Entoni Berdžes je napisao '1985.' kao odgovor na Orvelovu knjigu: Priča koja se i danas čita

 

 

Entoni Berdžes je napisao 1985. kao odgovor na Orvelovu knjigu: Priča koja se i danas čita

U 2026. godini, '1985.' Entonija Berdžesa opet se čita. Ne kao futuristička distopija o tehnologiji, već kao analiza društva u kom moć ne dolazi odozgo, već iz mase i kolektivnih istina bez pitanja.

 

Izvor: B92.net

3.02.2026.

Vulkan/PROMO

 

Zamišljena kao intelektualni odgovor na Orvelovu '1984', knjiga je strukturisana u dva dela: esejističko preispitivanje Orvelovog mita i kratku novelu koja prikazuje Britaniju paralizovanu sindikalnom moći, urušenim obrazovanjem i gubitkom kulturnog autoriteta.

 

Berdžes ne upozorava na Velikog Brata, već na tiraniju prosečnosti, sloganizovanog jezika i društva koje više ne veruje u znanje.

Autor, najpoznatiji po Paklenoj pomorandži, bio je mnogo više od romanopisca: lingvista, kompozitor i esejista opsednut pitanjem kako se jezik kvari i kako njegov raspad vodi raspadu mišljenja. Upravo ta opsesija čini 1985. knjigom koja danas deluje uznemirujuće aktuelno.

 

Entoni Berdžes je napisao 1985. kao odgovor na Orvelovu knjigu: Priča koja se i danas čita

Eseji i dijalozi u kojima Berdžes čita i preispituje Orvelovu 1984 i

 

kratka novela koja zamišlja Britaniju u bliskoj budućnosti: društvo paralizovano sindikatima, štrajkovima, društvenim tenzijama i gubicima kulturnog autoriteta.

 

Ta struktura čini knjigu istovremeno analitičkim traktatom i pripovetkom distopijskog karaktera, što je čini jedinstvenom u Berdžesovom opusu, ali i u širem panoramskom sagledavanju političke i društvene refleksije XX veka.

 

Iako je često kritikovana zbog karikaturalnih elemenata i oštre društvene satire, 1985. ostaje delo koje ne pokušava da se dopadne.

 

Zanimljivosti koje obogaćuju čitanje

1985. kombinuje esej i distopijsku fikciju, retku formu koja omogućava istovremeno kritičko i umetničko sagledavanje sveta.

 

Knjiga se odnosi na britanski društveni kontekst sedamdesetih godina 20. veka, koji je podrazumevao štrajkove, sindikate i društvene tenzije, ali njene teme prelaze istorijski okvir.

 

Za Berdžesa, jezici i književnost nisu samo umetnost, već alat uma i slobode, što ova knjiga snažno reflektuje.

 

Snaga ove knjige nalazi se u provokaciji: tvrdnji da se civilizacije ne raspadaju zbog diktatora, već onda kada kultura, jezik i znanje izgube autoritet.

 

 

***

Komentar

***

 

"1985" je odlična distorpija". U distorpiji "Paklena pomorandza" Entoni Berdžes pokazuje šta bi se dogodilo ako bi svet krenuo za - determinističkim psiholozima koji su poricali važnost kulture, okruženja i slobodne volje. Naziv ovog romana (i kasnije Kjubrikovog filma) je potpuno promašen prevod "A Clockwork Orange" (1962; film 1971). Našim distributerima je doslovni prevod "mehanička pomorandza" bio nezanimljiv. Berdžes je napisao: "mehaničko" versus "organsko" – hladno mehaničko naspram živog organskog; neka vrsta oksimorona "as queer as a clockwork orange" (sleng fraza – koju je čuo u mladosti). Glavni lik "Aleks" postaje "mehanički" - kada bude lišen izbora - nije više "organsko" biće; ne samo što je dehumanizovan i više od toga sveden je na "automat" . Automati rade kada im se da određeni skup ulaznih naređenja; ulazi su nizovi simbola koji se biraju iz konačnog skupa signala. "Automat" će tada raditi na unapred određen način. U jednom intervjuu, Burges je objasnio da je od prvobitnog greha čovečanstvo grešno, nasilno i antisocijalno, ali da je to deo njegove prirode. Međutim, on dodaje da je prvobitni greh izabralo čovečanstvo i da je ova nasilna priroda čovečanstva stoga njegova sopstvena volja. I najbolje namere "ukloniti" iz glave osobe "nasilje" može da ima negativnu posledicu za tu osobu - jer čak i loša osoba po - sopstvenom izboru - je bolja od dobre osobe koja je "primorana" da bude dobra;  biti "mehanički čovek" znači prestati biti "Čovek".

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=T54uZPI4Z8A

A Clockwork Orange | Trailer | Warner Bros. Entertainment

 

 

Zoran Stokić

4.02.2026.