Ministarka nauke: Izgradnja BIO4 kampusa u avgustu ili septembru 2023. godine

 

SCITECH Autor:FoNet16. nov 202216:32 Izvor: TANJUG/STRAHINJA AĆIMOVIĆ

 

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je da je izgradnja BIO4 kampusa u Beogradu strateška odluka Srbije, jedna od najboljih ideja i najveće ulaganje u nauku koje smo imali u proteklih nekoliko decenija, saopšteno je iz njenog kabineta.

Planirano je da izgradnja BIO4 kampusa u Beogradu počne u avgustu ili septembru 2023. godine, pri čemu će izgradnja trajati dve godine. Izgradnja tog kampusa biće pokretač za dalji razvoj društva, rekla je Jelana Begović.

Ona je posle posete kampusu Biopolis u Singapuru, koji predstavlja centar aktivnosti biomedicinskog istraživanja i razvoja i promocije saradnje privatnog i javnog sektora u tom delu Azije, rekla da je Singapur pre 20 godina odlučio da jedan od prioriteta razvoja države bude upravo biotehnologija, kao i jasna usmerenost u razvoj i profilisanje kadrova, što je ekonomiju te zemlje značajno ojačalo.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nastavak "imitacije nauke" u zatvorenim društvima. Otvoreno društvo VB stvorilo je pretpostvke za: naučnu revoluciju 1687., indsutrisku revoluciju 1760., što je promenilo  način života na Zemlji. U starim zatvorenim društvima, na primer, nekoliko hiljada godina konstrukcija automata je bila više zabavna nego posao. Čak i Francuskoj gde su stvoreni prvi androidi, bili su igračke. Dekart je u "Discours de la methode" 1637., govorio, između ostalog, o razlika između ljudi i životinja. I jedno i drugo je stvorio Bog, ali samo čovek ima besmrtnu dušu. Životinje se moraju posmatrati kao veoma komplikovane mašine - kao automati. I smatrao je da će čovek jednog dana moći da napravi mašinu u obliku životinje koja bi se ponašala kao životinja. Nemački jezuita Atanasije Kirher preuzeo je Dekartove ideje i sproveo ih u delo - izgradio je glavu koja govori, ptice koje pevaju  i figure koje su svirale muzičke instrumente.  A u konstrukcijama Žaka de Vokansona dostignut je vrhunac u izgradnje androida: "svirača flaute", "svirača tamburina" i "patku". 1737., je izgradio Svirača flaute, figuru ljudske veličine koja je svirala doboš i flautu i imala repertoar od 12 pesama. "Patka"  je imala preko 400 pokretnih delova u svakom krilu i mogla je da maše krilima, pije vodu, svari zrno i pravi izmet (savremenici su bili fascinirani; a bio bi i Dekart); bila je to preteča sofisticiranih automata put ka Turingovoj mašini, Nojamnovoj mašini elektronskoj revoluciji. Kada je 1741. postavljen za inspektora svilarstva posvetio se problemu mehanizacije tkanja svile; uzimajući u obzir sve što su izumeli njegovi prethodnici, uspeo da konstruiše automatski razboj, vođen vodeničkim kolom  koji je tkao potpuno samo - upravljano bušenom karticom. Nakon njegove smrti, prototip njegovog razboja je obnovio i poboljšao Žozef Mari Žakard i kasnije Pjer Žake-Droz pa je on postao jedan od najvažnijih izuma industrijske revolucije; njegov "pisac" - mehanički dečak koji piše perom na papiru pravim mastilom, ima uređaj za unos za postavljanje tabulatora, definišući pojedinačna slova koja je napisao dečak, a svime time uravlja programirana memorija. "Pisac" je preteču današnjih računara, po tome što ima program (disk koji postavlja tekst) i memoriju (bregaste diskove koji predstavljaju svako slovo).

 

Zoran Stokić

16.11.2022.