirito (Radoski)}

> 20 Luglio 1820, Giovedì prima rappresentazione nel Real Teatro San Carlo di Napoli di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska"), dirige Nicola Festa, scenografia di Francesco Tortolj {soprano Isabella Angela Colbran (Dorliska), contralto Maria Manzi (Carlotta), tenori Andrea Nozzari (Torvaldo) e Gaetano Chizzola (Ormondo), bassi Filippo Galli (Ordow) e Antonio Ambrogi "Chizziol" (Giorgio)}

> 7 Agosto 1820, Lunedì prima rappresentazione nel Real Theatro de São Carlos di Lisbona di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska"), dirige José António Gomes Pinzetti {soprano Carolina Balbi (Dorliska), contralto · (Carlotta), tenore Giovanni Maria Decapitani (Torvaldo), bassi Natale Veglia (Ordow), · (Giorgio) e · (Ormondo)}

> 21 Novembre 1820, Martedì prima rappresentazione nella Salle Louvois du Théâtre-Italien (Théâtre-Louvois, Théâtre Royal des Italiens) di Parigi di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Vie et amours du Chevalier de Faublas", da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska", da Francesco Gonella:"Lodiska") {soprano Carolina Naldi (Dorliska), contralto · (Carlotta), tenore Manuel García (Torvaldo), bassi Giuseppe Naldi (duca d´Ordow), · (Ormondo) e buffo Felice Pellegrini (Giorgio)}

> 18 Gennaio 1822, Venerdì prima rappresentazione nell´Imperial Regio Teatro degli Avvalorati di Livorno di "Torvaldo e Dorliska", dramma semiserio per musica in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska") {soprano Giustina Casagli "la Svedese" (Dorliska), contralto Teresa Picchi (Carlotta), tenore Giovanni Battista Verger (Torvaldo), bassi Antonio Tamburini (Ordow), Bernardo Gallini (Ormondo) e buffo Luigi Picchi (Giorgio)} e replica di "Il giudizio di Giove", ballo mitologico di Giovanni Galzerani e Gaetano Fissi, soggetto e coreografia dei compositori {ballerine Vittoria Paris (Venere), Adelaide Martelli (Cupido) e Luisa Punzoni (Diana), ballerini Giuseppe Punzoni (Giove), Gaetano Fissi (Vulcano) e Pietro Colonna (Marte)}

> 2 Febbraio 1822, Sabato prima rappresentazione nel Teatro Grande di Trieste di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Vie et amours du Chevalier de Faublas", da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska", da Francesco Gonella:"Lodiska") {soprano · (Dorliska), contralto · (Carlotta), tenore · (Torvaldo), bassi · (duca d´Ordow), · (Giorgio) e · (Ormondo)}

> 4 Dicembre 1826, Lunedì prima rappresentazione nel Richmond Hill Theatre di New York di "Lodoïska", commedia eroica "mêlée dê chant" in 3 atti e 4 quadri di Luigi Cherubini, libretto di Claude-François Fillette-Loraux (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas") {soprani · (Lodoïska) e · (Lysinka), tenori · (Floreski), · (Titzikan) e · (1°tatare), bassi · (Varbel), · (Dourlinski), · (Altamoras), · (Talma), · (1°officier), · (2°officier), · (3°officier) e · (2°tatare)}

> 27 Dicembre 1828, Sabato prima rappresentazione nel Teatro Comunale di Bologna di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska"), dirige Ignazio Parisini (1° violino), maestro del coro Filippo Ferrari, concertatore al cembalo Giovanni Tadolini, scenografia di Domenico Ferri {soprano Giulia Grisi (Dorliska), contralto Carolina Lugani Nacciaroni (Carlotta), tenore Francesco Regoli (Torvaldo), baritono Carlo Moncada (duca d´Ordow), bassi Filippo Spada (Giorgio) e Pietro Verducci (Ormondo)}

> 16 Giugno 1832, Sabato prima rappresentazione nel Nuovo Ducale Teatro di Parma di "Torwaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska"), dirige Ferdinando Melchiorri, concertatore Ferdinando Simonis, maestro del coro Giuseppe Barbacini, scenografia di Pietro Piazza {soprano Angela Moschini (Dorliska), mezzosoprano Angela Vegetti (Carlotta), tenore Francesco Battagia (Torwaldo), bassi Paolo Barroilhet (duca d´Ordow), buffo Giovambattista Cipriani (Giorgio) e Alessandro Cecconi (Ormondo)}

