Naučnici veruju da se džinovska deveta planeta krije u solarnom sistemu

 

 

SCITECH Autor: RTS 26. maj 202400:02 Shutterstock/M.Aurelius

 

 

Solarni sistem je prilično aktivno mesto. Milioni svemirskih objekata koji se konstatno pomeraju – od

planeta i satelita do kometa i asteroida. Svake godine sve više znamo o njemu, a baš zbog toga naučnici po ponašanju nekih dalekih tela su sve uvereniji da se još jedna, za sada nepoznata, planeta krije.

 

Astronomi su pronašli osam glavnih planeta do 1846. godine, ali uvek pretražuju nebo kako bi saznali više. U prethodnih 100 godina, otkrili smo manja daleka tela koja nazivamo patuljaste planete, kategorija u kojoj se i Pluton nalazi.

 

Otkriće nekih od tih patuljastih planeta daje argumente mnogim naučnicima da se još nešto prilično veliko krije na rubu solarnog sistema.

 

Da li postoji deveta planeta?

Postoje brojni razlozi zbog kojih astronomi troše stotine i stotine sati kako bi locirali devetu planetu, odnosno planetu Iks.

 

Svako telo u našem sistemu kruži oko Sunca. Neka brzo, neka sporo, ali sva se kreću po zakonima fizike i gravitacije. Sve što ima masu ima i gravitaciju, a što je teže, ima jaču gravitaciju.

 

Gravitacija svake planete je tolika da utiče na to kako se objekti u njenoj blizini ponašaju i pomeraju. To je ono što se naziva „gravitacionom vučom“.

 

Sunce ima najjaču silu gravitacije od bilo kog objekta u solarnom sistemu, a to je razlog zašto se sve planete i druga tela kreću oko njega.

 

Kroz razumevanje gravitacione vuče dolazimo i do glavnog argumenta za moguće postojanje devete planete.

 

Neuobičajeno ponašanje

Kada gledamo daleke objekte, poput patuljastih planeta, otkrivamo da su njihove orbite pomalo neočekivane. Kreću se grupisane na veoma na velikim eliptičnim orbitama i pod nagibom u odnosu na ostatak solarnog sistema.

 

Kada astronomi koriste kompjuterske modele da bi otkrili kakve gravitacione sile su potrebne da se ova tela pomeraju na ovaj način, dolaze do zaključka da bi trebalo da postoji planeta sa najmanje deset puta većom masom od Zemlje.

 

Međutim, tu se nameće pitanje: Gde je?

 

Glavni problem leži u dokazivanju predviđanja i modela. Jedini način za to je pronaći devetu planetu, što je mnogo lakše reći nego učiniti.

 

Lov se nastavlja

Naučnici širom sveta pokušavaju da pronađu dokaze o postojanju planete Iks već godinama.

 

Smatraju da je misteriozna planeta najmanje 20 puta udaljenija od Sunca nego Neptun. Pokušavaju da je detektuju tražeći svetlost koja se odbija od nje, slično kao što Mesec noću svetli odbijajući sunčevu svetlost.

 

Međutim, pošto deveta planeta leži toliko daleko od Sunca, očekuje se da će je biti veoma teška za uočiti, čak i za najbolje teleskope sa Zemlje.

 

Dodatan problem je što ne može da se traži u bilo koje doba godine.

 

Astronomi imaju kratke intervale kada su uslovi za potragu povoljni. Moraju da čekaju za noć bez Meseca i to da je lokacija sa koje se posmatra okrenuta ka određenom delu neba.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Već se Njutn, u dinamici koju je stvarao, susreo sa principskom nemogućnošću dobijanja konačnih rešenja u problemima kretanja "n" tela; nije moguće u analitičkom obliku rešiti taj problem. Najviše što je bilo rešivo su neki specijalni slučajevi u problemu 3 tela. Otuda nije moguće za ovu hipotetičku planetu sračunati njenu "stvarnu" trajektoriju (u našem Sunčevom sistemu) i predvideti gde bi ona bila u datom trenutku u odnosu na referentni sistem. Sada u doba kompjuterske nauke, imamo poštapalice, možemo se služiti simulacijama. Sistem kretanje "n" tela pratimo sa m+p promenljivih - sastavljamo 3 vektorske i jednu skalarnu jednačinu dinamke – pošto problem nije analitički rešiv - bavimo se (i) parametarskom analizom – vrednosti za "m" promennjivih dobijamo tako što menjamo vrendosti preostalih "p" promenjivih i tsl. Dalje  "lovimo" pomoću posmatračke astronomije. Slično je i u opštoj teoriji relativnosti. Uzgred, ne može da škodi: Njutnovu teoriju perturbacije koja je pokazala da se nijedna planeta ne kreće po elipsi u ravni potvrdio je Ajnštajn u OTR u modifikovanim Keplerovim zakonima. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom.

*

 

Život to je neprestalno rešavanje problema. Svaki čovek ima predispozicije (i) za bavljenje naukom. Međutim I i II svetski rat a otada (i) hladni rat su učinili da se % (prema broju stanovnika na Zemlji) broja amatera naučnika bitno smanjio. Umesto da danas, profesionalni astronomi, imaju pomoć na stotine Heinrich Schwabe... Da se podsetimo - apotekar Heinrich Schwabe, astronom amater, je tražio moguću planetu unutar orbite Merkura. Zbog blizine Sunca, bilo bi veoma teško posmatrati takvu planetu, a Švabe je verovao, da bi jedna od mogućnosti, da se otkrije nova planeta, mogla biti ta da se vidi - kao tamna tačka -  kada prolazi ispred Sunca. Tokom 17 god, od 1826. do 1843., svakog vedrog dana, Švabe bi skenirao Sunce i snimao njegove tačke pokušavajući da otkrije bilo koju novu planetu među njima. Nije pronašao nijednu planetu, ali je primetio redovne varijacije u broju „sunčevih pega“  i objavio je  svoje nalaze u „Solarna posmatranja tokom 1843.“ nastavio je sa posmatranje Sunčeve pega sve do 1867. Za 42 godine Švabe je zabelezio u 36 svesaka, u kojima se nalazi  8486. kompletnih crteža.

 

Zoran Stokić

26.05.2024.