Prepariranje despotskog mrtvaca

*

Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara

 

Pero Jovović

danas 31.01.2026. 19:05

muzej

Foto: Shutterstock/chrisdorney

Redovi pred muzejima voska danas se protežu od Londona do Tokija, ali priča o najpoznatijim figurama od voska na svetu počinje daleko od glamura i savremenog spektakla, a umesto zvezda, ovekovečeni su i mrtvi vladari i kriminalci.

 

Sve počinje u Strazburu, u 18. veku, u gradu u kojem se istorija često rađala na ivici politike, revolucije i zanata. Upravo ovde je 1761. godine rođena Marija Grošolc, žena koju će svet kasnije upoznati pod imenom Madam Tiso, piše Pero Jovović.

 

Otac joj je poginuo pre njenog rođenja, a majka je ubrzo pronašla posao kao domaćica kod Filipa Kurtijusa, lekara i vajara amatera koji se bavio izradom voštanih anatomskih modela.

 

Kurtijus je ubrzo prepoznao Marijin talenat i počeo da je podučava izradi figura od voska – veštini koja je u to vreme imala i naučnu i obrazovnu svrhu. Vosak se koristio za prikaz ljudskog tela, bolesti i anatomije, mnogo pre nego što je postao sredstvo zabave.

 

Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara 1

Foto: Shutterstock/Anton_Ivanov

Porodica se kasnije preselila u Pariz. Zahvaljujući Kurtijusovom ugledu, Marija Grošolc je kao veoma mlada počela da izrađuje portrete poznatih ličnosti. Među njenim ranim radovima bile su figure Voltera i Žan-Žaka Rusoa.

 

Njena veština joj je otvorila vrata Versaја: Nekoliko godina je provela kao umetnica na dvoru, gde je podučavala članove kraljevske porodice. Međutim, Francuska revolucija sve je preokrenula.

 

Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara 2

Foto: Shutterstock/Sergii Figurnyi

Tokom revolucionarnog perioda Marija je bila primorana da izrađuje posmrtne maske pogubljenih aristokrata, uključujući Lujа Šesnaestog i Mariju Antoanetu. Te maske nisu bile umetnički hir, već politički simboli, izlagane su kao dokaz pada starog režima.

 

Zbog veza sa dvorom, Marija je i sama bila uhapšena i čekala je pogubljenje. Spašena je zahvaljujući Kurtijusovim revolucionarnim kontaktima.

 

Posle smrti Filipa Kurtijusa, Marija nasleđuje njegovu kolekciju voštanih figura. Početkom 19. veka seli se u Veliku Britaniju, gde putuje sa izložbom po manjim gradovima i sajmovima.

 

Tek 1835. godine, već u poznim godinama, otvara stalnu izložbu u Londonu, u ulici Bejker strit. To je bio početak muzeja koji će kasnije postati svetski brend – Muzej Madam Tiso.

 

Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara 3

Foto: Shutterstock/PhotoFires

Madam Tiso umrla je 1850. godine, ali je njeno ime nastavilo da živi kroz instituciju koja i danas oblikuje način na koji popularna kultura „pamti“ poznate ličnosti.

 

Muzej koji danas privlači milione turista širom sveta od samog početka uključivao je i deo posvećen kriminalcima i pogubljenjima, kasnije poznat kao „Komora strave“.

 

Neke od najstarijih figura u kolekciji i danas sadrže vosak iz 18. veka. U različitim muzejima posetioci mogu videti veoma realistične voštane figure pop pevača i holivudskih glumaca među kojima su i Ozi Ozborn, Paris Hilton, Džordž Kluni, Džulija Roberts, Madona, Vudi Alen, Vilijam Šekspir, Bijonse, Lejdi Gaga, Majkl Džordan, Elvis Presli, Elton Džon, Dajana Ros i mnogi drugi.