> 4 Maggio 1836, Mercoledì première nel Real Theatro de São Carlos di Lisbona di "Lodoïska", balletto in 1 atto di Bernardo Vestris, soggetto e coreografia del compositore {ballerine Clara Lagoutine, Carolina Maggiorotti, Maria Emilia Moreno, Lisa Noblet, Luisa Pontirolli, Agata Scaldaricci, Josefina Soler e Carolina Augusta Velluti-Scassa, ballerini Alessandro Borsi, José Maria Conceição, Théodore Chion, Antonio Franchi, Luigi Fidanza e Aubert Noblet} e replica di "Il furioso all´isola di San Domingo", melodramma semiserio (2° versione definitiva) in 2 atti di Gaetano Donizetti, libretto di Jacopo Ferretti (da Miguel de Cervantes Saavedra: "El ingenioso hidalgo don Quijote de la Mancha") {soprano Luisa Mathey (Eleonora), mezzosoprano Clara Delmastro (Marcella), tenore Domenico Furlani (Fernando), bassi Giovanni Battista Campagnoli (Kaidamà), José Ramonda (Bartolomeo) e Luigi Maggiorotti (Cardenio)}, dirige Antonio Luís (Luiz) Miró, maestro di ballo Jaime Zenoglio

> 28 Agosto 1837, Lunedì première nella 3° Salle du Théâtre de l´Ambigu-Comique (2, boulevard Saint-Martin) di Parigi di "L´éducation d´Achille", commedia-vaudeville en 1 atto e 18 numeri di Amédée de Beauplan, libretto di Marie-Emmanuel-Guillaume-Marguerite "Léon" Théaulon de Lambert e Jules Joseph Gabriel de Lurieu {Stéphanie (m.me Robert), Fierville (Gabrielle), Héloise (Héloise), Francisque "jeune" (Achille-Lodoïska), Saint Firmin (Chamouillet), Cullier (Martial)}

> 4 Gennaio 1846, Domenica prima rappresentazione (per l´Accademia) nel Teatro dei Ravvivati di Pisa di "Lodoïska", commedia eroica "mêlée dê chant" in 3 atti e 4 quadri di Luigi Cherubini, libretto di Claude-François Fillette-Loraux (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), dirige Otto Nicolai {soprani · (Lodoïska) e · (Lysinka), tenori Gaspare Pozzesi (Floreski), Luigi Mariotti (Titzikan) e · (1°ufficiale-emissario/1°tartaro), bassi · (Varbel), · (Dourlinski), · (Altamoras), · (Talma), · (2°ufficiale-emissario), · (3°ufficiale-emissario) e · (2°tartaro), Puccini, Costapulo}

> 18 Marzo 1950, Sabato prima rappresentazione nel Teatro alla Scala di Milano di "Lodoiska" ("Lodoïska"), melodramma popolare in 3 atti e 4 quadri commedia eroica "mêlée dê chant" in 3 atti di Luigi Cherubini, libretto di Claude-François Fillette-Loraux (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), traduzione italiana di Giulio Confalonieri, dirige Franco Capuana, maestro del coro Vittore Veneziani, regia di Giuseppe Marchioro, scenografia di Mario Vellani Marchi {soprano Delia Rigal (Lodoïska), mezzosoprano Silvana Zanolli (Lysinka), tenori Roberto Turrini/Gianni Raimondi (Floreski), Gino Penno (Titzikàn), Giuseppe Nessi (1°ufficiale-emissario) e Erminio Benatti (tartaro), baritono Giuseppe Taddei (Durlinski), bassi Fernando Corena (Varbel), Giuseppe Modesti (Altamoras), Attilio Barbesi (Talma), Enrico Campi (2°ufficiale-emissario) e Eraldo Coda (3°ufficiale-emissario)}

