Aranđelovdan - jedna od najčešćih slava, posvećena zaštitniku pravde i vere

Autor:

author

author

N1 Beograd

nova.rs

|

21. nov. 2025. 06:50

|

LIFESTYLE

Editorial use only

meunierd / Shutterstock

Ovaj praznik posvećen je Svetom Arhangelu Mihailu, vođi nebeskih sila i zaštitniku pravde i vere.

 

Iako se Aranđelovdan tradicionalno obeležava vekovima, pojedina predanja i običaji i danas intrigiraju vernike posebno uvreženo verovanje da se baš na ovaj dan “otvaraju nebeske kapije” i da molitve brže bivaju uslišene.

 

Ovaj praznik posvećen je Svetom Arhangelu Mihailu, vođi nebeskih sila i zaštitniku pravde i vere. To je jedan od najvećih pravoslavnih praznika i jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji, odmah posle Nikoljdana.

 

U hrišćanskoj tradiciji, Sveti Mihailo je prvi od sedam arhanđela, koji je predvodio nebesku vojsku u borbi protiv zla.

 

U ikonografiji se prikazuje u rimskom oklopu, sa mačem ili kopljem kako pobeđuje zmaja, demona ili đavola.

 

Smatra se zaštitnikom Saborne crkve, čuvarom duša, i nebeskim borcem za pravednike, prenosi Manastiri.rs.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/arandjelovdan-jedna-od-najpostovanijih-srpskih-slava/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Šteta što u našoj trediciji nije cetralni arhanđel Uril (Uriel) - mač istine - majstor znanja i arhanđeo mudrosti. Urilo: vatra ili svetlost Božija, prosvetitelj - vernici se mole da on prosvetli one sa pomračenim umovima. Uril je arhanđeo poznat iz jevrejske tradicije pratio je Enoha (sedmi starizavetni patrijarh) kroz nebo i pokazao mu tajne koje se tiču kretanja nebeskih tela. Da je do srednjeg veka bio važan i za hrišćane, svedoči hriščanska umetnost, Uril je jedan od Serafima, anđela koji stalno okružuju Boga - nalazi se na mozajcima - u rimskoj bazilici sv. Marije Velike (Santa Maria Maggiore 400.g.n.e),..., crkvi San Apolinaro Nuovo (Sant’Apollinare Nuovo u Raveni 520. g.n.e). Kasnije se taj "mač istine" i "znanja" zaturio, preživeo je uglavnom kod jevreja i  kod anglosaksonaca.

 

*

 

"Urijel – I vide Bog svetlost da je dobra, i rastavi Bog svetlost od tame" iz J. Hajdnovog oratorijuma "Stvaranje"

 

https://www.youtube.com/watch?v=JuD1k9ezQdA&list=RDJuD1k9ezQdA&start_radio=1

J.Haydn | The Creation

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Wx4iIYc68Ic

Jean-Féry Rebel (1666-1747) - Les Elémens, simphonie nouvelle (c.1737)

 

Da je barokna muzika – muzička enciklopedija zvuka – pokazuje i primer "haosa" iz " Les Elémens" Rabela. U svom disonantnom akordu, kompozitor pomera fokus sa važnosti pojedinačnih zvukova, naglašavajući umesto toga karakteristike koje se odnose na tembar, teksturu i dinamiku. Žan-Žak Ruso je u svom "Dictionnaire de Musikue"1768., napisao da je „Barokna muzika ona u kojoj je harmonija zbunjena i puna modulacije". Lako bi se ovaj pokret iz "Haosa" mogao biti pomešati sa atonalnim delom avangardnog kompozitora iz dvadesetog veka

 

Više njegovih kompozicija karakterišu složeni ritmovi i posebne harmonije koje njegovi savremenici nisu u potpunosti razumeli i cenili. Njegove: „Les Caractères de la danse“ (simfonija plesa) JFR.56 kombinuju muziku sa plesom i uvode neobične metričke ideje. Ovo delo je takođe postiglo uspeh u Londonu, gde ga je Hendl izveo 1725. godine. Komponovao je: „Tombeau de Monsieur de Lully“ (sonata u triju) JFR.36 u čast svog učitelja Lulija. Neke od Rebelovih kompozicija izvode se kao plesne simfonije - Une symphonie de danse. Među ovim kompozicijama se ističu Les élémens, koje opisuju stvaranje sveta.

 

Rebelov doprinos evoluciji francuske muzike i plesa uticao je na kompozitore poput  Rameaua, koji je nastojao da dočara rađanje četiri elementa iz Haosa u uvertira njegove opere  "Zais" 1748. Istovremeno, "Les Elements" ukazuje na Hajdnov oratorijum "Stvaranje", koje takođe počinje predstavom haosa, izazvanom unisonom C notom koju svira orkestar. Međutim, Hajdn se poziva na proces stvaranja kako je predstavljen u Bibliji, Knjizi postanja. Sa muzičke tačke gledišta, u Hajdnovom delu Haos je pre povezan sa harmonijskim vakuumom (kao što sugeriše unison C) i upotrebom drugih muzičkih konvencija od onih koje su uspostavljene u njegovo vreme. Rebelov prikaz haosa i kreacije odražava ideje klasične antike u vezi sa teorijom elemenata i stvaranjem univerzuma. "Les Elements" u izvesnoj meri odražava estetski ideal francuskog baroka, koji se odnosi na umetnost kao na harmoničnu imitaciju prirode. Struktura dela je izbalansirana i jasna, odražava podjednako uravnotežen muzički sadržaj, udaljavajući se dalje od burne artikulacije unutrašnjih strasti, koja karakteriše italijanska dela epohe. Muzički diskurs je fluidan i odražava gracioznost plesnih pokreta, a čitava konstrukcija odražava uravnotežen i prefinjen francuski duh; "Francuska muzika skoro uvek podrazumeva ples, a ritmički obrasci površine su ključni za kinestetičke pokrete ruke i stopala, do redovnih promena između kretanja i uspostavljanja ravnoteže"!

 

Zoran Stokić

21.11.2025.