In Memoriam Vladimir
Gligorov (1945 – 2022)
MARIO HOLZNER01/11/2022
Peščanik.net, 01.11.2022. Prevela Milica Jovanović
Vladimir Gligorov, foto: Medija
centar
Naš dragi kolega, viši naučni
saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), mentor i
prijatelj Vladimir Gligorov preminuo je u četvrtak 27. oktobra 2022. Njegov 77.
rođendan bio je pre samo mesec dana. Nije pridavao značaj takvim događajima.
Nije imao vremena ili interesovanja za profane stvari kao što su rođendani,
praznici ili vikendi. Bio je pravi naučnik. Radio je svakog dana, čitao i pisao
o ekonomiji, politici, filozofiji, istoriji ili književnosti. Privrženost
porodici i ljubav prema filmovima jedino je što ga je približavalo svakodnevnom
životu prosečnih ljudi. U tipičnoj postjugoslovenskoj intelektualnoj tradiciji,
voleo je da poredi ključne scene filmova sa ključnim temama iz nauka kojima se
bavio. Njegov istraživački opus je ogroman i čini ga verovatno neprebrojiv niz
poglavlja, izveštaja, članaka, komentara i blogova, da ne pominjem intervjue za
novine i onlajn portale na različite teme. Preveo je i brojne knjige. Nije
preterano tvrditi da bi bilo lakše nabrojati šta nije radio nego šta jeste.
Vladimir nije bio samo naučnik,
već i čovek od akcije – barem u svojim ranim godinama. Učestvovao je u
studentskoj pobuni 1968. godine u Jugoslaviji. Bio je jedan od 13 članova
Osnivačkog odbora koji su 1989. inicirali ponovno osnivanje Demokratske stranke
u Srbiji. Među njima je bio i kasnije ubijeni premijer Zoran Đinđić. Podržavao
je stranku Liberalna demokracija Slovenije, napisao je delove manifesta
socijalnih liberala u Hrvatskoj, vodio je kampanju za crnogorsku demokratsku
stranku. Smatrao je da bi demokratizacija pomogla Jugoslaviji da opstane kao
savezna država i smatrao je svojom građanskom dužnošću da podrži demokratske
pokrete u zemlji.
Vladimir je potekao iz politički
aktivne porodice. Sećao se poseta iz detinjstva letnjoj rezidenciji
jugoslovenskog predsednika, maršala Josipa Broza Tita, na Brionima. Njegov
otac, Kiro Gligorov, bio je, između ostalog, član Centralnog komiteta Saveza
komunista Jugoslavije i prvi predsednik Republike Makedonije 1991. godine.
Međutim, Vladimir se trudio da izgradi vlastiti identitet i zastupao je stavove
koji su povremeno bivali u suprotnosti sa stavovima njegovog oca. Vladimir
svakako nije bio ni ideološki ni nacionalno rigidan. Ako je i osećao tu vrstu
pripadnosti, njegova nacija bila je svet, a njegova ideologija racionalnost.
Od 1971. do 1972. bio je
Fulbrajtov stipendista na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Magistrirao je
ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu 1973. godine, dok je radio kao naučni
saradnik u Birou za primenjena društvena istraživanja Univerziteta Kolumbija.
Od 1975. do 1979. godine bio je u zvanju docenta na Univerzitetu u Beogradu. Do
1991. godine bio je slobodni saradnik i istraživač na Institutu ekonomskih nauka
u Beogradu. Međutim, nacionalistička euforija u autokratskom režimu prinudila
ga je na emigraciju. Tokom 1991-1992 bio je gostujući saradnik u Centru za
proučavanje javnog izbora na Univerzitetu Džordž Mejson u Ferfaksu (Virdžinija,
SAD). Kasnije, 1992-1994, bio je gostujući stipendista na Odseku za
istočnoevropske studije Univerziteta u Upsali, u Švedskoj. Konačno, 1994.
godine prelazi u Beč. Najpre kao gostujući saradnik na Institutu za
humanističke nauke (IWM) a zatim, od 1995. godine na Bečkom institutu za
međunarodne ekonomske studije (wiiw) kao ekonomista, a nakon penzionisanja kao
viši naučni saradnik.
Na Institutu wiiw ali i van
njega, bio je mentor generacijama ekonomista koji su se posvetili analizi
jugoistočne Evrope, kao i globalnih ekonomskih i političkih kretanja. Oni koji
su imali privilegiju da blisko sarađuju s njim, iskusili su intelektualno
zadovoljstvo iz vremena provedenog u razgovoru s njim. Bio je u stanju da
poveže analizu aktuelnih političkih i ekonomskih zbivanja i temeljno poznavanje
istorije ekonomske i političke misli i filozofskih promišljanja, uz analogije
iz američke i sovjetske politike i popularne kulture, a sve sa tipično
paradoksalnim obrtom, što je takođe sasvim u tradiciji intelektualaca iz
jugoistočne Evrope. Zaključni argument u aktivnoj debati bila je estetika za
kojom je žudeo. Nije trivijalna floskula reći da će Vladimir živeti u našim
mislima, čijem je oblikovanju toliko doprineo.
Saosećamo s njegovom porodicom,
suprugom Ljubicom, decom Nadom i Vavom i njegovom voljenom unukom Milicom.
Mario Holzner je izvršni direktor
Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
wiiw, 31.10.2022.
***
Komentar
***
Johann Nepomuk Hummel Mass in D minor
https://www.youtube.com/watch?v=hRrNQS_9dsw
Sa kakvom hladnom ravnodušnošću
je, u tzv našim medijima, preneta (a
uglavnom nije ni preneta) čak i vest o smrti i sahrni naučnika, svetskog glasa,
ekonomskih nauka Vlade Gligorova naterala me je da se setim misli
Ive Andrića: "Dugotrajno robovanje
i rdjava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da
zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav
poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju
sopstvenu korist od očigledne štete.”
Slično - ako nekom nije jasno šta
nam se upravo dešava, neka pročita integralni tekst dela " ČUJTE SRBI
" (1.06.1918.) , upozorenja našeg iskrenog prijatelja dr Arčibalda Rajsa;
"kao da" je juče napisano:
"Inteligencija / Rajs misli na "inteligenciju naše srednje klase –
koja je po njemu sve samo ne 'inteligencija' nego sve suprotno od toga/ ne dopušta izdizanje iznad prosečnosti i
ljubomorno pazi da nove čestite snage sebi ne prokrče put. Čim otkrije takve,
udara ih po glavi, dok ne propadne u blato. Poštenog čoveka smatraju budalom.
Političari čine sve da spreče da važnije pozicije pripadnu bivšim borcima, a u
parlament su ušli ljudi koji eksploatišu političke strasti.“
Epilog: Rajs je preminuo 8. 08.
1929. uzrok smrti - moždana kap - kao posledica žučne svađe sa prvim komšijom,
bivšim ministrom, Milanom Kapetanovićem koji ga je opsovao i udario.
Zoran Stokić
9.11.2022.
Нема коментара:
Постави коментар