> 4 Aprile 1965, Domenica prima rappresentazione radiofonica nell´Auditorium RAI (Radio Audizioni Italiane) del Foro Italico di Roma di "Lodoïska", melodramma popolare in 3 atti e 4 quadri in 3 atti di Luigi Cherubini, libretto di Claude-François Fillette-Loraux (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), traduzione italiana di Giulio Confalonieri, dirige Oliviero De Fabritiis {soprani Ilva Palmina Ligabue (Lodoïska) e Renata Mattioli (Lysinka), tenori Giacinto Prandelli (Floreski), Renato Gavarini (Titzikan) e · (1°ufficiale-emissario/1°tartaro), bassi Sesto Bruscantini (Varbel), Walter Monachesi (Dourlinski), Plinio Clabassi (Altamoras), Carlo Cava (Talma), · (2°ufficiale-emissario/2°tartaro) e · (3°ufficiale-emissario)}

> 2 Febbraio 1976, Lunedì prima rappresentazione radiofonica nell´Auditorium RAI (Radio Audizioni Italiane) di Milano di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Vie et amours du Chevalier de Faublas", da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska", da Francesco Gonella:"Lodiska"), dirige Alberto Zedda {soprano Lella Cuberli (Dorliska), mezzosoprano Lucia Valentini-Terrani (Carlotta), tenori Siegmund Nimsgern (Torvaldo) e Pietro Bottazzo (duca d´Ordow), bassi Enzo Dara (Giorgio) e Gianni Socci (Ormondo)}

> 1 Settembre 1976, Mercoledì prima rappresentazione (per la XXXIII Settimana Musicale Senese) nel Teatro dei Rinnovati di Siena di "Lodoïska", melodramma popolare in 3 atti e 4 quadri di Luigi Cherubini, libretto di Claude-François Fillette-Loraux (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), traduzione italiana di Giulio Confalonieri, dirige Gabriele Ferro {soprani Lynne Strow Piccolo (Lodoïska) e · (Lysinka), tenori · (Floreski), · (Titzikan) e · (1°tartaro), baritono Lajos Miller (Dourlinski), bassi Alessandro Corbelli (Varbel), · (Altamoras), · (Talma), · (1°ufficiale-emissario), · (2°ufficiale-emissario), · (3°ufficiale-emissario) e · (2°tartaro)}

> 19 Novembre 1989, Domenica prima rappresentazione nell´Opera Giocosa di Savona di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Vie et amours du Chevalier de Faublas", da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska", da Francesco Gonella:"Lodiska"), dirige Amedeo Monetti {soprano Anna Caterina Antonacci (Dorliska), contralto · (Carlotta), tenore · (Torvaldo), bassi · (duca d´Ordow), · (Giorgio) e · (Ormondo), Bambi, Lippi, Cilento}

> 22 Febbraio 1991, Venerdì ripresa nel Teatro alla Scala di Milano di "Lodoïska", melodramma popolare in 3 atti e 4 quadri di Luigi Cherubini, libretto di Claude-François Fillette-Loraux (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Une année de la vie et des amours du chevalier de Faublas"), dirige Riccardo Muti, scenografia di Margherita Palli, regia di Luca Ronconi {soprano Mariella Devia (Lodoïska), mezzosoprano Francesca Pedaci (Lysinka), tenori Bernard Lombardo (Floreski), Thomas Moser (Titzikan) e Renato Cazzaniga (1°tartaro), baritoni William Shimmell (Dourlinski) e Pietro Spina (1°ufficiale-emissario), bassi Alessandro Corbelli (Varbel), Mario Luperi (Altamoras), Danilo Serraiocco (Talma), Ernesto Panariello (2°ufficiale-emissario), Enzo Capuano (3°ufficiale-emissario) e Aldo Bramante (2°tartaro)}

> 7 Agosto 2006, Lunedì ripresa (per il 27° Rossini Opera Festival) nel Teatro Rossini di Pesaro di "Torvaldo e Dorliska", dramma lirico semiserio in 2 atti di Gioachino Rossini, libretto di Cesare Sterbini (da Jean-Baptiste Louvet de Couvray: "Vie et amours du Chevalier de Faublas", da Claude-François Fillette-Loraux e da Jean-Élie Bédénc Déjaure: "Lodoïska", da Francesco Gonella:"Lodiska"), dirige Víctor Pablo Pérez, maestro del coro Lubomír Mátl, regia di Mario Martone, scenografia di Sergio Tramonti {soprano Darina Takova (Dorliska), contralto Jeannette Fischer (Carlotta), tenore Francesco Meli (Torvaldo), bassi Michele Pertusi (duca d´Ordow), Bruno Praticò (Giorgio) e Simone Alberghini (Ormondo)}

Zoran Stokić

4.10.2023.

