Prepariranje
despotskog mrtvaca
*
Svi znaju muzej Madam
Tiso, a priča o njenom životu je bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti,
pravila je maske mrtvih vladara
Pero Jovović
danas 31.01.2026. 19:05
muzej
Foto: Shutterstock/chrisdorney
Redovi pred muzejima voska danas se protežu od Londona do
Tokija, ali priča o najpoznatijim figurama od voska na svetu počinje daleko od
glamura i savremenog spektakla, a umesto zvezda, ovekovečeni su i mrtvi vladari
i kriminalci.
Sve počinje u Strazburu, u 18. veku, u gradu u kojem se
istorija često rađala na ivici politike, revolucije i zanata. Upravo ovde je
1761. godine rođena Marija Grošolc, žena koju će svet kasnije upoznati pod
imenom Madam Tiso, piše Pero Jovović.
Otac joj je poginuo pre njenog rođenja, a majka je ubrzo
pronašla posao kao domaćica kod Filipa Kurtijusa, lekara i vajara amatera koji
se bavio izradom voštanih anatomskih modela.
Kurtijus je ubrzo prepoznao Marijin talenat i počeo da je
podučava izradi figura od voska – veštini koja je u to vreme imala i naučnu i
obrazovnu svrhu. Vosak se koristio za prikaz ljudskog tela, bolesti i
anatomije, mnogo pre nego što je postao sredstvo zabave.
Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je
bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara
1
Foto: Shutterstock/Anton_Ivanov
Porodica se kasnije preselila u Pariz. Zahvaljujući
Kurtijusovom ugledu, Marija Grošolc je kao veoma mlada počela da izrađuje
portrete poznatih ličnosti. Među njenim ranim radovima bile su figure Voltera i
Žan-Žaka Rusoa.
Njena veština joj je otvorila vrata Versaја: Nekoliko godina
je provela kao umetnica na dvoru, gde je podučavala članove kraljevske
porodice. Međutim, Francuska revolucija sve je preokrenula.
Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je
bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara
2
Foto: Shutterstock/Sergii Figurnyi
Tokom revolucionarnog perioda Marija je bila primorana da
izrađuje posmrtne maske pogubljenih aristokrata, uključujući Lujа Šesnaestog i
Mariju Antoanetu. Te maske nisu bile umetnički hir, već politički simboli,
izlagane su kao dokaz pada starog režima.
Zbog veza sa dvorom, Marija je i sama bila uhapšena i čekala
je pogubljenje. Spašena je zahvaljujući Kurtijusovim revolucionarnim
kontaktima.
Posle smrti Filipa Kurtijusa, Marija nasleđuje njegovu
kolekciju voštanih figura. Početkom 19. veka seli se u Veliku Britaniju, gde
putuje sa izložbom po manjim gradovima i sajmovima.
Tek 1835. godine, već u poznim godinama, otvara stalnu
izložbu u Londonu, u ulici Bejker strit. To je bio početak muzeja koji će
kasnije postati svetski brend – Muzej Madam Tiso.
Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je
bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara
3
Foto: Shutterstock/PhotoFires
Madam Tiso umrla je 1850. godine, ali je njeno ime nastavilo
da živi kroz instituciju koja i danas oblikuje način na koji popularna kultura
„pamti“ poznate ličnosti.
Muzej koji danas privlači milione turista širom sveta od
samog početka uključivao je i deo posvećen kriminalcima i pogubljenjima,
kasnije poznat kao „Komora strave“.
Neke od najstarijih figura u kolekciji i danas sadrže vosak
iz 18. veka. U različitim muzejima posetioci mogu videti veoma realistične
voštane figure pop pevača i holivudskih glumaca među kojima su i Ozi Ozborn,
Paris Hilton, Džordž Kluni, Džulija Roberts, Madona, Vudi Alen, Vilijam Šekspir,
Bijonse, Lejdi Gaga, Majkl Džordan, Elvis Presli, Elton Džon, Dajana Ros i
mnogi drugi.
