Četiri legende filma u priči o kinematografiji: Film davne budućnosti

 

KULTURA Autor:N1 Beograd09. nov 202217:35 Izvor: TANJUG/ RADE PRELIC

 

“Film davne budućnosti” dokumentarni je film u kojem reditelj i profesor Darko Bajić razgovara sa legendarnim srpskim rediteljima Đorđem Kadijevićem, Zdravkom Šotrom, Borom Draškovićem i Mišom Radivojevićem o njihovim višedecenijskim iskustvima snimanja filmova. Premijera filma je 15. novembra u MTS Dvorani.

Producenti su Darja Bajić Božović i Saša Sailović, a reditelj je Siniša Cvetić. Ulaz na projekciju je slobodan, a na premijeri će biti prisutni akteri i ekipa filma, koji će se pokloniti publici nakon projekcije.

“Suština koncepta je da se iskoristi digitalna tehnika, da bi se ispričala priča o filmu i filmskoj traci na kojoj ste morali osmišljeno da iskoristite svaki metar. Tu se i stvorila suštinska razlika između filmskog i digitalnog vremena. Došli smo do nečega što je izuzetno važno – da u ovom razrušenom vremenu jednoumlja, koje je svuda oko nas i u celom svetu, na pravi način dozvolimo sebi da razmišljamo svojom glavom”, rekao je Darko Bajić, autor filma, na konferenciji za medije.

Film davne budućnosti

Darko Bajić je dodao da su još četiri dokumentarna filma u pripremi, koji će biti posvećeni svakom ovih reditelja ponaosob.

Siniša Cvetić, reditelj filma, govorio je o snimanju ovog ostvarenja. “Naša ideja je bila da ga snimimo u kontinuitetu, da taj razgovor bude spontan. Imali smo neke ideje i smernice, ali nismo znali u kom će pravcu razgovor ići. Bilo nam je važno da čujemo šta naši najiskusniji reditelji misle o trenutnoj kinematografiji, o njenoj budućnosti i prošlosti ovde, u Jugoslaviji. I mene kao mladog reditelja je poprilično zanimalo da to čujem”.

Reditelj Đorđe Kadijević je o temi filma rekao: “Pitanje o tome kakva je danas filmska umetnost, šta je ona danas i o čemu govori, kako se vrednuje i ceni, trebalo bi pre da bude postavljeno u nekom velikom, svetskom kulturnom ambijentu. O ovome bi trebalo da se pitaju Amerika i Evropa. Mi smo na tu temu razgovarali zahvaljujući lucidnosti Darka Bajića, koji je skovao u glavi našu radoznalost prema onome o čemu pre ovog filma možda i ne bismo razmišljali”.

“Prvo smo pojedinačno nastupali pred Darkom. To je za mene bila prilika da potpuno prođem kroz svoj život, dela i iskustva. Kad smo se sastali nas četvorica, to ukrštanje naših izlaganja je dobilo jedan novi smisao. Bilo mi je zaista lepo popodne kada smo nas četvorica govorili ono što mislimo o svojoj karijeri, životu i filmu”, kazao je Zdravko Šotra je o iskustvu rada na ovom ostvarenju

Zoran Jovanović, direktor fotografije, o svom doprinosu filmu je rekao: “Zadatak je bio zanimljiv i izazovan. Hteli smo da svetlo i prostor budu postavljeni kao da se radi o imaginarnom prostoru bez obrisa i pozadine, gde petoro ljudi razgovaraju i mogu da budu potpuno opušteni. Mislim da smo postigli finu atmosferu koja izgleda plemenito i filmski”

Nakon konferencije za medije otvorena je izložba fotografija iz filma, mladog fotografa Stefana Vacića.

Projekat “Film davne budućnosti” realizovali su festival LIFFE, produkcijska kuća “Magična linija”, Fakultet dramskih umetnosti, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Filmskog centra Srbije, uz tehničku podršku CinePlanet, Delta video i MTS dvorane.

 

***

Komentar

***

 

Nije bilo lako raditi u YU. Boro Drašković: "u umetnosti: cenzurisano je oko 15 000 dela (570 zabranjenih knjiga, 76 filmova, 70 pozorišnih komada, 15 izložbi....)". 2017., u vojnom bunkeru na Kalemegdanu, bila je izložba o cenzuri u Srbiji i YU, 60-tih i 70-tih god 20. veka, inspirisana knjigom istoričarke Radine Vučetić "Monopol na istinu", a čiji su autori Mirjana Slavković i Marija Miletić. Na 36 panoa postavke "Umetnost u bunkeru", prikazani su kontrasti umetničkog života YU: Tito i holivudske zvezde nasuprot bunkerisanju filmova, avangarda u pozorištu i na Bitefu, nasuprot skidanju predstava "Kad su cvetale tikve", "Kape dole" i "Druga vrata levo", avangardno slikarstvo nasuprot zabranjenim slikama Miće Popovića... Na izložbi su izdvojeni i autentični borci za slobodu: L. Stojanović, Ž. Pavlovića, D. Makavejev, Ž. Žilnika, B. Drašković, A. Popovića, Z. Radmilovića... Srbja je "zarobljenik" ne otvaranja tajnih knjiga iz komunizm. Ako je tako bilo u umetnosti možete misliti kako je bilo politici, medijima, u društvenim naukama, filozofiji ,..., sve to zajedno izgleda da je nužno je vodilo onome u čemu sada živimo.

Zoran Stokić

10.11.2022.