 

GoetheFEST u Beogradu, Novom Sadu i Nišu: Pet filmova inspirisano istinitim događajima

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 02. okt 202315:14 Promo

Videti:

https://n1info.rs/kultura/12-goethefest-u-beogradu-novom-sadu-i-nisu-pet-filmova-inspirisano-istinitim-dogadjajima/

 

Dvanaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta, održaće se u oktobru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na ovogodišnjem festivalu pod sloganom „Refleksije – između percepcije i stvarnosti“ biće prikazano sedam nemačkih savremenih filmova koji pružaju duboku analizu aktuelnih pojava u savremenom društvu, odnosno onih koje su za savremeno društvo relevantne.

Čak pet filmova inspirisano je istinitim događajima. Beogradski program 12. GoetheFEST-a održava se od 12. do 15. oktobra u Kulturnom centru Beograda, novosadski program u Kulturnom centru Novog Sada od 19. do 22. oktobra, a niški program u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš od 26. do 29. oktobra 2023. godine, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.

Promo

Ovogodišnji GoetheFEST otvara beskompromisna filmska adaptacija bestselera proslavljenog nemačkog stand-up komičara, podcast voditelja i pisca Feliksa Lobrehta ,,Sunce i beton” u režiji Dejvida Vnenta. Neverovatno svež film vodi nas u centar socijalnih nepravdi, berlinski Nojkeln. Za četvoricu tinejdžera i glavnih protagonista ovo je kvart pun droge, rep muzike, nasilja i dosade.

U programu 12. GoetheFEST-a svoje mesto pronašao je i originalan debitantski film ,,Obični” Sofi Linenbaum koja je nakon završenih studija psihologije, pisanja pozorišnih komada, studija režije na filmskom univerzitetu Babelsberg Konrad Volf, niza serija i kratkih dokumentarnih filmova, snimila svoju prvu dugometražnu igranu Sci-fi satiru.

Film Visara Morene ,,Egzil” svetsku premijeru imao je na festivalu Sundance, nemačku na festivalu Berlinale i srpsku na Festivalu autorskog filma, a na Sarajevo film festivalu osvojio je nagradu za najbolji film 2020. godine, kao i brojne nagrade na drugim filmskim festivalima. Teme ovog nadrealnog trilera o paranoji i identitetu, sa elementima nekonvencionalnog smisla za humor, jesu posledice integracije, asimilacije i ksenofobije po život čoveka.

Iz programa posebno izdvaja se film Ilkera Čataka ,,Zbornica”, nominovanog za Oskara i ovenčanog sa pet velikih filmskih nagrada koje dodeljuje Nemačka filmska akademija – za najbolji film, režiju, scenario (Johanes Dunker), glavnu žensku ulogu (Leoni Beneš) i montažu (Geza Jeger). Ilker Čatak u dirljivoj drami, premijerno prikazanoj u sekciji Panorama međunarodnog festivala Berlinale, pod lupu stavlja mikrokosmos škole, stvarajući portret savremenog društva.

Na programu je i danski kandidat za najprestižniju filmsku nagradu Oskar, dansko-nemačko-švedsko-francuska koprodukcija “Sveti pauk” reditelja Alija Abasija, čiji autori ističu da je reč o najiranskijem filmu ikada snimljenom, koji je začeo pukotinu u cenzuri dugoj 50 godina. Reditelj i ostali učesnici iranskog porekla u filmu snose teške posledice odluke da se društveno angažovano pozabave temom femicida kao posledice mizoginiije u kontekstu islamskog fundamentalizma, upravo u vreme iranskih protesta za ženska prava.

Film ,,Zaljubljena Orfeja” je poseban u ovogodišnjem izboru, redak po tome što u sebi spaja operu i film, kao i po savremenosti i iznenađenjima. Orfej i Euridika tek su inspiracija za razmaštavanje neodoljivo kreativnog reditelja Aksela Raniša, sa Mirjam Mesak u glavnoj ulozi, i obiljem kemp elemenata u drugom planu filma.

