„Stigli smo do strašnog društvenog blata“: Vida Ognjenović o napadima na glumice Oliveru Marković i Mariju Crnobori

 

Radmila Radosavljević

"Danas" 26.02.2026.11:04

 

"Stigli smo do strašnog društvenog blata": Vida Ognjenović o napadima na glumice Oliveru Marković i Mariju Crnobori 1

Foto: FoNet Zoran Mrda

Do onih u Aleji Velikana ne dopiru psovke iz prizemlja ljudskog i političkog taloga. Teško je više po našem razjarenom i bezobzirnom javnom diskursu poverovati da smo mi deo neke, kakve – takve evropske civilizacije – kaže za Danas Vida Ognjenović, i otvara pitanja:

– Šta se ovo zaista s nama zbiva? Kako smo stigli do ove strašne društvene baruštine, gde je jezik unakažen psovkama, a činjenice izobličene u prljavu porugu i ubilačku klevetu?

Književnica, pozorišna rediteljka, univerzitetska profesorka i akademik SANU ovim rečima komentariše zastrašujući napad režimskih nasilnika na njihovim televizijama i medijima, ovog puta na izuzetne, pokojne glumice Oliveru Marković i Mariju Crnobori koje su svojom umetnošću obeležile našu kulturu.

– Ne zna se je li ovo predratno, ratno, ili poratno vreme, samo se zna da ništa ovde više nije čovekoliko, čak ni majmuni u zoo vrtu. Ovako divljački besprizorno svaljivanje najružnijih prljavih kleveta na naše dokazane umetničke veličine kao što su Marija Crnobori ili Olivera Marković daje živu sliku naše unakažene stvarnosti – objašnjava Vida Ognjenović.

– Ko svoju politiku podupire siledžijskim preoravanjem aleje umetničkih velikana i ružnim uličarskim rečnikom od umetnosti pravi brlog-poligon za prljavi psovački turnir, u velikom je problemu.

Kako navodi, valja da se podsete svi koji pljuju na one koji ih u svemu nadrastaju.

– Zato što pljuju iznad sebe, pa im se sopstvena pljvačka vraća pravo u lice, kao što i zaslužuju. Ne znam kako im nije jasno da nema klevete koja može da potamni svetle umetničke tragove prvakinje Jugoslovenskog glumišta, Marije Crnobori, čije je ime sinonim nedodirivljivosti svim što je profano.

To ime, kako ističe, lomi zube svakom siledžijstvu i prostakluku.

– Jer ga brane lovorovi venci, prvačka priznanja i duboko poštovanje i odanost gledalaca. Svaki napad na velike zvezde našeg glumišta. Mariju Crnobori i Oliveru Marković, napad je na kulturni profil ove zemlje – kaže Vida Ognjenović.

Pre nekoliko dana, podsećanja radi, ovdašnja kulturna javnost, ali i šira, regionalna (sudeći po komentarima na društvenim mrežama), šokirana je beskrupuloznom prostotom i konstruisanim manipulacijama kojima se na TV Informer poslužio Vojislav Šešelj.

I mada, naravno, ni jedna izjava optuženog ratnog zločinca apsolutno nije dostojna komentara, i da je bilo kakav „dijalog“ sa nekim čije bi prisustvo na javnoj sceni i u medijima odavno bilo zabaranjeno da smo normalna država, otvaraju se pitanja gde su zakoni, i da li ćemo kao pojedinci i kao društvo da dozvoilimo da se ovakvim napadima targetiraju svi koji su kritičari režima.

Kako je Danas već objavio, radikalski vođa, sve više uposlen kao promoter vlasti, govorio je o pokojnim dramskim prvakinjama čija je umetnost glume ušla u jugoslovenske i srpske pozorišne antologije.

„Majka „blokadera“ Gorana Markovića, Olivera Marković, bila je švalerka gestapovskih oficira“, a posle rata reditelj „Bojan Stupica je te glumice, među kojima su i one nesrpske, koje su se švalerisale sa oficirima vermahta, SS oficirima, oslobodio krivične odgovornosti, i tako je i Mariju Crnobori doveo u Jugoslovensko dramsko pozorište“.

Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar koji je priredio monografiju o Mariji Crnobori kada je 1992. dobila Nagradu Dobričin prsten, kaže za Danas:

– Komentarisati ovakve izjave i spuštati se u blato kojim danas, podjednako kao i 90-ih godina prošlog veka, iste osobe, istim rečnikom i istovetnim prostaklukom đubre naš javni život, jedino može značiti da pristajemo na ambijent u kojem se samo krme može osećati blaženo – smatra Milosavljević.

– Nadam se, međutim, da ovakve izjave neće proći bez adekvatnog sudskog procesuiranja, kao što je to bio slučaj onomad, pre tri decenije, i da će ovdašnji pravosudni sistem uskoro iz blata izvući i one čije bi ovakve reči izazvale zgražanje u svakoj pristojnoj državi, baš kao i u svakoj porodici u kojoj je pristojno ponašanje vazda bila prva lekcija iz patriotizma – ističe Milosavljević.

 

***

Komentar

***

 

"Kako smo stigli do ove strašne društvene baruštine...?" Preko - karaktera "putinovaca". Generacija Rusa, poznata po događajima iz 1905/1917, priznala je uticaj Plehanova, Pisareva i &, taj - mem - je oblikovao Putina ("putinovce"). Plehanov ih je naučio da je propaganda najvažnija, a Pisarev ih je snabdeo nihilizmom. Fenomen je prvi opisao Turgennjev u romanu o sukobu generacija sa različitim životnim stavovima: "Očevi i sinovi" 1861., očevi liberali – sinovi nihilisti. Kada je Pisarev napisao kritiku romana, proglasio je da su nihilisti prepoznali Bazarova (junaka romana) kao svoj uzor. Nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricao je sve što nije zadovoljenje sopstva. Pisarev se pita, a da se i ne nasmeje, da li je opravdano ubiti svoju majku i odgovara: "A zašto ne, ako ja to želim i ako smatram da je to korisno" (na to je reagovao Dostojevski u "Zločin i kazna"). Nihilisti su porušili sve mostove, za njih su dekabristi, Puškin, Gogolj, Ljermontov, uopšte umetnost, estetika, religija, filozofija nekorisne stvari – nisu bile društveno korisne – taj način mišljenja je morao biti resetovan. "Više volim parče sira od celog Puškina,..., Radije bih bio ruski obućar nego ruski Rafael. Par cipela korisnijie od Šekspira, Gete je naduti aristokrata...ideali njihove umetnosti, filozofije, religije su prazne reči"! Njihovi su nastavlječi 1905/1917 izveli "revoluciju" ali tako - duhovno i moralno ispošćeni - redukovani na racionani egoizam - umesto obećanog raja - nihilizam ih je odveo u pakao - u koji sada - njihov Bog - Putin može da povuče celu planetu Zemlju.

Zoran Stokić

26.02.2026.