Tomas Mor "Utopija" 1516.

 

U Morovoj "Utopiji", vlada je bila na čelu države, ali nije imala neograničenu moć. Najvažnija karakteristika vladara je njegova simpatija među građanima – ne sme da izaziva njihovu mržnju!

 

Despotski sistem, vlast je iznad Zakona, nastao je sa prvom civilizacijom. Prirodne katastrofe su pomogle da monoteističke religije dođu u poziciju (unutar tih rigidnih sistema) da ponude rešenje za obuzdavanje zla i eksploatacije. Vrlo brzo hrišćanstvo je postalo institucija unutar jednočentrične despotije u Vizantiji – čuvar teokratskog poretka – zlo i eksploatacija su i dalje ostali neobuzdani. Nizom slučajnosti u Zapadnoj Evropi započeo je razvoj višečentričnog društva (kralj, atistokratija, crkva, gradovi). Počinje razvoj građanskog društva, demokratije i liberalizma. Ali usled stalnih verskih i državnih ratova problem zla i eksploatacije i dalje nije bio rešen. Otuda je počev od Tomasa Mora započela izgradnja "utopija" orejntisanih ka budućnosti (teleološke su) izražavale su pobunu protiv onoga što je dato u stvarnosti i predlagale su radikalne transformacije, na primer, mir umesto ratova, socijalnu brigu, toleranciju, vladavinu prava, ravnopravnost rasa i polova i tsl. Utopija komunizma umesto sreće i savršenog sveta bez zla i eksploatacije vratila nas je u despotiju. Trenutno na Zemlji živimo u neoliberalnoj utopiji slobodnog tržišta – koja je uvezalo u gordijev čvor despotije i demokratije – a fenomeni zla i eksploatacije i dalje su ostali neobuzdani. Problem sa utopijama je  verovanje (njenih aktera) - o idealnom i savršenom karakteru te utopije (čak i kada je očigledno da je umesto raja proizvela pakao) - što vodi ka neminovnoj netrpeljivosti prema svakom novom predlogu tj. nekoj novoj utopiji.

*

 

Tomas Mor: "Libellus aureus nec minus salutaris quam festivus de optimo Reipublicae statu de que nova insula Utopia" ("Mala knjiga zaista zlatna i korisna koliko i prijatna, o najboljem državnom sistemu i ranije nepoznatom ostrvu Utopija") 1516.

Tomas Mor se protivio koncentraciji - sve moći - u rukama bogatih pojedinaca - prema njegovom mišljenju, to je bio najvažniji izvor zla u društvu. Rešenje problema koje je ponudio Platon, Seneka, Ciceron, Avgustin i drugi nije ga zadovoljavalo. Otuda je ovo Morovo delo, između ostalog (umetnički, filozofski, politički, sociološki, verski traktat) i satirični traktat usmeren na ocrnjivanje Platonskog koncepta pravde, koristi nekoliko kontraargumenata Aristotela u vezi sa idejom zajedničkog vlasništva. Ovim delom Mor je iznedrio književni žanr u kome je opis savršenog društva centralni element radnje. Termin "utopija" skovao je Mor da opiše idealno društvo, potiče od igre reči koristeći grčke termine Outopija (Outopeía) i Eutopija (Eutopeía) ("nema takvog mesta"  i "srećno mesto"), koji su homofoni u engleskom jeziku.

"Rafael Hitlodej" filozof-mornar, boravio je na ostrvu Utopija, i u dijalogu (T.Mora 1516.), o tome upoznaje Tomasa Mora i Pitera Džajlsa. Njegovo ime se odnosi na arhanđela Rafaela, a posebno na ovu epizodu u biblijskoj priči - Knjiga o Tovitu (Rafaela je posla Bog da izleči slepilo Tovita) - koja uči Jevreje u izgnanstvu kako da povrate svoj identitet. Takođe, ime "Rafael" se odnosi na pomorske ekspedicije i otkrivanje novih zemalja - kada je Vasko da Gama, prvi pomorskim putem iz Evrope oko Afrike stigao u Indiju 1498., a jedan od četiri broda je dobio ime San Rafael. Prezime "Hitlodej" se na latinskom piše kao "Hythlodaeus"; ovo ime je formirano od dva grčka korena, "uthlos", što znači "besmislica, brbljanje", i "daios", što znači "stručnjak". Dakle, ovaj filozof-mornar je "stručnjak za brbljanje" ili "pripovedač izmišljotina" ili čak "arhanđeo koji govori besmislice" na čijem će se svedočenju zasniva ova kritička priča. Rafael Hitlodej opisuje ostrvo Utopija Moru i Piteru Džajlsu. Mor kao jedan od junaka sopstvene knjige priznaje da, iako su neki aspekti "Utopije" zaista poželjni, on ne veruje u njeno ostvarenje i samo se iz ljubaznosti uzdržao od protivrečenja određenim tačkama u Hitlodeusovom hvalospevnom opisu tog ostrva države. Stoga, Mor vešto drži sve linije argumentacije u dijaloškoj suspenziji, dozvoljavajući kritičkom čitaocu da formira sopstveno mišljenje.

Raznoliko i slojevito delo Tomasa Mora evo i u 21 veku na kolokvijumima i simpozijuma u svetu obiluje novim, smelim tumačenjima.

Zoran Stokić

17.02.2026.