Hendl i Mocart
ili
o talentima
Posledica stvaranja kulta
„nacije”, na primer, bila je i borba nemačke muzike protiv „italijanizma”. Kult
Rafaela u slikarstvu – tražio je suprotno – sada se stvara kult Mocarta u
muzici. Ali ako treba stvoriti kult, zašto nisu uzeli Hendla ili Gluka? Zato što je Hendl pisao (uglavnom) na italijanskom i živeo u Engleskoj. A Gluku je maternji
jezik češki. Prvu Hendlovu operu Almira iz 1705. godine, kada je imao 19
godina, treba uporediti sa Mocartovom iz tog doba (kada je i on imao 19 god). Kod Hendla imamo „program“
muzike za njegove buduće opere i oratorijume; koji je dosledno sproveden! Kod Mocarta imamo kopije XY
italijanskog kompozitora. Bog muzike u Mocartovo vreme, da se podsetimo, bio je Gluk.
Kada su Hendl i Mocart imali 19 geodina šta je ko
komponovao? Hendl "Almiru", a čudo od deteta Mocart "La finta
giardiniera". Opere su i jedan i drugi zapravo komponovali kada su imali po 18
godina. To je inače prva Hendlova opera
izvedena je u Hanburgu 8. 01. 1705., pod dirigentskom palicom Kajzera u
kontekstu tog vremena, prava muzička bomba, za više stepenica nadmašio je sve
druge kompozitore. Hendl je u Almiri znači „najavio” program svojih budućih opera i
oratorijuma. Kao i Venecija, Hamburg je takođe bio bogata komercijalna
republika sa prosperitetnim kulturnim pejzažom. I ovde i tamo, buržoaski javni
ukus je u velikoj meri određivao kakve opere treba da budu. U početku su u
Hamburgu muzicirani uglavnom libreta na nemačkom jeziku. Ali ubrzo je postao
običaj da se najvažnije arije pišu na italijanskom. Ples Azijata,
šesnaestotaktna sarabanda sa samo dva glasa, jedna je od Hendlovih
najpoznatijih melodija do danas. Nakon što ju je Hendel prvi put preradio i
značajno proširio u ariju Lascia la spina u svom rimskom oratoriju "II trionfo
del Tempo e del Disinganno" (1707), ona je šest godina kasnije osvojila svet
muzike kao "Lascia ch'io pianga" u njegovoj prvoj londonskoj operi Rinaldo .
https://www.youtube.com/watch?v=VysgBBpkpsw
Opera Highlight G.F.Hadel: Almira 1705-1994
*
Kada je Mozart imao 18 g
komponovao je operu " La finta giardiniera" (13.01.1775.) tj. njegov stil
komponovanja "variranje tuđih muzičkih ideja" tj.
"kreativno je hteo da popravi"
- Pasquale Anfossi "La finta giardiniera". Anfossijeva opera je
nastala 1773., izvedena je u Rimu, zatim sa istim uspehom, sa puno repriza, u
svim gradovima Italije, zatim Parizu i ostalim velikim gradovima Evrope.
U kasnijoj muzičkoj kritici, Anfosijev uticaj na Mocartovo delo je prepoznat. Mocart je dobro poznavao Anfosija, toliko da ga citira u dva pisma o njemu: u jednom ga naziva „veoma poznatim Napolitancem”, u drugom kaže
„moji neprijatelji kažu da želim da ispravim Anfosijevo delo”.
A Mozart je napisao i arije za Anfosijeve "Il Curoso
Indiscreto" i "Le gelose fortunate" povodom dva izvođenja u Beču 1783. i 1788. - kao da ih je stvarno napisao Anfosi. Mocarta su često angažovali u Beču, da iz raznih razloga (kompozitor čija je opera izvedena, je napustio Beč, a publici se dopala opera, pa u reprizama te opere su dodavane nove arije i tsl) - dopisuje po koju ariju u MANIRU određenog kompozitora. Dva
značajna muzikologa, Georges du Parc Poulain Saint-Foik i Theodor Vizeva, u
svojoj monumentalnoj monografiji o Mocartu u pet tomova , izvode detaljno
poređenje između partiture Anfosijeve La finta giardiniera i Mocartove. Dvojica
naučnika primećuju mnoge sličnosti između ova dva dela, napominjući da je
Mocart često sledio formalne šeme Anfosijevog rada i čak je preuzeo njegov
ritmički izum. Ovo delo se pominje i u eseju „Italijanska muzika u osamnaestom
veku“ koji je za izdavača Bramante uredio Roberto Zanetti. Zaneti dodaje: „s
druge strane, Mocart je generalno usvojio ono što se smatra karakteristikom
Anfosijevih opera, odnosno podelu arije na dva dela, različitog tempa i ritma”,
što se obično pripisuje Mocartu.
Pasquale Anfossi (1727-1779)
https://www.youtube.com/watch?v=vULbyASaW5s&list=OLAK5uy_koThvPoUgC5kzjlDzUJ4X2jolgRrWio-o
La
finta giardiniera: Act I: Overture Part I (cela opera sastoji se od 74 postova)
*
https://www.youtube.com/watch?v=lhCorp9RgVM
W.
A. Mozart - KV 196 - La finta giardiniera
Zoran Stokić
24.11.2022.
Нема коментара:
Постави коментар