Psihoterapeut: Muzika koju puštaju iz "Ćacilenda" Dijani Hrki - tortura i produkt jednog perverznog uma

Autor:

author

M. Ž.

|

03. nov. 2025. 16:53

|

VESTI

Psihoterapeut Goran Tomin izjavio je za N1 da muzika koju okupljeni u "ćacilendu" puštaju ispred Skupštine Srbije, a koja je, kaže, očigledno namenjena Dijani Hrki koja štrajkuje glađu na istom mestu, jeste tortura.

 

Oglas

 

"Idem iz pravca Londona peške i čujem ovu torturu. Naravno da sam pomilsio na Dijanu. Ovo što čujemo i vidimo je produkt jednog perverznog uma. Ovo jeste zlostavljanje, ne samo nje, nego svih koji su došli da je podrže", rekao je.

 

Tpomin podseća da je sinoć, na dan kada je Hrka stupila u štrajk glađu, iz pravca "ćacilenda" išla vesela muzika.

 

"Od Galije, 'Majka traži sina'... to nije ništa drugo nego pervezna tortura jednog perverznog uma. Ali ono šta jedna majka može da uradi, to ni eksperimentalna psihologija ne može da objasni", poručio je.

 

Na pitanje šta je poenta takvog "repertoara" ispred parlamenta, on kaže:

 

"Poenta je da se poniženje koje taj um oseća prebaci natrag na nas. Naravno, većina nas neće to poniženje prihvatiti, ostaćemo dostojanstveni i svim srcem uz Dijanu, bićemo tu da podržimo zajedništvo, jedni sa drugima".

 

Opširnije o svemu u BLOGU N1.

 

***

Komentar

***

Na delu je tragičan - paradigmatičan primer - koji pokazuje da smo predpolitčko društvo. Jer političari (svuda u svetu) čak i kada imaju malu empatiju, glume da je poseduju jer na osnovu toga dobiju glasove. A kod nas (lažni) "političari"  ističu – šepure se - što nemaju osećanje za bol i nesreću drugog čoveka. Pokazuju da ne žive od glasova građana – nego od hira despota. Ljudi kojima nedostaje empatije su veoma agresivni, nameću svoju volju, odbijaju da priznaju argumente drugih, ne prihvataju mogućnost sopstvenih grešaka, veoma su konfliktni. Posledica? Nedostatak empatije polarizuje pozicije i očvršćuje ih do tačke u kojoj se sukob ne može rešiti ni na koji drugi način osim silom. 

Emocionalna empatija je sposobnost razumevanja drugih ljudi i sposobnost saosećanja sa njihovim osećanjima i emocijama. 

Kognitivna empatija - sposobnost usvajanja  načina razmišljanja drugih ljudi i sagledavanja stvarnosti iz njihove perspektive. 

Ali kako je moguće da neko ima empatiju koja teži nuli? Empatija je posledica kognitivnog razvoja. Mala deca nisu u stanju da saoseća sa drugom osobom, jer to zahteva složen kognitivni proces, i stoga mu nedostaje empatija. Majka i dete su povezani "emocionalnom pupčanom vrpcom", ako u prvoj godini života majka doživljava određene traume (negativna osećanja, depresivna je) ili je majka odsutna (smrt, bolest, loša nega), dete gradi "zaštitni zid" čija je svrha da ga spreči da saoseća sa majčinim emocijama. Kao rezultat toga, dete je kasnije lišeno sposobnosti da saoseća sa situacijom druge osobe.

 

Zoran Stokić

3.11.2025.