Danas u Strazburu ne postoji poseban muzej posvećen Madam
Tiso, ali ovaj lanac muzeja postoji širom sveta, na gotovo svakom kontinentu. U
Londonu, Beču, Pragu, Istanbulu, Berlinu, Pekingu, Šangaju, Vuhanu, Nju
Delhiju, Tokiju, Singapuru, Bankoku, Las Vegasu, Nešvilu, Njujorku, San
Francisku, Vašingtonu i Sidneju.
Pogledati eksponate:
https://www.danas.rs/zivot/muzej-madam-tiso-istorija-zanimljivosti/
***
Komentar
***
Smrt Sulejmana Veličanstvenog i
posmrtna maska. Kako je ideja o tome kako će ga pamtiti u istorji Sulejmanu došla glave? Na čemu počivaju despotska društva? Na ratovima - Sulejman je
za 46 god na vlasti vodio 22 rata. 1565 nije uspeo da osvoji Maltu, izgubio je
rat – pa zar da ga tako pamte u istoriji? Brzo prikuplja vojsku od 300
000 vojnika sa namerom da osvoji Beč (anulira poraz sa Malte). Ali već je patio od gihta zbog
čega je morao da se kreće u invalidskim kolicima, nije mogao više da jaše
konja i tsl. Naročito je bio pod stresom kada je njegova moćna vojska bila
zaustvaljeno u nekom sporednom, malom utvrđenju u Sigetu. Njemu najmoćnijem
čoveku na Zemlji našao se na putu nekakav
beznačajan čovek – Mikloš Zrinski. Ostalo je poznata istorija, Sulejman
je umro od izliva krvi u mozak 30-ti dan neuspele opsade, osmanije su dva dana
kasnije osvojile Siget 8.09.1566, Zrinski je junački poginuo poput antičkih
leonida. Da bi
izbegao nemire u vojsci, koja je još uvek bila angažovana u pohodu, veliki
vezir Mehmed-paša Sokolović je odlučio da vest o sultanovoj smrti sačuva u tajnosti - dok njegov naslednik
Selim ne dođe pred očev kovčeg. Rečeno učinjeno, kako? Tako što je
"naš" umetnik PREPARIRAO Sulejmana tako "da je izgledao kao
živ"; sedeo je u šatoru pored prozora,
povremno su ga pronosili na nosilima da ga vojska vidi. Ali kako je bilo
toplo vreme, vosak se topio, pa je "naš" umetnik stalno morao da
popravlja "posmrtunu masku"!
*
Da bi izbegao nemire u vojsci i carstvu,
koja je još uvek bila angažovana u pohodu, veliki vezir Mehmed-paša Sokolović
je odlučio da vest o sultanovoj smrti
sačuva u tajnosti - dok njegov naslednik Selim ne dođe pred očev kovčeg
(kritični trenutak u despotskim sistemima – ko će naslediti presto; u
Sulejmanovom slučaju 7 sinova je ubijeno). Rečeno učinjeno, kako? Tako što je
"naš" umetnik preparirao - "despotskog mrtvaca" - Sulejmana
tako "da je izgledao kao živ"; sedeo je u šatoru pored prozora, povremno su ga pronosili na nosilima da ga
vojska vidi. Ali bilo je toplo vreme, vosak se topio, pa je "naš"
umetnik stalno morao da popravlja "posmrtunu masku"; posle 15 dana ni
to više nije bilo moguće; tada su - imam Hasan-agu obukli u sultanovu odeću, pošto je
Hasan ličio na Sulejmana!
Sultanovo srce i untroba je odmah (7.09.1766. zbog velike vrućine) "sahranjena"
duboko ispod šatora (kasnije Turbek), telo brzo balsamovano (kasnije je posle
46 dana poslato u Carigrad da bi bilo sahranjeno pored Hurem u mauzoleju
izgrađenom u blizini džamije Sulejmanije. Kada je 1692/3 Austrougarska
povratila područje gde je Seget - Turbek i ostali objekti su bili porušeni –
izgubio se svaki trag Turbeka. Tek su 2015., arheolozi u
Mađarskoj, uspeli da pronađu ostatke Turbeka.
Zoran Stokić
1.02.2026.