Program zatvara film ,,Čovekove mere” Larsa Karumea, čija je prethodna ostvarenja “Država protiv Frica Bauera” i “Minut ćutanja” i publika GoetheFEST-a veoma cenila. Njegova nova istorijska drama bavi se mračnim poglavljem nemačke kolonijalne istorije, zločinima nad namibijskim plemenima Herero i Nama, koji se smatraju prvim genocidom 20. veka.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma. Sunčica Šido, selektorka programa GoetheFEST-a, povodom ovogodišnjeg izdanja manifestacije je rekla:

“Programom GoetheFEST-a nastojimo da kontinuirano pokrećemo kulturne, političke i društvene dijaloge inspirisane savremenom nemačkom filmskom umetnošću. Koliko god svaka zemlja ima svoje probleme i globalne teme bivaju promišljane na različite načine, kroz raznolike umetničke perspektive otvorenije možemo da proširujemo sopstvene horizonte, što posebno važi za teme koje nam nisu bliske.“

Ovogodišnjom selekcijom dominiraju filmovi koji potvrđuju tezu da je život težak, dodala je. „Život je težak i ako ste tinejdžer u berlinskom kvartu Nojkeln ili inženjer kosovskog porekla koji pokušava da se integriše u nemačko društvo, nastavnica na početku karijere, žena u Iranu, volite nekoga ko napusti svet živih, ili u meta filmskom svetu ne prođete dobro u podeli uloga. Ako dozvolimo sebi da, učeći iz tuđih percepcija utičemo na sopstvenu, ona može biti bliža stvarnosti.”

 

***

Komentar

***

 

Aksel Raniš, reditelj (film/TV), pisac, glumac i producent, oprobao se i u režij opera (Hendla, Hajdna, Verdija, Čajkovskog, Stravinskog, Prokofijeva, Pučinija) otuda i " Orphea in Love" - moderna reinterpretacija antičkog mita o Orfeju i Euridiki. U filmu Nela (sanjar, zaposlena u kol centru) postaje Orfej-a, da tako kažem. Dolazi iz malog sela iz Estonije u multi-poslovni veliki nemački grad, da bi opstala radi i kao garderoberka u operi – tu ima priliku da iz svoje sumorne svakodnevice zakorači u duhovni svet opere i muzike – peva (pravi operski talenat – kada jedna kastadiva izgubi glas tokom izvođenja Madam Baterflaj, Nela dobija šansu...). Kada upozna uličnog plesača i sitnog kriminalca Kolju (tj. Euridiku), to je sudbonosni susret za oboje, susret srodnih duša – ljubav kroz simbiozu pesme i igre. Ali Nelina mračna prošlost (noćne more) stoji na putu nadolazećoj ljubavi. Sada Nele kao „Orfeja” mora da ide u podzemni svet, mora da prođe kroz sedam kapija kako bi povratila Kolju ("Euridiku"). Da li je snaga Neline ljubavi dovoljna saznaćete u filmu. Ovo je pozorišna magija uhvaćena kamerom uz muziku Pučinija, Verdija, Berlioza i Monteverdija. Jer da se podsetimo.

Performans je bio ključna komponenta barokne umetnosti. Svojom fuzijom muzike, poezije, baleta, slikarstva, rasvete i inženjeringa, opera se može posmatrati kao arhetipska barokna umetnička forma. Iluzionističke scenske kulise, neba, zamka,..., bojnog polja, ugaona scena i tsl su razvijene sa mašinama koje su značile da se mogu promeniti u roku od nekoliko sekundi pred publikom – sve kao deo spektakla. Mašine su takođe pružale zvučne efekte, kao što su grmljavina,...,ravnomerno osvetljenje. Postojao je talas izgradnje ovih opera širom Evrope a ove nove zgrade su uspostavile tipove pozorišta koje poznajemo danas.

Zoran Stokić

2.10.2023.

 

Antički rimski politički slogani i poslednja žrtva pronađeni u kući u Pompeji

 

 

SCITECH Autor: IFL Science, N1 Beograd 01. okt 202313:06 Shutterstock/Fotorebel, ilustracija

 

 

Politički natpisi su česti na spoljnim zidovima kuća i prodavnica u antičkom gradu, sada su ih arheolozi, po prvi put, otkrili u jednoj kući u Pompeji.

Natpisi ovog tipa, prvo isklesani, a zatim obojeni crvenom bojom, česti su na spoljnim zidovima kuća i prodavnica u antičkom gradu, pa čak su se mogli naći i na vodeničkom kamenu. Međutim, ovo je prvi put da su pronađeni u kući, pružajući bolji uvid u svakodnevni život u Pompeji pre nego što je grad uništen u erupciji Vezuva 79. godine.n.e.

