"Nirnberg" – Rasel Krou u ulozi Hermana Geringa

Autor:

author

Dojče vele

05. nov. 2025. 11:55

SHOWBIZ

Image Press Agency, Image Press Agency / Alamy / Profimedia

Film „Nirnberg“ donosi novo viđenje suđenja Hermanu Geringu: psihološki duel između nacističkog vođe i američkog vojnog psihijatra koji pokušava da razume prirodu zla. Uloge tumače sjajni Rasel Krou i Rami Malek.

 

„Nirnberg“ je ono što se nekada nazivalo „oskarovskim filmom“, ili, manje laskavo, „mamcem za Oskara“. Film reditelja Džejmsa Vanderbilta obrađuje temu ogromne istorijske težine – suđenje nacističkom vođi Hermanu Geringu u Nirnbergu. Za glavne uloge su angažovani oskarovci Rasel Krou i Rami Malek, u produkciji u koju i inače ulažena značajna sredstva, piše Dojče vele.

 

Za razliku od prethodnih filmova o ovim procesima, Vanderbiltov film nije sudska drama, već psihološki triler zasnovan na knjizi Džeka El-Haja „Nacista i psihijatar“.

Film „Nirnberg“ (u originalu, Nuremberg) se fokusira na intervjue između Geringa (Krou), komandanta Luftvafe i drugog najmoćnijeg čoveka Rajha, odmah iza Hitlera - i vojnog psihologa, potpukovnika Daglasa Kelija (Malek), koji mora da proceni da li je nacistički lider mentalno sposoban da mu se sudi.

 

Keli je mlad, ambiciozan i opsednut prirodom zla. „Šta ako bismo mogli da seciramo zlo?“ – pita se na početku. „Šta to Nemce čini drugačijima od nas?“

 

Odgovor je: malo toga.

 

U svojoj knjizi „22 ćelije u Nirnbergu“, Keli je zaključio da su nacisti, uključujući Geringa, na suđenju bili obični ljudi: možda ambiciozni i okrutni narcisi, ali ne psihopate – i upozorio da sposobnost za zlo razmera nacizma nije nemačka specifičnost, već da postoji u svakom društvu, pa i u američkom.

 

To je suština Vanderbiltovog argumenta, egzistencijalno upozorenje koje prožima čitav film „Nirnberg“.

 

Nirnberški procesi su počeli pre 80 godina

Nirnberški procesi su održani od 20. novembra 1945. do 1. oktobra 1946. godine – na optuženičkoj klupi su bila 22 najviše rangirana preživela nacistička lidera, kao i šest nemačkih organizacija.

 

Prošlo je, dakle, 80 godina otkako je Nirnberški tribunal postavio temelje međunarodnog prava i uspostavio načelo – mada ne uvek i primenjeno – da zločini protiv čovečnosti ne smeju ostati nekažnjeni.

 

Ali, sećanje na taj istorijski događaj je izbledelo, zajedno sa lekcijama koje su navodno naučene iz Drugog svetskog rata i Holokausta. Slogani, simboli i ideologija nacizma se vraćaju, prihvaćeni od strane ekstremne desnice širom Evrope, Sjedinjenih Država i šire. Vapaj „nikad više“ deluje aktuelnije nego ikada.

 

Film koji podseća gledaoce da smo već prošli tim putem, i da znamo gde vodi, čini se kao vredan poduhvat. Ali, film „Nirnberg“ deluje začuđujuće isprazno: delo sjajne spoljašnjosti, no više predstava nego proces.

 

Uglancana produkcija u sudaru sa užasima koje prikazuje

Tema „Nirnberga" nije izgubila na aktuelnosti, ali Vanderbiltov film deluje staromodno – u najgorem smislu te reči. To je „velika“ produkcija koja zaobilazi sopstvene zaključke umesto da se s njima suoči.

 

Vanderbiltov Gering nikada nije običan čovek koji je postao monstrum, već uvek veći od života. Kako bi i mogao biti drugačiji, kad ga tumači Rasel Krou, „Gladijator“ lično?

 

Ipak, gluma u „Nirnbergu“ je izvanredna - naročito Rasel Krou, u ulozi korpulentnog, lukavog Hermana Geringa, čija je svaka šala i opaska strateški proračunata. Scene suočavanja, bilo u prostoriji za ispitivanje ili u sudnici, vešto su režirane. Produkcijski dizajn je uglađen, tačno onakav kakav se očekuje od holivudskog filma s ambicijom da bude „veliki“.

 

Ali taj sjaj je u sukobu sa užasom koji prikazuje. Režiser je hteo da snimi film o moralnom suočavanju, ali se zadovoljio filmom o performansu: Geringovom na sudu, glumaca pred kamerom i samog Holivuda pred sopstvenom savešću.