 

Danas u Strazburu ne postoji poseban muzej posvećen Madam Tiso, ali ovaj lanac muzeja postoji širom sveta, na gotovo svakom kontinentu. U Londonu, Beču, Pragu, Istanbulu, Berlinu, Pekingu, Šangaju, Vuhanu, Nju Delhiju, Tokiju, Singapuru, Bankoku, Las Vegasu, Nešvilu, Njujorku, San Francisku, Vašingtonu i Sidneju.

Pogledati eksponate:

 

https://www.danas.rs/zivot/muzej-madam-tiso-istorija-zanimljivosti/

 

***

Komentar

***

Smrt Sulejmana Veličanstvenog i posmrtna maska. Kako je ideja o tome kako će ga pamtiti u istorji  Sulejmanu došla glave? Na čemu počivaju  despotska društva? Na ratovima - Sulejman je za 46 god na vlasti vodio 22 rata. 1565 nije uspeo da osvoji Maltu, izgubio je rat – pa zar da ga tako pamte u istoriji? Brzo prikuplja vojsku od 300 000 vojnika sa namerom da osvoji Beč (anulira poraz  sa Malte). Ali već je patio od gihta zbog čega je morao da se kreće u invalidskim kolicima, nije mogao više da jaše konja i tsl. Naročito je bio pod stresom kada je njegova moćna vojska bila zaustvaljeno u nekom sporednom, malom utvrđenju u Sigetu. Njemu najmoćnijem čoveku na Zemlji našao se na putu nekakav  beznačajan čovek – Mikloš Zrinski. Ostalo je poznata istorija, Sulejman je umro od izliva krvi u mozak 30-ti dan neuspele opsade, osmanije su dva dana kasnije osvojile Siget 8.09.1566, Zrinski je junački poginuo poput antičkih leonida. Da bi izbegao nemire u vojsci, koja je još uvek bila angažovana u pohodu, veliki vezir Mehmed-paša Sokolović je odlučio da vest o sultanovoj smrti  sačuva u tajnosti - dok njegov naslednik Selim ne dođe pred očev kovčeg. Rečeno učinjeno, kako? Tako što je "naš" umetnik PREPARIRAO Sulejmana tako "da je izgledao kao živ"; sedeo je u šatoru pored prozora,  povremno su ga pronosili na nosilima da ga vojska vidi. Ali kako je bilo toplo vreme, vosak se topio, pa je "naš" umetnik stalno morao da popravlja "posmrtunu masku"!

 

*

 

Da bi izbegao nemire u vojsci i carstvu, koja je još uvek bila angažovana u pohodu, veliki vezir Mehmed-paša Sokolović je odlučio da vest o sultanovoj smrti  sačuva u tajnosti - dok njegov naslednik Selim ne dođe pred očev kovčeg (kritični trenutak u despotskim sistemima – ko će naslediti presto; u Sulejmanovom slučaju 7 sinova je ubijeno). Rečeno učinjeno, kako? Tako što je "naš" umetnik preparirao - "despotskog mrtvaca" - Sulejmana tako "da je izgledao kao živ"; sedeo je u šatoru pored prozora,  povremno su ga pronosili na nosilima da ga vojska vidi. Ali bilo je toplo vreme, vosak se topio, pa je "naš" umetnik stalno morao da popravlja "posmrtunu masku"; posle 15 dana ni to više nije bilo moguće; tada su - imam Hasan-agu obukli u sultanovu odeću, pošto je Hasan ličio na Sulejmana! Sultanovo srce i untroba je odmah (7.09.1766. zbog velike vrućine) "sahranjena" duboko ispod šatora (kasnije Turbek), telo brzo balsamovano (kasnije je posle 46 dana poslato u Carigrad da bi bilo sahranjeno pored Hurem u mauzoleju izgrađenom u blizini džamije Sulejmanije. Kada je 1692/3 Austrougarska povratila područje gde je Seget - Turbek i ostali objekti su bili porušeni – izgubio se svaki trag Turbeka.  Tek su 2015., arheolozi u Mađarskoj, uspeli da pronađu ostatke Turbeka.

 

 

Zoran Stokić

1.02.2026.