Ovo otkriće potiče iz iste kuće u kojoj je pre nekoliko meseci otkrivena freska sa fokačom, pestom i vinom. Ovo su nova iskopavanja u centru Pompeje sa ciljem bolje zaštite kuća i prodavnica duž Via di Nola. Natpisi su pronađeni unutar lararijuma – svetilište Laresa, heroja predaka ili duhova čuvara rimskog domaćinstva.mČlanovi porodice obavljali su svakodnevne rituale ispred svetilišta, a u neverovatnom otkriću, istraživači su uspeli da rekonstruišu šta je bila poslednja žrtva ovoj svetinji pre sudbonosne erupcije Vezuva.

Shutterstock/lara-sh, ilustracija

Istraživači su otkrili da su smokve i urme spaljene preko koštica maslina i šišarke sa pinjolima. Šišarka je bila standard u obredima oko lararijuma. Na kraju obreda dodavano je i celo jaje i sve je to pokriveno crepom. Na zidu iza oltara bile su dve gipsane zmije i nekoliko oslikanih zmija. Mali beli oltar je na zemlji, a iza njega je predstavljena osoba koja obavlja ritual.

Kandidat čije se ime nalazi u ovoj kući je Aulus Rustius Verus, koji se kandidovao za ulogu edila – državnog službenika zaduženog za javne građevine, za organizaciju državnih svečanosti i za održavanje javnog reda u grad. Rustius Verus je već bio poznat istoričarima u 70. „Pozivam vas da glasate za Aulusa Rustia Vera, kandidata za edila, čoveka koji zaslužuje tu državnu funkciju“, piše na jednom zidu.

Kuća ne pripada Rustijusu Veru, već pristalici, bilo da je u pitanju bio prijatelj ili eventualno oslobođen rob. U kući se nalazi i pekara sa velikom pećnicom. Pre nekoliko meseci, u pekari, arheolozi su pronašli ostatke tri žrtve prve eruptivne faze. Dve žene i dete zatrpane pod urušenim krovom.

Prisustvo pekare u kući i politička kampanja koja se vodila ukazuju na moguću trgovinu glasovima – ne baš korupciju, već strateški savez između političara i pekara. „Edili i pekari su sarađivali do granica legalnosti“, rekla je profesorka Marija Kjara Skapatičo sa Univerziteta Federiko II u izjavi. Ona je dodala da je „verovatno A. Rustius Verus mogao da shvati od samog početka, kada se još borio da postane edil, i usred svoje izborne kampanje, da birači, pre svega, žive na hlebu“.

Radovi su objavljeni u e-Journal degli Scavi di Pompei.

 

***

Komentar

***

 

Mi smo i  dalje preokupiran - socijalnim svetom, istorije i moći i tsl. Pošto težište nije na prirodi, na ekonomiji misli, opstanku, gušimo se u beskonačnosti reči. Ali da se lociramo u vremenu i prostoru. Zamislite 4,5 milijarde god istorije naše planete kompresovane u samo godinu dana. Ćelije se pojavljuju u martu. Višećelijski život se razvija tek početkom septembra. Prvi sisari pojavljuju se 25 decembra. Ali ljudska bića stižu tek ¼ h pre ponoći u novogodišnjoj noći. U poslednjih 20 sekundi, pojavljuju se prve civilizacije. Humanizam i renesansa, 4 sekunde od kraja. Internet, globalno zagrevanje - sve u poslednjoj 1/4 sekunde. Ubrzanje nas tera da se u cajtonu koristitimo - kompresijom - događaja iz istorije. Slučajnost koje proizvode sile prirode nas i ovde uče - "Memento mori"( „seti se da si smrtan“) - te da kao što je kazao Bruto: "svaki čovek — bio on umetnik ili političar, naučnik ili sveštenik, radnik ili seljak — mora biti u stanju da se neprestano drži svoje ljudske mere"; da se "ne vaspitava govorom već delima i primerima".  Da i “najbolji ili najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica” – zato se moramo naučiti da je suština “vrednosti moralnog ponašanja – u posledicama". Te da "država" - za građansko društvo vrši funkciju - tzv."noćnog čuvara" (Habermas) tj. čuvara "osnovnih vrednosti" - na kojima ono počiva. Na kojim "vrednostim" počiva Srbija već 33 god?

Zoran Stokić

1.10.2023.