Da Vučić ode, a da se Šarović ne vrati

Autor:

author

Draža Petrović

14. nov. 2025. 18:01

DRAŽA PETROVIĆ

Neki ljudi sebe pronađu tek kad izađu iz puberteta, a neki tek kad izađu iz radikala. Evo, na primer, Nemanja Šarović.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kolumne/draza-petrovic/da-vucic-ode-a-da-se-sarovic-ne-vrati/

 

***

Komentar

***

 

H. Purcell: «Timon of Athens» Z.632 [Musica ad Rhenum]

https://www.youtube.com/watch?v=P78ZWbFmsIY

 

Marionetske države Varšavskog pakta ("Sovjetskog carstva"), nizom slučajnosti, ekonomski slom SSSR, Gorbačov je napustio doktrinu Brežnjeva (o zabarni povratka država Varčavskog pakta u kapitalizam – ko prekrši dobije tenkove: Budimpešta 1956., Prag 1968.) i tsl,  su dobile priliku 1989., da pomoću Gorbačoveljeve "Sinatrine doktrine" ("My Way") mogu slobodno da odlučuju o svojim unutrašnjim pitanjma. U roku od dve godine marionetski režimi u istočnoevropskim zemljama su pali. To se nije desilo u Srbiji – pod izgovorom da nismo bili u Varšavskom paktu, pa pošto tu nismo bili znači da nismo bili marioneta SSSR. Otuda 1990., umesto u tranziciju neuspele komunističke privrede i nedemokratskog političkog sistema (vlast je iznad Zakona) uvedeni smo u ratove. Naš je nacionalni interes bio - rat ni po koju cenu - iskoristiti povoljne političko ekonomske prilike u Evropi, stvorilti privredu, infraskukuru, kadrove tj. biti u stanju puniš budzet; kad si to u stanju imaš predispozicije da budeš nezavistan od super sila. Ratovi za geostrateške interese Rusije su nas načisto slupali. Posledica? 1990-2025., na političkoj sceni, društvenoj sceni - mukajet - ova tema je izostavljena - "kao da" - smo "Ruski matriks". Zato mi ostaje da imitiram "Timona iz Atine" (najbolje ga je prikazao Šekspir).

 

*

 

"Timon Atinski" je, hronološki , Šekspirova 32-ga drama od 37, ne računajući njegove pesme i sonete. To je bio Šekspirov povratak starim oblicima umetnosti koje je preuzeo od Plutarha i Lucijana i stvorio je delo - posebno i jedinstveno po svojoj poetskoj superiornosti, tragičnoj ironiji i dramatičnoj jednostavnosti. To je takođe njegovo najkraće delo, posle "Makbet". Ovde sada ulazimo u tragični region bez horizonta, na beskrajnom polju, gde haos preteći okružuje duh: smrt junaka je konačna smrt, bez ikakve utehe, smrt "potpunija" od smrti kralja Lira, Hamleta, Otela, Bruta. To je smrt čoveka, koji je izgubio veru u čoveka. Timon je najbliži "rođak" kralja Lira. Lir je verovao u naklonost svojih ćerki i podelio je svoje kraljevstvo između njih; a kada stvarnost opovrgne njegovo verovanje u ovu naklonost, on besno izlazi u - pustu- prirodu i olujno nebo i proklinje svoje ćerke. Kod Timona, ideal nije ograničen samo na porodičnu naklonost, već na - ljubav, prijateljstvo, čovečnost u društvu. Timon ne živi na Mesecu, on živi u Atini i naravno zna da postoje robovi i lopovi i zelenaši i prevaranti i lažovi i obmanjivači. Ali on veruje u čovečnost, prijateljstvo – ali bude izneveren. Tako Timon, koji je živeo u doba Peloponeskog rata (431–404. p. n. e.), nezadovoljan ratničkom politikom koja razara društvo Atinu, koja građane pretvara u komformiste i oportuniste -  postade mizantrop. Mizantrop se povukao iz javonog života, jedino je još podržavao Alkibijada, kada su ga pitali zašto, odgovorio je da mu je Alkibijad drag jer ga je video kao budućeg uništitelja Atine. Što se i obistinilo.

Zoran Stokić

14.11.2025.