 

U jednom ključnom trenutku, tužioci prikazuju snimke koncentracionih logora. Vanderbilt odlučuje da prikaže autentične slike. Umesto da film time dobije na težini, prizori unakaženih, izgladnelih tela samo još više ističu koliko sve ostalo deluje uvežbano i veštački.

 

To je potpuna suprotnost onome što je Džonatan Glejzer postigao u svom Oskarom nagrađenom filmu „Zona interesa“ – čije svedeno, nedramatizovano insceniranje, snimljeno u prirodnom svetlu, bez muzičke pratnje, pojačava banalnost monstruoznosti komandanta Aušvica, Rudolfa Hesa.

 

Posledice Nirnberških procesa

Spektakl u središtu filma „Nirnberg" deluje još ispraznije ako se pogleda stanje međunarodnog prava danas. Na kraju bi trebalo da aplaudiramo pobedi pravde, ali Međunarodni krivični sud u Hagu, naslednik Nirnberga, učinio je malo da spreči savremene zločine, poput onih u Ukrajini i Gazi.

 

Tokom decenija snimljeno je više filmova i dokumentaraca o Nirnberškim procesima, među njima i klasik Stenlija Kramera iz 1961. „Presuda u Nirnbergu“ sa Spenserom Trejsijem, Bertom Lankasterom, Marlen Ditrih i Maksimilijanom Šelom u glavnim ulogama. Film je bio nominovan za jedanaest Oskara, osvojio dva, a 2013. je uvršten u Nacionalni registar američke Kongresne biblioteke kao delo „kulturno, istorijski ili estetski značajno“.

 

Ono što je Kramerevu „Presudu u Nirnbergu“ učinilo večnom jeste spremnost da ne optuži samo Nemce, već i publiku koja ga gleda.

 

U Vanderbiltovom „Nirnbergu“ toga nema. On dotiče tu opasnu misao – „Šta ih razlikuje od nas?“ – ali se povlači u sigurnost istorijske distance. Rezultat je film o zlu koji je isuviše brižljivo osvetljen da bi se usudio da se uprlja.

 

Na kraju, „Nirnberg“ ne podbacuje zbog nedostatka zanatske veštine, već zbog nedostatka uverenja. Pitanja koja pokreće – o odgovornosti, saučesništvu i krhkosti međunarodne pravde – ne mogu biti aktuelnija. A ipak, uprkos svom sjaju i snazi, film nikada ne napušta sudnicu. On rekonstruiše istoriju, ali se s njom ne suočava istinski.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada empatija zakaže, Gering se branio - da je on bio "dobar vojnik, koji je izvršavao naređenja" – te da "pobednici uvek sude poraženima". Jedan pogled iznutra - "Auf den Marmorklippen", 1939., - te mašenirije mržnje ostavio nam je Ernst Jinger vojno lice - nemački književnik i filozof  - sa 18 godina postao je vojni dobrovoljac u I svetskom ratu, ranjen je 14 puta i odlikovan je, između ostalog, Gvozdenim krstom I klase i Ordenom za zasluge –  najviše nemačko vojno odlikovanje (kao najmlađi dobitnik i sa najnižim činom). Roman "Na mermernim liticama" distopijsko-apokaliptična parabola o nacionalsocijalizmu i drugim despotskim oblicima vladavine bio je - jedini veliki čin otpora, unutrašnja sabotaža, koji se manifestovala u nemačkoj književnosti pod Hitlerovim režimom. Ova legendarna alegoriska priča o vekovnoj borbi između dobra i zla: Mirni stanovnici imaginarne zemlje Marina moraju se braniti od varvarskih hordi glavnog šumara (to nije samo Hitler nego i "vojnik"  Gering) ali ne uspevaju, i na kraju, cela zemlja je u plamenu. Glavni šumar koristi priliku da pomoću - erozija vrednosti - uspostavi novi poredak zasnovan na diktatorskoj vladavini, velikom broju bezumnih sledbenika i upotrebi nasilja, mučenja i ubistava. Jinger je nastupao sa desničarsko-nacionalističke pozicije, snažno se protivio Vajmarskoj republici, ali je odbacivao Hitlerov nacionalsocijalizam – Gering/Gebels su u više navrata pokušavali da ga uklone – preživeo samo zato što se Hitler stalno nadao da će ga "potkupiti" i "pridobiti".

*

 

U 97-godini života Jinger je konačno kazao: "Da budem iskren, razmišljao sam o još moćnijem, demoničnijem tipu diktatora,..., iako je to odgovaralo Hitleru, istorija je pokazala da se to moglo primeniti i na još veću figuru: Staljina. I moglo se primeniti na mnoge druge diktatore".

 

Zoran Stokić

5.11.2025.