Čuturilo: Nemar je
sistemski, živimo istoriju beščašća, u Beogradu turbo-džihad
SHOWBIZ Autor:N1 Beograd26. nov
202210:40
Muzičar Nikola Čuturilo navodi da
je poslednjih 25 godina Beograd krcat turbo-džihadom i neukusom. Nemar je
sistemski, kaže. I globalno i lokalno živimo u okruženju nasilja, živimo
istoriju beščašća, navodi gost Novog dana. Pričao je i o izlasku vinil verzije
svog albuma "Priče iz depoa", a i o narednim koncertima u Beogradu,
Čačku, Vranju, Paraćinu...
Komentarišući u rubrici
Prelistavanje štampe u Novom danu slučaj nasilja u školama (u Trsteniku,
Subotici) kaže da je to tužno i tragično. Vrlo malo se govori o uzrocima, a mi
definitivno živimo u okruženju nasilja, i
lokalno i globalno, naveo je.
„Čovek današnjeg dana okružen je stresom, strahom, grčevitom borbom za opstanak“, ističe. Navodi da se danas u bilo kom delu grada mogu videti žvrljotine. Kazao je da je prolazio pored Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta i da je ta vrhunska obrazovna ustanova, u epicentru Beograda, cela ižvrljana. „Kako to doživljava neki klinac – uradio sam to, čak se nisam ni krio… Šta je sledeće iza toga, kako funkcioniše ljudski mozak – možda mogu da uđem u tu zgradu, kuću, uzmem šta mi se dopada. Te granice su potpuno porušene i nestale“, rekao je, navodeći da je za to odgovoran i sistem i porodica podjednako.
Nemar je sistemski, nemar nekih
ljudi koji bi trebalo da daju primer i smernice, koji bi trebalo neke stvari da
ohrabre, a za druge da kažu da su nedopustive, naglašava.
Govoreći o ogromnom nedostatku
empatije u društvu, kaže da je to dobrim delom planetarni projekat koji traje
izvesno vreme.
„To je taj korporativni
liberalizam u kom trčiš od tačke A do B najbrže što možeš, ne osvrćeš se oko
sebe, ako treba da pređeš preko nekoga – preći ćeš… Postoje samo uspešni, lepi,
postoje samo dobro razvijeni, mladi, nasmejani, koji se lepo provode i lepo
žive. Sve drugo je nešto što ne želiš da čuješ, ne želiš da znaš i prosto – ne
postoji“, naglašava Čuturilo.
Kaže da se to vidi kod nas i na
poslednjem na primeru iznajmljivanja stanova Rusima u Srbiji, kada se stanari
izbacuju da bi se na građanima iz Rusije zaradilo više.
Govoreći o Beogradu, navodi da je poslednjih 25 godina
„krcat turbo-džihadom i krcat neukusom, jer to je prosto estetika većine“.
A za globalno društvo kaže: „Mi
živimo istoriju beščašća u kojoj zapravo ogroman broj ljudi ne shvata da nas je
sa ove strane 99 posto, a da je samo jedan posto sa one druge“. Čuturilo
ocenjuje da, opet, i to zavisi od zemlje do zemlje – u onoj u kojoj ima više
para „tamo se fingira“, dodajući da se „fingira i demokratija“, a tamo gde nema
dovoljno para – „to je mnogo vidljivije i to je nešto što mi živimo dnevno“.
„Vinil – simbol lepšeg vremena,
drugačijeg slušanja i poimanja muzike“
Inače, od ponedeljka će se u
prodaji naći vinil verzija njegovog albuma „Priče iz depoa“, koji se, inače,
pojavio u decembru prošle godine. Kaže da se vinilu raduje iz više razloga.
„Poslednje vinilno izdanje, ploču sam imao 1991. godine, a drugo – vinil, po
meni, jeste simbol nekog srećnijeg i lepšeg vremena i drugačijeg slušanja i
poimanja muzike“, rekao je gost Novog dana.
Navodi da je vinil specifičan, i
da, iako se već neko vreme vraća – postoji razlika, a da je ona u tome što se
danas u njemu nalazi „snimak koji prozvod digitalije“. „Vinil koji ja pamtim je
bilo analogno snimanje. To je nešto potpuno drugačije. I ubeđen sam da je bilo
adekvatnije u smislu preslikavanja atmosfere koje se napravi na probi sa
bendom. Ta patina se dala čuti na vinilu, pre svega zbog analognog načina
nasnimavanja. Digitalije su sve izbalansirale na sredini – lakše se dolazi do
ušiju slušalaca, ali još lakše se zaboravlja to što je doneto“, rekao je gost
N1.
Kako je dodao, poznati muzičar
Nil Jang radi na pronalaženju nove forme nosača zvuka koji bi bio približniji
onom starom. Vraća se i kaseta, dodaje i ističe da je kod ploče bitan i onaj
ritual – to što se kod nje nije preskakalo – da se, na primer, ide sa A1 na A4,
nego se ide redom.
Govoreći o muzici, navodi da se
pojave bendovi i neki albumi i jednostavno sve kratko traje i to ne zato što to
nije kvalitetno – već zato što „ovo vreme iziskuje zaborav“. „Ovo je vreme
venata, vreme forme, da se samo forma zadovolji, da se na njoj ostvari profit,
a sadržaj je potpuno minoran“, zaključuje Nikola Čuturilo.
Najavio je i koncert 11. decembra u Zappa bazi u Beogradu. Takođe u narednom periodu imaće koncerte u Čačku (10. decembra), a krajem meseca u Paraćinu i Vranju…
***
Komentari
***
Bravo, pravo u "centar"
naših problema! Samo bi dodao. "Otvorena društva" neki posmatraju
samo iz ugla potrošnje (što je ustvari sekundarno) – ona omogućavaju pojedincu
najveću kupovnu moć. Ali to je posledica koje su stvorile - "slobode za
sve" (a to je primarno). Nepremostiva je razlika između društava: otvorenih
(stalno povećanje lične autonomije) i zatvorenih (gde nema te autonomije). "Sloboda
za sve" koja je ostvarena u "otvorenom društvu" podrazumeva da
društvo svakoj osobi omogućuje "u našim ličnim životima" da bude
"ličnost", "posebno ja" da budete ono što jeste, da radimo
ono što želimo, da volimo ono što mi želimo i tsl. U zatvorenim duštvima kolektivistička
praksa sprečava "autonomiju", otuda tolike izbeglice u njihovom
jednosmernom kretanju ka otvorenim društivma.
Zoran Stokić
26.11.2022.
Нема коментара:
Постави коментар