Objavljene "najkul" ulice na svetu: Ovde se odvija pravi gradski život

Autor:

author

CNN

|

20. nov. 2025. 14:23

|

LIFESTYLE

Rrio, ulica, brazil

Fotoarena, Foto Arena LTDA / Alamy / Profimedia

Najnoviji izbor „najkul ulica na svetu” magazina Time Out predvodi Rua do Senado u Rio de Žaneiru u Brazilu.

 

Šetnja ulicama je odličan način da osetite pravi puls nekog grada – lutajući kroz prodavnice, svraćajući u kafiće ili zauzimajući stolicu u nekom živom baru.

 

Kako navodi globalni vodič Time Out, ulice su mesto gde ćete pronaći „lokalni život u njegovoj najautentičnijoj formi.”

 

Upravo ta ideja stoji iza godišnje liste „najkul ulica”, globalnog pregleda šetališta, prolaza i drugih urbanih mesta.

 

Izdanje za 2025. je objavljeno, slaveći, kako Grejs Berd kaže za CNN Travel, način na koji „ulice predstavljaju sve što urbani život čini briljantnim.”

 

Da bi sastavio listu, Time Out se oslonio na svoju globalnu mrežu urednika i novinara, od kojih je svaki predložio delove svojih gradova koji zaslužuju pažnju.

 

Ovogodišnji pobednik: Rua do Senado u Rio de Žaneiru

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/objavljene-najkul-ulice-na-svetu-ovde-se-odvija-pravi-gradski-zivot/

 

 

***

Komentar

***

 

Mit  konzumerizma. Mali gradovi su bili mesto gde su građani zajedno rešavali - svoje probleme i probleme grada. U današnjim velikim gradovima povlačimo se manje-više dobrovoljno u zatvorene stanove sa zvučno izolovanim prozorima, ostavljajući spoljni svet buci, prašini i izduvnim gasovima automobila. Ljudi uopšte nisu evolutivno spremni za ovo. Mi smo proistekli iz ovake etike: u eksperimentu sa dva majmuna. Svaki majmun je mogao da jede hranu povlačenjem kanapa, ali je to rezultiralo time da drugi dobije bolan električni udar. Životinje su se odrekle hrane da bi izbegle da drugom izazove bol. Gladovale su 12 dana – mi smo proizvod ove 50 miliona duge evolucije gde smo nasledili obrasce socijalne etike u malim grupama na "malim brojevima" – u gradovima se dogodio "kršlus", svako je svakom srtanac, preovladala je briga o sopstevnoj dobrobiti (preživljavanju) - izgubila se dobrobit drugih (celine). U velikim gradovima nije izgrađena neka socijalna etika za "velike brojev" pa se izgubilo - opšte dobro (uradiće već neko drugi – zašto da to uradim ja). Socijalna etika dok smo živeli u malim sredinama zasnivala se na tome da smo - dobijali i pružala - pomoć drugima - svojim postupcima (a ne samo gestovima i rečima). Broj ličnih odnosa i društvenih kontakata gradskih stanovnika se bitno smanjio (a to je nekada bio sinonim malih gradova) dok se broj profesionalnih odnosa i fizičkih kontakata bitno uvećao - što proizvodi socijalnu patologiju.

 

Zoran Stokič

21.11.2025.