Mali Ajnštajn
*
Dečak koji će spasiti svet: Sa 12 godina upisuje doktorat, nadimak mu je Mali Ajnštajn
Otac dečaka Alekandar Simons
rekao je kako će 12-godišnji Loren doktorska studije iz prirodnih nauka upisati
na nemačkom Institutu Mak Planck.
IZVOR: KLIX SUBOTA, 5.11.2022. |
09:48 -> 21:20 Foto: Profimedia.
Nije otkrivao detalje programa, ali je naveo kako će obuhvatati hemiju, medicinu i fiziku te da će dečak većinu vremena provoditi u laboratoriji.
Laurent Simons, kojeg još nazivaju
Mali Ajnštajn, rođen je u gradu Ostend, osnovnu školu je završio sa šest
godina, a s devet je krenuo na studije u Belgiji. Diplomirao je sa 11 godina, a
ovog leta je sa 12 godina završio master studij na Univerzitetu Antverpen.
***
Komentar
***
Suština inteligencije ne leži u
naučenim odgovorima (u jednoj disciplini) već u kognitivnim strukturama koje - dete
tokom svog razvoja - konstruiše. Primer: W.R.Hamiltona u svet apstrakcija uveo
je ujak, poliglota. Već u 3-oj g Viljem je tečno govorio i čitao engleski u 4-oj
je čitao hebrejski, a u 5-oj latinski i grčki; zatim je svake godine ovladavao
još sa po nekoliko novih jezika: francuskim, italijanskim, nemačkim,..,persijski,
arapski, bengalski. Kada je 1815. napunio 10 g, ujak piše "upravo namerava
početi kineski, ali teškoću predstavlja nabavljanje knjiga. Nabavke iz Londona
su skupe, no nadam se da je taj novac pametno utrošen". Mnogi su smatrali
da je taj novac ipak bio loše utrošen i slave dan kada je on prestao sa
"besmislenim učenjem beskorisnih jezika". Zaboravljaju da je u
principu nemoguća racionalna rekonstrukcija stvaranja jedne ideje. Ontogeneza
znanja iracionalnih "petlji" omogućila je Hamiltonu da
"zameni" lingvistički broj (singular, dual, plural) aritmetičkim
prirodnim brojem (1, 2,...). Ti "beskorisni" jezici trajno su
obogatili njegovu intuiciju – i otvorili vrata da formalizuje algebru i
kanonske transformacije, te da pomoću tog novog alata Njutnovu dinamiku uzdigne
do njenog najoperativnijeg oblika. Taj je formalizam, kasnije, bio osnovna
gradja i za sisteme sa velikim brojem čestica - u statističkoj
(Gibs-Ajnštajnova teorija ansambla), kao i u kvantnoj mehanici, a o tome
svedoče izjave samih tvoraca tih teorija, pre svih Hajzenberga i Diraka.
Zoran Stokić
6.11.2022.
Нема коментара:
Постави коментар